Професор др Александар Секулић, редовни професор у пензији, вишегодишњи шеф Катедре за Теорију механизама и машина, упокојио се у четвртак, 4. маја 2023. године, у 85. години живота.
Професор Александар Секулић рођен је 27. јуна 1938. године у Брограду. Дипломитао је 1962. магистрирао 1973., а докторирао 1987. године на Машинском факултету Универзитета у Београду.
Непосредно по дипломирању, Александар Секулић запослио се на Машинском факултету у Београду, а по одбрањеној магистарској тези отишао је на специјализацију на Purdue University, Indiana, USA, где је интензивно радио у истраживачком тиму проф. др Алана Хола, а сарађивао је и у стручном тиму проф. др Кенета Рексдала на проблемима оптимизације у синтези механизама и конструисању машина.
Године 1988. др Александар Секулић изабран је за доцента, 1993. за ванредног професора и 2001. за редовног професора Машинског факултета Универзитета у Београду. Године 1988. именован је за шефа Катедре за Теорију механизама и машина, када постаје и руководилац Института за механику машина, коју обавља до 1998. године. Био је дугогодишњи секретар научног одбора Југословенског комитета за теорију механизама и машина, у чијем раду је учествовао непрекидно и активно. Особито истакнута активност др А. Секулића била је и у стручним телима и органима Ваздухопловног савеза Југосллавије. Пензионисам је 2003. године.
На Машинском факултету, изузев у непосредној педагошкој и наставној делатности, проф. Александар Секулић био је ангажован у организацији различитих наставних, научних и стручних активности, издавачкој делатности, као и научним истраживањима. Предавао је предмете: Механизми, Пројектовање механизама, Техничко цртање и Нацртна геометрија, а учествовао је у реформи и осавремењавању њихових планова и програма. Значајан је његов допринос на увођењу софтверских алата у реализацији наставе на поменутим предметима, посебно Инжењерске графике и Пројектвања механизама.
Радио је на трајном повезивању научног и стручног рада на Машинском факултету кроз развој лабораторије за пројектвање механизама, као и лабораторије за динамику машина. Био је ангажован и на последипломским студијама на Групи за Теорију механизама и машина и био ментор и члан комисија за одбрану већег броја дипломских, магистарских и докторских радова. Професор др Александар Секулић одржавао је наставу и на енглеском језику на последипломским студијама за студенте из Либије. Увек је био активан у увођењу нових метода и мултидисциплинарних саджаја у наставне процесе и изградњи савременог профила машинског инжењера који ће бити у стању да одговори захтевима праксе у будућности. Професор др Александар Секулић објавио је монографију „Пројектовање механизама за промену правца кретања“, уџбенике „Пројектовање механизама“ и „Визуелне комуникације“ као обавезне литературе на предметима које је држао на Машинском факултету.
Професор др Александар Секулић објавио је самостално или у сарадњи са својим колегама велики број научних и стручних радова из области теорије механизама, посебно њиховог синтезе, пројектовања и оптимизације, динамике машина, као и радова из области инжењерске и компјутерске графике, визуелних комуникација и реформе високошколске наставе. У оквиру стручне делатности, професор др Александар Секулић учествовао је у реализацији неколико пројеката, а његова интересовања и активности у областима техничких иновација крунисане су низом патената.
Иако пре свега строги професор, инжењер – машинац, увек рационалан и егзактан, у његовој души и срцу увек је почивало и место добротвора, препуно топлине и љубави. Наиме, Александар Секулић био је последњих двадесет година свога живота старатељ и хранитељ једног сиротог детета. Том детету без оца и мајке, Александар Секулић пружио је сву топлину родитељске заштите, сигурности и љубави, брижно га одгајао, васпитавао и школовао, од јаслица па све до академског грађанина. Тако је Александар Секулић спасао један млади живот, омогућивши му нови, срећнији почетак и сигурну и перспективну будућност. Имао је штићеника, поносио се дететом и срце му више није било усамљено, а и дете је имало њега, волело га, јер уз њега оно више није било напуштено, само и сирото.
Да ништа друго није остварио и постигао у животу, овим хуманим чином професор др Александар Секулић уздигао се у ред великих и племенитих људи, са потпуно испуњеним животом једног филантропа и добротвора старог кова.
Нека га Господ Исус Христ, Бог, Сведржитељ и Спаситељ наш, прими у Царство небеско и ту, где нема болести, патње и уздаха, подари му спасење вечног живота.
Катедра за теорију Маханизама и Машина