Истраживачи Машинског факултета у Београду развили су нову методологију за испитивање биомасе и других чврстих горива помоћу симултане термалне анализе и масене спектрометрије, која обухвата идентификацију и делимичну квантификацију ослобођених гасова током процеса термохемијске конверзије горива.
Применом нове методологије могуће је описати и окарактерисати биомасу на потпуно нов начин. Ти подаци, како су навели, могу се, кроз будућа истраживања, даље унапредити и оптимизовати, што ће омогућити квалитетније управљање термохемијским процесима конверзије биомасе уз повећање приноса финалног производа, а уједно и већег степена искоришћења полазне сировине односно повећање ефикасности процеса конверзије. С друге стране, то може да повећа учешће обновљивих извора енергије у сектору енергетике, а самим тим допринесе енергетској ефикасности и унапређењу заштите животне средине.
Нова методологија је резултат вишегодишњег преданог рада истраживача Лабораторије за горива и сагоревања при Катедри за технологију материјала и Милоша Радојевића, донедавно докторанда, а сада већ доктора наука у области машинског инжењерства.
Овај млади ентузијаста и заљубљеник у науку, недавно је одбранио докторску дисертацију на тему „Квалитативна идентификација гасовитих продуката термохемијске конверзије биомасе применом симултане термалне анализе и масене спектрометрије“, под менторством др Небојше Манића, ванредног професора на Катедри за технологију материјале МФ и др Бојана Јанковића, вишег научног сарадника Института за нуклеарне науке „Винча“.
Ова дисертација, која по оцени Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације, има значајан научни али и практични допринос, први је докторат на Машинском факултету који представља скуп шест објављених научних радова у водећим научним часописима са SCI листе, са импакт фактором од 0,6 до 3.2, који представљају тематску целину. Ови радови повезани су директно са истраживањима и резултатима добијеним током израде докторске дисертације, при чему је на три, од укупно шест радова, Милош Радојевић био први аутор.
„Рад на докторској дисертацији је започео када смо Лабораторију за горива и сагоревање опремили најсавременијом опремом за симултану термалну анализу и масену спектрометрију. То нам је омогућило да направимо искорак у многим правцима“, каже др Небојша Манић.
Наводи да се дисертација заснива на фундаменталним експерименталним истраживањима која су у складу са европским и светским правцима у овој области истраживања, чији ће резултати омогућити да се добију готово сви неопходни подаци потребни да се коришћење биомасе као обновљивог извора енергије и у нашој земљи унапреди.
„Идеја је била да се спровођењем фундаменталних експерименталних испитивања, која подразумевају анализу кинетике процеса термичке деградације биомасе током разматраних термохемијских процеса конверзије, дође до драгоцених података, који би се даље, уз помоћ одговарајућих математичких модела и прорачуна, искористили за испитивање на пилот постројењима, или за математичко моделирање процеса термохемијске конверзије биомасе и на крају применили у пракси“ , наводи др Манић.
Током истраживања, имали су велику помоћ др Бојана Јанковића из Лабораторије за физичку хемију при Институту „Винча“. „С обзиром да смо као инжењери углавном фокусирани на решавање техничко-технолошких проблема, колега Јанковић је, као физико-хемичар, помогао пре свега да се примене основни постулати кинетике хемијских процеса и на тај начин додатно објасне физичко-хемијски феномени који се током процеса дешавају. Управо тај мултидисциплинарни приступ целој овој причи даје један свеобухватни аспект који спаја теорију и примену, и у том смислу ова докторска дисертација има изузетан значај“, истиче др Манић.
Представљајући свој рад пред члановима Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације, Милош Радојевић је указао на који начин експерименталне методе, развијене током истраживања, могу да допринесу енергетској транзицији у нашој земљи.
„Генерално, Србија има значајне ресурсе биомасе који могу да се искористе у енергетске сврхе, али се и даље не користе или се користе на традиционалан и недовољно ефикасан начин. Током истраживања, испитивали смо велики број различитих узорака биомасе, с основним циљем да се формира база података, на основу којих би се фундаменталном анализом дошло до унифицираних података који могу бити значајни за примену, што би омогућило квалитетније и ефикасније искоришћење биомасе у енергетске сврхе. С друге стране, уколико бисмо имали прилику да набавком додатне опреме за постојећу експерименталну инсталацију, истраживања проширимо коришћењем FTIR и GC-MS анализе могли бисмо да добијемо додатне податке када је реч о идентификацији и квантификацији добијених гасова с обзиром на то да се температурни интервали, у којима долази до њиховог ослобађања, код ове врсте горива међусобно преклапају. Спознајом таквих података, а узимајући у обзир разноликост карактеристика појединих врста биомасе, прецизно би се дефинисало у ком тренутку долази до ослобађања ког гаса и у којој количини, што би представљало непроцењиво вредан податак за оптимизацију било ког процеса термохемијске конверзије биомасе у енергетске сврхе“, истакао је Милош Радојевић.
Одбрана докторске дисертације је обављена пред комисијом у којој су били: др Драгослава Стојиљковић, ред. проф. Машински факултет Универзитета у Београду, др Мирко Коматина, ред. проф. Машински факултет Универзитета у Београду, др Владимир Јовановић, доцент Машински факултет Универзитета у Београду, др Љиљана Медић, ред. проф. Политехнички универзитет у Мадриду и др Милан Вујановић, ван. проф. Факултет стројарства и бродоградње Универзитета у Загребу .
Кандидат Милош Радојевић је у предвиђеном року од 30 минута на бриљантан начин изложио главне научне резултате које је остварио у својој докторској дисертацији. После успешних одговора на сва питања и коментаре које су постављали чланови Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације, донета је једногласна одлуку да се дисертација прихвати чиме кандидат стиче научно звање доктора наука.
Комисија је констатовала да су приказани резултати и методе истраживања, као и методе обраде експерименталних резултата, изузетно значајни и научно утемељени и иновативни и да се применом представљене методологије може остварити делимичан допринос у индустријском сектору, док је на лабораторијском нивоу остварен значајан допринос, пре свега у области карактеризације биомасе за различите примене у енергетске сврхе, а у складу са савременим концептом биорафинерије. Поред тога отворене су велике могућности за наставак истраживања, заснован на резултатима ове докторске дисертације.
(Извор: Машински факултет)