DualEdu projekat ispunio misiju – Dualne studije od jeseni i u Srbiji

Od jeseni se u Srbiji, po uzoru na zemlje u Evropi, uvodi još jedan vid akademskog obrazovanja – dualno visoko obrazovanje. To je jedan od osnovnih ciljeva trogodišnjeg „Erazmus plus“ projekta „DualEdu“  čiji je najznačajniji rezultat usvajanje pravnog okvira koji je omogućio uvođenje dualnih studija  u visokoškolski sistem Srbije.

Projekat se zvanično završava 14. avgusta, a u njegovoj realizaciji učestvovao je konzorcijum od 14 stalnih partnera iz Srbije, Nemačke, Austrije, Francuske, Španije i Poljske. Nosilac i koordinator projektnih aktivnosti bio je Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet.

„DualEdu projekat je jedan od najuspešnih projekata u oblasti dualnog visokog obrazovanja u Srbiji. Na prvom mestu, usvojen je Zakon o dualnim studijama, definisani su i usvojeni standardi za akreditaciju, urađeno je pilotiranje određenih dualnih studijskih programa, a sada kreće i sam proces akreditacije dualnih studija“, kaže prof. dr Nenad Zrnić, redovni profesor Mašinskog fakulteta i rukovodilac DualEdu projekta.

Prema njegovim rečima, dualne studije su odgovor na realne potrebe domaćih i inostranih kompanija koje posluju u Srbiji za adekvatnim, visokoobrzovnim kadrom sa praktičnim i primenljivim znanjima. Reč je o fleksibilnom modelu studija koje visokoškolske ustanove same definišu i ostvaruju kroz povezivanje sa zainteresovanim kompanijama, a studijski programi moraju da zadovolje odgovarajuće akademske standarde.

Dualno obrazovanje je vrsta učenja, odnosno obuke, koja kombinuje tradicionalne metode nastave u učionici i rad u kompanijama. Govoreći o benefitima ovakvog načina učenja, prof. Zrnić u prvi plan ističe sigurnost zaposlenja posle završetka studija.

„ Dualni studenti su u prilici da učeći kroz rad steknu mnogobrojne praktične veštine, upoznaju sistem funkcionisanja kompanije, uključujući prava i obaveze zaposlenih. Na taj način u potpunosti su pripremljen za rad i bez uobičajenog vremena privikavanja koje,  prema procenama poslodavaca iz zapadnih zemalja, obuhvata period od 1 do 1,5 godine. Upavo to „nulto“ prilagođavanje predstavlja osnovni razlog zbog kojeg su kompanije sve više zainteresovane za ovakav vid učenja“ , navodi naš sagovornik.

Treba istaći da dualne studije neće biti masovne i da se studijski programi neće prilagođavati samo jednom poslodavcu, nego moraju da sadrže opšte elemente koji su prihvatljivi većem broju poslodavaca .

„Primera radi, u Nemačkoj, koja ima oko od dva miliona studenata, po dualnom modelu studira samo pet posto akademaca.  To je oko 100 hiljada studenata. Kada bi i u Srbiji zaživeo taj broj od pet podsto, bio bih veoma zadovoljan“, podvlači naš sagovornik.

Na Mašinskom fakultetu nedavno je održana dvodnevna DualEdu konferencija na kojoj su predstavljene sve aktivnosti sprovedene u okviru projekta, kao i njegovi najvažniji rezultati. Na putu do cilja bilo je puno izazova, a jedan od njih je definisanje pravnog okvira za uvođenje dualnog obrazovanja na fakultete u Srbiji.

„Zakon o dualnim studijama ne bi mogao da bude donet bez podrške države. Vlada Srbije je prepoznala značaj dualnog sistema obrazovanja za dalji ukupni ekonomski i privredni razvoj zemlje. Ministarstvo provete, nauke i tehnološkog razvoja je zaista bilo posvećeno svaranju dualnih studijskih programa. Međutim, zasluga inicijalno pripada stranim inovestitorima u Srbiji, posebno kompanijama iz Nemačke, gde je dualni sistem obrazovanja odomaćen.  Oni su bili veoma zainteresovani za uvođenje tog modela učenja u naš obrazovni sistem. Upravo to je podstaklo Vladu Srbije, ali i samu akademsku zajednicu da krenu u projekat, koji je na kraju podržala i Evropska komisija“, kaže prof. Zrnić.

DualEdu projekat je započet 15. oktobra 2017. godine i trebalo je da bude završen  u oktobru prošle godine. Zbog pandemije korona virusa, Evropska komisija je prolongirala rok do 14. avgusta ove godine.

Značaj DualEdu projekta je u tome što su u njemu učestvovali javni, državni univerziteti, među kojima su Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Kragujevcu, Državni univerzitet u Novom Pazaru, kao i privatni Metropoliten univerzitet iz Beograda. Kada je reč o kompanijama to su klaster naprednih tehnologija NI-CATiz Niša  i kompanija PowMio iz Karlsruea u Nemačkoj, kao i veliki broj pridruženih članova. Partneri na projektu su bili i Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja RS i Nacionalni savet za visoko obrazovanje Republike Srbije, a od stranih partnera učestvovale su visokoškolske ustanove iz  Francuske, Španije, Austrije i Poljske.

 

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.