ДуалЕду пројекат испунио мисију – Дуалне студије од јесени и у Србији

Од јесени се у Србији, по узору на земље у Европи, уводи још један вид академског образовања – дуално високо образовање. То је један од основних циљева трогодишњег „Еразмус плус“ пројекта „ДуалЕду“  чији је најзначајнији резултат усвајање правног оквира који је омогућио увођење дуалних студија  у високошколски систем Србије.

Пројекат се званично завршава 14. августа, а у његовој реализацији учествовао је конзорцијум од 14 сталних партнера из Србије, Немачке, Аустрије, Француске, Шпаније и Пољске. Носилац и координатор пројектних активности био је Универзитет у Београду – Машински факултет.

„ДуалЕду пројекат је један од најуспешних пројеката у области дуалног високог образовања у Србији. На првом месту, усвојен је Закон о дуалним студијама, дефинисани су и усвојени стандарди за акредитацију, урађено је пилотирање одређених дуалних студијских програма, а сада креће и сам процес акредитације дуалних студија“, каже проф. др Ненад Зрнић, редовни професор Машинског факултета и руководилац ДуалЕду пројекта.

Према његовим речима, дуалне студије су одговор на реалне потребе домаћих и иностраних компанија које послују у Србији за адекватним, високообрзовним кадром са практичним и применљивим знањима. Реч је о флексибилном моделу студија које високошколске установе саме дефинишу и остварују кроз повезивање са заинтересованим компанијама, а студијски програми морају да задовоље одговарајуће академске стандарде.

Дуално образовање је врста учења, односно обуке, која комбинује традиционалне методе наставе у учионици и рад у компанијама. Говорећи о бенефитима оваквог начина учења, проф. Зрнић у први план истиче сигурност запослења после завршетка студија.

„ Дуални студенти су у прилици да учећи кроз рад стекну многобројне практичне вештине, упознају систем функционисања компаније, укључујући права и обавезе запослених. На тај начин у потпуности су припремљен за рад и без уобичајеног времена привикавања које,  према проценама послодаваца из западних земаља, обухвата период од 1 до 1,5 године. Упаво то „нулто“ прилагођавање представља основни разлог због којег су компаније све више заинтересоване за овакав вид учења“ , наводи наш саговорник.

Треба истаћи да дуалне студије неће бити масовне и да се студијски програми неће прилагођавати само једном послодавцу, него морају да садрже опште елементе који су прихватљиви већем броју послодаваца .

„Примера ради, у Немачкој, која има око од два милиона студената, по дуалном моделу студира само пет посто академаца.  То је око 100 хиљада студената. Када би и у Србији заживео тај број од пет подсто, био бих веома задовољан“, подвлачи наш саговорник.

На Машинском факултету недавно је одржана дводневна ДуалЕду конференција на којој су представљене све активности спроведене у оквиру пројекта, као и његови најважнији резултати. На путу до циља било је пуно изазова, а један од њих је дефинисање правног оквира за увођење дуалног образовања на факултете у Србији.

„Закон о дуалним студијама не би могао да буде донет без подршке државе. Влада Србије је препознала значај дуалног система образовања за даљи укупни економски и привредни развој земље. Министарство провете, науке и технолошког развоја је заиста било посвећено сварању дуалних студијских програма. Међутим, заслуга иницијално припада страним иновеститорима у Србији, посебно компанијама из Немачке, где је дуални систем образовања одомаћен.  Они су били веома заинтересовани за увођење тог модела учења у наш образовни систем. Управо то је подстакло Владу Србије, али и саму академску заједницу да крену у пројекат, који је на крају подржала и Европска комисија“, каже проф. Зрнић.

ДуалЕду пројекат је започет 15. октобра 2017. године и требало је да буде завршен  у октобру прошле године. Због пандемије корона вируса, Европска комисија је пролонгирала рок до 14. августа ове године.

Значај ДуалЕду пројекта је у томе што су у њему учествовали јавни, државни универзитети, међу којима су Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Крагујевцу, Државни универзитет у Новом Пазару, као и приватни Метрополитен универзитет из Београда. Када је реч о компанијама то су кластер напредних технологија NI-CATиз Ниша  и компанија PowMio из Карлсруеа у Немачкој, као и велики број придружених чланова. Партнери на пројекту су били и Министарство просвете науке и технолошког развоја РС и Национални савет за високо образовање Републике Србије, а од страних партнера учествовале су високошколске установе из  Француске, Шпаније, Аустрије и Пољске.

 

Bookmark the permalink.

Comments are closed.