Održan panel „Industrija 4.0 i njen značaj za Srbiju“

Primena koncepta Industrija 4.0, kao nove paradigme u proizvodnji, predstavlja ključ ubrzanog privrednog i ekonomskog razvoja svake zemlje, ocenili su,  između ostalog, učesnici 30. panela o I4.0, koji je nedavno održan na FEFA fakuletu u Beogradu. Privreda, poljoprivreda, energetika i zdravstvo, kao stubovi ekonomskog i društvenog razvoja, udruženi sa obrazovanjem, prepoznati su kao oblasti u kojima primena Industrije 4.0 može značajno doprineti razvoju i proizvodnji proizvoda i usluga sa visokom dodatom novostvorenom vrednošću, koji značajno povećavaju BDP jedne zemlje.

Panel na temu „Industrija 4.0 i njen značaj za Srbiju“ organizovali su Mašinski i FEFA fakultet iz Beograda. Zbog aktuelne epidemiološke situacije u zemlji, skup je održan kao onlajn događaj, a njegov rad je pratilo 129 učesnika iz zemlje i inostranstva (Nemačka, Slovačka, Austrija, SAD, Francuska, BiH).

Panel je vodio prof. dr Miloš Erić, prodekan za naučno-istraživački rad FEFA fakulteta, a učesnike su pozdravili prof. dr Milan Nedeljković, dekan FEFA fakuleta i prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta. Radni deo skupa odvijao se kroz četri tematske sesije na kojima su predstavljena pozitivna iskustva primene Industrije 4.0 u privredi, poljoprivredi, energetici i zdravstvu Republike Srbije.

„Optimizacija poslovnih procesa primenom novih tehnologija iz Industrije 4.0“ bila je tema prve sesije. Primere dobre prakse svojih kompanija predstavili su  Vojin Vukadinović, direktor razvoja i IT u „Metalacu“ iz Gornjeg Milanovca,  Milovan Luković, tehnički direktor „Slobode“ iz Čačka i Slobodan Janković, tehnički direktor „Inmolda“ iz Požege.

Za uspostavljanje i primene projekta digitalizacije u kompaniji „Metalac“ bilo ključno liderstvo menadžmenta, dok su kupci i ispunjene njihovih zahteva ključni elementi upravljanja digitalnim procesima u kompaniji“, rekao je Vojin Vukadinović.  On se posebno osvrnuo na funkcionisanje ERP‐a, uz korišćenje IoT za onlajn upravljanje radnim nalogom, što predstavlja osnovu MES‐a u Industriji 4.0.

Predstavljajući projekat digitalizacije kompanije „Sloboda“ g-din Luković je rekao da je osnovi okvir tog procesa bio integrisani menadžment sistem, za koji je razvijen sopstveni model ERP‐a. „On je podržan softverskim paketom za projektovanje proizvoda i tehnologija po modelu PDM (Solidworks) , tako da je u praksu uvedeno dosta elemenata Industrije 4.0. Ceo ovaj projekat je podržan nabavkom savremene tehnološke opreme za proizvodnju municije srednjeg i velikog kalibra. Posebno je značajno da je digitalizacija Slobode, po konceptu Industrije 4.0 u najvećem delu urađena sopstvenim snagama,  čime je primena u praksi bila olakšana“, istakao je gospodin Luković.

O digitalnom konceptu kompanije „Inmold“ govorio je Slobodan Janković. Njihovo polazište je bila primena koncepta dualnog obrazovanja, nakon čega su krenuli u projekat digitalizacije nabavkom  primenom ERP softvera za alatnice,  3D experience za web, CAM (power mill) i MES (veza tehnologije i uerenih reznih alata) + QR kodiranje tehničke dokumentacije u pogonu. Svi navedeni softverski alati se uveliko primenjuju, a najdalje se otišlo u oblasti projektovanja – PLM.  Na ovaj način Inmold je u praksu uvodi oko 20 elemenata Industrije 4.0.

Uz konstataciju da je proizvodna industrija u Srbiji najdalje otišla u primeni elemenata Industrije 4.0, moderator sesije, prof. Vidosav Majstorović (Mašinski fakultet)je ukazao da je i ovaj 30. panel o I4.0 pokazao da taj koncept ima realnu primenu u našoj zemlji, a da navedni primeri dobre prakse mogu da budu značajan podsticaj drugim privrednim granama. „Mašinski fakultet u Beogradu će sa svojim patnerima nastaviti razgovore na ovu temu, posebno na predstojećim bilateralnim panelima koje organizujemo sa kolegama iz Slovačke, Nemačke, Švajcarske, Austrije, Francuske, Švedske, SAD, Japana, Češke, Rumunije“, poručio je prof. Majstorović.

Tokom sesije 2 bilo je reči o primeni IoT (interneta stvari) u poljoprivredi. Na ovu temu govorili su  David Blaževski (Fresh AgTech) , dr Vladimir Polaček  (Naučni institut za veterinarstvo  Novi Sad), Gordan Bašić (Udruženje proizvođača grožđa i vina Srem – Fruškagora), Senka Gajinov ( DunavNET) i dr Milan Dobrota (Agremo).

Kao najveći izazov istakli su manjak svesti o tome kakve benefite mogu doneti informacioni sistemi i koliko je krajnja analitička vrednost, ne samo profitabilna, nego neophodna.

Napominjući da je opšte znanje o automatizaciji u poljoprivredi poznato, Gordan Bašić je ukazao i na potrebu obuke posebno kada je reč o nekim specifičnim pitanjima. Vladimir Polaček je naveo da naučna zajednica sama razvija servise za pomoć poljoprivrednicima i ta rešenja im savlja na uvid. Napominjući da je poljoprivreda je najmanje automatizovana grana Milan Dobrota je rekao da poljoprivrednicima treba na praktičan način približiti IT senzore i softver. S tim u vezi, David Blaževski je ukazao da treba voditi računa o kakvim poljoprivrednim organizacijama je reč, odnosno da li su u pitnju velike kompanije ili male farme i shodno tome raditi na benefitima automatizacije. Senka Gajinov smatra da je veoma važno poljoprivrednicima objasniti šta se dobija  predkcionim modelima. „Dobijeni zaključci nemaju istu važnost za svakog posebno, zbog čega pojedini poljoprivredni proizvođači nisu zainteresovani da dele znanja i iskustva“, navela je ona.

Potencijalno rešenje vide u softveru koji bi integrisao sve podatke različitih proizvođača, a njihovo korišćenje doveo do  zajedničkih zaključaka, što bi ubrzalo proces prilagođavanja i prihvatanja novih modela ponašanja.

Primena veštačke inteligencije u energetici bila je tema treće sesije, a ovoj temi govorili su: dr Iván Martén ( Boston Consulting Group), Stephane Rousselet ( World Petroleum Council), Nikola Jeličić (OMV) i Marko Marjanović (Microsoft).

Ivan Marten je naveo da je osnova za primenu AI koncpeta u energetici digitalizacija. Na taj način stvaraju se uslovi za primenu razliitih modela učenja (machine learning, deep learning, learning by exprience), a svi ovi modeli u ovoj oblasti zasnivaju se na BDA. Veštačka inteligencija u energetici može da se primeni za: (a) praćenje, prikupljanje i analiza BDA, (b) predviđanje stanja/događaja (posebno u održavanju opreme) i (c) unapređenje uspostavljenog modela.

Marko Marjanović je predstavio pozitivna iskustva Microsoft‐a u zaštiti ozonskog omotača, kao globalnog svetskog problema, posebno sa aspekta štednje energije. Naveo i nekoliko projekata primene veštačke inteligencije u energetskom sektoru i to za mapiranje Srbije za proizvodnju zelene energije; prediktivno održavanje, mašinska postrojenja EPS-a, i predviđanje kretanja cene struje za EPS na globalnom međunarodnom tržištu.

Stephane Rousselet je rekao da World Petroleum Council  koncept veštačke inteligencije razmatra u četiri pravca: (a) definisanje problema i mogućnost njegovog modeliranja tehnikama AI, (b) prikpljanje podataka i izgradnjau baze znanja (knowledege engineering), (c) rezonovanje i zaključivanje (inteligentni saveti i odluke) i (d) primenu rešenja u praksi. Kako je naveo, energetski sistemi imaju decentralizovani sistem upravljanja, zahteve za stabilno snadbevanje, visoku pouzdanost i što nižu cenu, zbog čega koncpet AI može da pomogne i u ovim oblastima. Slična je situacija kada je reč i lancima vrednosti (smart grid) i njihovom upravljanje pomoću AI.

Nikola Jeličić je rekao da je digitalizacija dugoročan strateški projekat  OMV‐a, koji im pomaže da svojim biznisom, proizvodnjom naftnih derivata i distribucijom upravljaju na optimalan način, korišćenjem AI modela. Naveo je i niz projekata koji se u OMV realizuju i primenjuju uz podršku AI: upravljanje kupcima, upravljanje dobavljačima, održavanje opreme, upravljanje procesima proizvodnje, obuka zaposlenih, itd. OMV koristi različite platforme za prikupljanje, BDA analizu i korišćenje AI alata navednim oblastima.

Panelisti su se saglasili da veštačka inteligencija ima veliki potencijal u oblasti energetike i da će izmeniti realan život ne samo u preduzećima, nego i u svakodnevnim aktivnostima.  (pametna kuća – upravljanje energetskim bilansom). Otvoreni su mnogi novi pristupi koji u osnovi treba da dovedu do zadovoljnijeg kupca i bolje usluge za njega.

Četvrta sesija bila je posvećena primeni I4.0 u zdravstvu na kojoj je ukazano na važnost međusobne saradnje i integrisanog sistema. Na ovu temu govorili su prof. dr Aleksandar Todorović (Stomatološki fakultet), prof. dr Nataša Milić (Medicinski fakultet), dr Vladica Tintor (NovoNordisk) i Mladen Lazarević (Seven Bridges).

Govoreći o značaju primene IT tehnologija u medicini, prof. Milić je izrazila očekivanje da će za dve do tri godine kliničke studije izgubiti na značaju, jer će, kako je navela, onlajn praćenje, prikupljanje i analiza velikih skupova podataka, uz podršku veštačke inteligencije i  BDA, omogućiti postavljanje preciznih dijagnoza i planiranje terapije. Prof. Todorović se osvnuo na početke primene računara u stomatologiji, posebno na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, gde se još 80-tih godina prošlog veka počelo sa kompjuterskim informacionim sistemima za stomatološke ordinacije, a sada se već govori o primeni VR/AR u stomatologiji. Dr Tintor je predstavio dve aplikacije kreirane za pacijente s dijabetesom. Reč je o aplikaciji e-dijabetes koja pacijentu omogućava da onlajn prati svoju bolest i komunicira sa lekarom opšte prakse i specijalistom oko terapije. Druga aplikacija se odnosi na onlajn praćenje fizičke aktivnosti pacijenata (hodanje) i obaveštavanje o pređenoj kilometraži.   Mladen  Lazaraević je izložio prilaz BDA kao deo bioinfomratike u genomskim analizama i sintezama. Posebno se osvrnuo na personalizovanu medicinu i njene primene u transplantaciji organa, retkim bolestima i vakcinaciji.

Panelisti su se saglasili da I4.0 omogućava interdisciplinarnu saradnju, posebno između lekara i inženjera, pri čemu model celoživotnog učenja može da da odgovor na te zahteve. Predloženo je da Medicinski i Stomatološki fakultet, pored predmeta u oblasti IT tehnologija koje imaju na prvoj godini, uvedu i nove predmete, posebno na doktorskim studijama.  Učesnici su ukazali na važnost da se u naredne panel diskusije o Industgriji 4.0 uključe i Veterinarski, Farmaceutski i Biološki fakultet.

Naredni, 31. onlajn bilateralni panel I4.0 Nemačka-Srbija zakazan je za 19. maj 2021. godine. Već 25. maja, u okviru Kopaonik biznis foruma biće održan 32. onlajn panel Industrija 4.0, a 33. onlajn bilateralni panel Slovačka-Srbija zakazan je za 16. jun 2021. godine.  Zatim sledi serija bilateralnih panela sa partnerima iz Austrije, Švajcarske, Češke, kao i skupovi koji će biti organizovani u saradnji sa Univerzitetom u Novom Pazaru, Stomatološkim fakultetom u Beogradu i dr.

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.