Vodonik – energent budućnosti

Vodonik kao najzastupljeniji element u prirodi ima veliki potencijal da postane osnovni energent budućnosti i glavno sredstvo u borbi protiv zagađenja ugljen dioksidom  (dekarbonizacija).  

Vodeće svetske ekonomije i tehnološki lideri  su već uveliko započeli proces tzv. vodonične tranzicije. Srbija bi trebalo što pre da uhvati korak sa svetom u tom procesu i mobiliše sve potrebne resurse na razvoju i primeni vodoničnih tehnologija. Ovo je jedna od glavnih poruka učesnika okruglog stola o definisanju buduće Vodonične strategije Srbije koji je nedavno održan na  Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Koncept srpske vodonične strategije sačinila je Radna grupa za vodonik s osnovnim ciljem da ukaže na potrebu integralnog promišljanja o sadašnjem i budućem razvoju srpske energetike  u pravcu primene vodonične tehnologije.  Skupu su pristuvovali predstavnici Mašinskog, Elektrotehničkog i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, članovi Akademije inženjerskih nauka Srbije, kao i predstavnici Privredne komorore Srbije, Elektroprivrede Srbije, PU „Elektromašinogradnja“ i Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Kako je istaknuto, glavna odlika vodonika kao energenta je njegova višenamenska upotreba. Posebna prednost je u jednostavnom skladištenju i transportu, jer ne zahteva nužno izgradnju nove infrastrukture, već je moguće adapatirati postojeće. Kao sredstvo koje povezuje različite sektore ekonomije, vodonik ima poseban značaj za savremene tehnologije i proizvodne procese. U procesnoj industriji, gde se koristi kao sirovina, njegovi efekti na dekarbonizaciji su veoma izraženi.  

S druge strane, vodonik se može dobiti iz širokog spektra primarnih izvora. Na taj način je moguće dekarbonizovati fosilna goriva uz pomoć sekvestracije ugljenika, što omogućava da se dobije vodonik iz konvencionalnih goriva, sa zanemarljivim emisijama ugljenika. I ono što je najvažnije, vodonik se može proizvesti iz raznih primarnih obnovljivih izvora energije, poput vetra, biomase i solarne energije, što je idealno za zamenu fosilnih goriva, posebno uglja.

EU je u julu prošle godine usvojila vodoničnu strategiju za klimatski-neutralnu Evropu.  Pokrenuti su, ne samo regulatrona administracija, nego i značajni fondovi za podsticaj razvoja vodoničnih tehnologija da bi se dostigao cilj nultog zagađenja. U svojoj vodoničnoj strategiji iz 2020. godine, Nemačka je jasno formulisala stav da je orijentacija na vodoničnu tehnologiju ključni element njene platforme tehnološkog razvoja. Kina, SAD i druge razvijene zemlje takođe su opredljene na vodonik kao energetnt budućnosti i u razvojne projekte i istraživanja ulažu velika sredstva. 

Međutim, razvoj vodonične tehnologije je kompleksan i zahtevan proces. Zato je veoma važno da na definisanju buduće Vodonične strategije Srbije zajedno rade vlada, industrija i investitori. Samo na taj način i, naravno, uz inoviranje postojeće Strategije razvoja energetike RS, naša zemlja može da uhvati korak sa savremenim svetskim tokovima, istakli su učesnici okruglog stola. 

(Izvor: Mašinski fakultet)

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.