Водоник – енергент будућности

Водоник као најзаступљенији елемент у природи има велики потенцијал да постане основни енергент будућности и главно средство у бoрби против загађења угљен диоксидом  (декарбонизација).  

Водеће светске економије и технолошки лидери  су већ увелико започели процес тзв. водоничне транзиције. Србија би требало што пре да ухвати корак са светом у том процесу и мобилише све потребне ресурсе на развоју и примени водоничних технологија. Ово је једна од главних порука учесника округлог стола о дефинисању будуће Водоничне стратегије Србије који је недавно одржан на  Машинском факултету у Београду.

Концепт српске водоничне стратегије сачинила је Радна група за водоник с основним циљем да укаже на потребу интегралног промишљања о садашњем и будућем развоју српске енергетике  у правцу примене водоничне технологије.  Скупу су пристувовали представници Машинског, Електротехничког и Технолошко-металуршког факултета у Београду, чланови Академије инжењерских наука Србије, као и представници Привредне комороре Србије, Електропривреде Србије, ПУ „Електромашиноградња“ и Удружења нафтних компанија Србије.

Како је истакнуто, главна одлика водоника као енергента је његова вишенаменска употреба. Посебна предност је у једноставном складиштењу и транспорту, јер не захтева нужно изградњу нове инфраструктуре, већ је могуће адапатирати постојеће. Као средство које повезује различите секторе економије, водоник има посебан значај за савремене технологије и производне процесе. У процесној индустрији, где се користи као сировина, његови ефекти на декарбонизацији су веома изражени.  

С друге стране, водоник се може добити из широког спектра примарних извора. На тај начин је могуће декарбонизовати фосилна горива уз помоћ секвестрације угљеника, што омогућава да се добије водоник из конвенционалних горива, са занемарљивим емисијама угљеника. И оно што је најважније, водоник се може произвести из разних примарних обновљивих извора енергије, попут ветра, биомасе и соларне енергије, што је идеално за замену фосилних горива, посебно угља.

ЕУ је у јулу прошле године усвојила водоничну стратегију за климатски-неутралну Европу.  Покренути су, не само регулатрона администрација, него и значајни фондови за подстицај развоја водоничних технологија да би се достигао циљ нултог загађења. У својој водоничној стратегији из 2020. године, Немачка је јасно формулисала став да је оријентација на водоничну технологију кључни елемент њене платформе технолошког развоја. Кина, САД и друге развијене земље такође су опредљене на водоник као енергетнт будућности и у развојне пројекте и истраживања улажу велика средства. 

Међутим, развој водоничне технологије је комплексан и захтеван процес. Зато је веома важно да на дефинисању будуће Водоничне стратегије Србије заједно раде влада, индустрија и инвеститори. Само на тај начин и, наравно, уз иновирање постојеће Стратегије развоја енергетике РС, наша земља може да ухвати корак са савременим светским токовима, истакли су учесници округлог стола. 

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.