Od jeseni model dualnog obrazovanja i na fakuletima

Od ove jeseni, prema najavama iz resornog ministarstva, model dualnog obrazovanja zaživeće i na fakultetima u Srbiji. To je odgovor države na realne potrebe domaćih i inostranih kompanija koje posluju u Srbiji za adekvatnim, visokoobrzovnim kadrom sa praktičnim i primenljivim znanjima.

Saradnja s privredom jedan je od ključnih razvojnih prioriteta Mašinskog fakulteta u Beogradu. S tim u vezi, uvođenje dualnog modela obrazovanja omogućilo bi dalje unapređenje i proširenje te saradnje i na oblast razvoja novih proizvoda i tehnologija.  S druge strane, uvođenje ovog modela studija u studijske programe Mašinskog fakulteta doprinelo bi većoj atraktivnosti studija. Ovo su samo neke od ocena u prilog dualnom obrazovanju koje su iznete na nedavno održanom proširenom Dekanskom kolegijumu Mašinskog fakulteta.

Pored članova uprave i šefova katedri, sastanku su prisustvovali i prof. dr Nenad Zrnić, prorektor Univerziteta u Beogradu za međunarodnu saradnju i rukovodilac DualEdu  – Erazmus+ projektom, koji ima za cilj uvođenje dualnog obrazovanja u visokoškolstvo Srbije, kao i prof. dr Milorad Milovančević, redovni profesor Mašinskog fakuleta i član Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela RS.  Oni su informisali članove Dekanskog kolegijuma o modelu dualnog obrazovanja koji će se primenjivati u visokom školstvu u Srbiji, kao i standardima za akreditaciju studijskih programa koji se izvode po tom modelu.

Model dualnog obrazovanja u visokom školstvu je vrsta učenja, odnosno obuke, koja obuhvata tri grupe učesnika: studente, univerzitete i kompanije. Ovako okruženje kombinuje tradicionalne metode učenja u učionici (tzv. teorijske edukacije) zajedno sa radom u kompanijama (tzv. praktična edukacija) i inovativnim procesima, gde su studenti uključeni i u istraživačke projekte. Nastavni sadržaji su međusobno detaljno usaglašeni, a studijski programi moraju da zadovolje odgovarajuće akademske standarde.

„Zakon o dualnom obrazovanju u visokom školstvu u Srbiji nikog ne obavezuje da uvede dualne studije. Međutim, s druge strane, domaće i inostrane kompanije su veoma zainteresovane za takav model obrazovanja. Među njima prednjače nemačke kompanije koje neke svoje investicije uslovljavaju postojanjem dualnih studija“, ukazao je prof. dr Nenad Zrnić.

Drugo, nastavio je, dualne studije neće biti masovne, a studijski programi se neće prilagođavati samo jednom poslodavcu, nego moraju da sadrže opšte elemente koji su prihvatljivi većem broju poslodavaca. „Prema tome, reč je o jednom fleksibilnom modelu dualnih studija koji bi visokoškolske ustanove same definisale i sopstvenim angažovanjem ostavarivale povezivanje sa zainteresovanim kompanijama. Pri tome mora se voditi računa o svi zakonskim elementima i nikako ne sme da se dozvoli  snižavanje kriterijuma akademske nastave“, podvukao je on.

S tim u vezi, naveo je primer dualnog obrazovanja u Austriji, gde studenti prve godine akademskih studija imaju kompletno isti program i slušaju fundamentalne inženjerske predmete među kojima su matematika, mehanika i sl.  Od druge do pete godine studija studenti sve manje vremena provode u učionicama a većim delom su angažovani u privredi, gde stiču praktična znanja. U taj proces su aktivno uključeni i njihovi univerzitetski profesori koji kada je reč o ocenjivanju sarađuju s industrijskim mentorom.

Prof. dr Milorad Milovančević je podsetio da je nekada, na odseku za proizvodno mašinstvo Mašinskog fakulteta, kada su studije bile desetosemestralne, postojala praksa da studenti u poslednjem semestru svoje diplomske radove rade u tadašnjem jedinom srpskom koncernu „Lola“ u Železniku.

Uvođenje dualnih studija u visoko škostvo posmatra iz dva ugla. S aspekta države, koja to smatra imperativom i iz inženjerskog ugla da je Srbiji takvo obazovanje potrebno.

„Godinama unazad pričamo o potrebi intenziviranja saradnje univerziteta i privrede, a danas imamo dva zakona koji nam to omogućavaju: Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama i Zakon o dualnom modelu studiranja. Znači, prvi put imamo zakonom definisan mehanizam koji fakultetima omogućava da nešto u svojim planovima i programima prilagode“, rekao je on.

Zakon o dualnim studijama, kako je naveo, ne predviđa promenu budžetskih kvota na postojećim studijskm programima niti promenu pratećih dokumenta kao što su indeks, diploma, dodatak diplomi itd. U suštini model dualnog obrazvanja je veoma primenljiv na postojeće studijske programe.

„Mašinski fakultet ima akreditovana tri nivoa studija i ne bi morali ništa novo da uvodimo nego da na postojeće module dodamo i dualni model obrazovanja. Kurikulumi master akademskih studija koncipirani su tako, da pored obaveznih predmeta sadrže i grupu izbornih predmeta. To nam daje mogućost da u kontaktima s privrednim subjektima jasno definišemo teme koje bi dodali tim izbornim predmetima. Na taj način imaćemo gotov ishod za ono  što će nam država kroz zakonska rešenja tražiti kao neminovnost“, istakao je prof. Milovančević.

Kada je reč o akreditacionom procesu, Nacionalno akreditaciono telo trebalo bi do kraja marta da definiše standarde za akreditaciju tog, uslovno rečeno, pododseka.  „Trudićemo se da potrebnu dokumentaciju svedemo na tehnički minimum tako što će se oslanjati na postojeće rešenje o akreditovanom studijskom programu“.

Napominjući da Privredna komora Srbije radi na sastavljanju liste domaćih i stranih kompanija u kojima je potreba za visokoobrazovnim kadrom najveća, on je sugerisao katedrama koje su nosioci modula da počnu da razmišljaju o tome koje bi privredne organizacije u Srbiji mogle da budu adresa za saradnju s Mašinskim fakultetom.

„Suština je da se kroz model dualnih studija napravi sistem u kojem će mladi ljudi imati plaćenu praksu. Naknada bi iznosila 50 odsto od osnovne plate radnog mesta na kojem je angažovan. Na taj način student će tokom svog formalnog obrazovanja imati i tu vrstu motivacije da stekne onaj kvalitet zanja koji će mu omogućiti posao kojim želi da se bavi“, zaključio je prof. Milovančević.

(Izvor: Mašinski fakultet)

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.