Uspešni studenti MF u inostranstvu:  Luka Stoimenov

Odlazak mladih i obrazovanih ljudi je jedan od najvećih problema s kojima se naše društvo suočava poslednjih decenija. I pored napora da se „odliv mozgova“ zaustavi, veliki broj mladih odlazi u svet na školovanje, master i doktorske studije, stručno usavršavanje…  Za mnoge to je odskočna daska za buduću akademsku ili profesionalnu karijeru u inostranstvu.  Ipak, postoje i oni koji žele da se vrate i rade u Srbiji.

Predstavljamo Luku Stoimenova, master inženjera energetike, koji je nedavno završio studije na čuvenom tehničkom univerzitetu Politehniko di Milano (Politecnico di Milano). 

 

„Želim da se vratim u Srbiju zato što smatram da i ovde ima odličnih opcija i kompanija koje nude jako lepe uslove za razvoj i usavršavanje. Naravno, uvek postoji i ta druga mogućnost da profesionalnu karijeru gradim u inostranstvu, ali ne treba gledati sve samo iz ličnog ugla. Postoji i moralna odgovornost da svojoj zemlji ponudiš znanje i iskustvo koje si stekao na jednom od vrhunskih i svetski prepoznatih univerziteta“, kaže Luka na početku razgovora za sajt Mašinskog fakulteta.

Ovaj mladi inženjer je nekadašnji student Mašinskog fakulteta u Beogradu, gde je završio osnovne akademske studije s visokom prosečnom ocenom 9.6.  Govoreći o tome šta ga je motivisalo  da školovanje nastavi u Italiji na Politehniko di Milano univerzitetu , naš sagovornik je na prvom mestu naveo kvalitet samog studijskog programa, a zatim i kvalitet nastave i profesora, koji su priznati stručnjaci ne samo u Italiji nego i širom sveta.  Posebno je izdvojio prof. Ćezare Mariju Jopola, vodećeg stručnjaka u oblasti termotehnike, koji je radio klimatizaciju slike Mona Lize u Luvru, a Luki je predavao predmet „Green building energy systems“.

„Politehniko di Milano je na „QS world university ranking“ listi za 2020. godinu rangiran kao 20. univerzitet u svetu u oblasti „Inženjerstvo i tehnologija“,  a u Evropi je sedmi na listi.  Prednost ovog univerziteta je u tome što se s velikom pažnjom prate trendovi u nauci i razvoj tehnologija , posebno kada je reč o obnovljivim izvorima i zelenoj proizvodnji energije, na koje se stavlja poseban akcenat.  Takođe, istakao bih i sve veću multidisciplinarnost programa, što je ostvareno kroz dva seta predmeta – inženjerskih i biznis orijentisanih. Konkretno, moj studijski program, pored seta inženjerskih premeta koji se odnose na projektovanje sistema, obuhvata i set biznis predmeta kao što su ekonomija razvoja, i projektni menadžment i slično“, istakao je Luka.

Kao još jedan od bitnih razloga koji su uticali na njegovu odluku da master studije završi na Politehniku di Milano naveo je i povoljne stipendije koje taj univezitet nudi studentima iz zemalja van Evropske Unije. Reč je o dve grupe stipendija. Jedna se dodeljuje na osnovu proseka primanja roditelja, a za drugu grupu,  u kojoj postoje platinum, zlatna i srebrna stipendija, najvažniji kriterijum je uspeh u prethodnom školovanju.

„Zahvaljujući visokom proseku i dobrim studijama na Mašinskom fakultetu u Beogradu dobio sam zlatnu stipendiju, što mi je omogućilo plaćenu školarinu i smeštaj. Na kraju, studije u inostranstvu omogućavaju i sticanje drugih, ne manje važnih iskustava kao što je  usavršavanje jezika, upoznavanje drugih ljudi i kultura  i drugo“, naglasio je naš mladi sagovornik.

O razlikama u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji i Italiji

Praveći parlelu između srpskog i italijanskog obrazovnog sistema, Luka je rekao da i jedan i drugi sistem imaju svoje prednosti i mane.  Bitna razlika između njih ogleda se u studijskim programima, organizaciji nastave i obimu gradiva.

„Studije na Politehniku su lepo organizovane, ali izuzetno vremenski zahtevne, stresne i naporne.  Gradivo koje morate da usvojite tokom jednog semestra ili za godinu dana, dva puta je obimnije nego što je to slučaj na osnovnim akademskim studijama na Mašinskom fakultetu. S druge strane, predavanja su organizovana tako da ste ceo dan na fakultetu, što ne ostavlja puno vremena za vannastavne aktivnosti.  Projektne zadatke bukvalno radimo u pauzama između predavanja.  U tom smislu, nastava i predavanja na Mašinskom fakultetu su bolje organizovani, jer se studentima ostavlja više vremena za vannastavne obaveze koje su podjednako važne kao i akademski deo nastave“, naglasio je Luka.

S tim u vezi navodi da mu je znanje stečeno tokom osnovnih studija na Mašinskom fakultetu puno pomoglo u prilagođavanju na novu akademsku sredinu. „Sada kada podvučem crtu, mislim da mi je Mašinski fakultet pružio jednu veoma dobru osnovu koja mi je omogućila da budem rame uz rame sa studentima ne samo iz Italije nego i drugih zemalja, prvenstveno  Francuske, Nemačke, Amerike…“

Kada je reč o studijskim programima i njihovom sadržaju,  naš mladi sagovornik prednost daje Politehniku gde se neprestano prate novi trendovi u tehnološkom razvoju i uvode novi atraktivni predmeti. Predmeti se prvo plasiraju kao izborni da bi se videlo koliko su studenti zaista zainteresovani, a zatim se uvode i u redovnu nastavu.

Velika pažnja se posvećuje nastavnim aktivnostima studenata. „U okviru obaveznih predmeta nudi se širok spektar aktivnosti, kao što je izrada seminarskih radova i fakultativnih projekata za različita međunarodna takmičenja i slično. Velika pažnja se posvećuje  i razvoju  onoga što Englezi nazivaju Soft Skills (meke veštine).  Radeći na tim projektima imamo priliku da primenimo teorijsko znanje na jedan praktičan način i da istovremeno pokažemo veštinu pisanja i prezentovanja projekta, kao i veštinu same komunikacije što poslodavci danas cene i prepoznaju“, istakao je Luka.

Zanimljiva je i praksa da se u okviru obaveznih predmeta kao predavači angažuju profesori sa vodećih svetskih univerziteta kao što su Imperijal koledž u Londonu, Univerzitet Stanford i drugi.  „Oni nemaju problem da usvajaju i koriste znanja koja su razvili neki drugi ljudi.  Primera radi, nastavni plan i program, kao  i literatura za ubedljivo najteži ispit koji sam polagao na Politehniku, bili su identični sa programom na MIT-u, koji je broj jedan u svetu.  Takav način rada,  studentima pruža neprocenjivo iskustvo ne samo na profesionalnom nego i na ličnom planu“, naglasio je ovaj mladi inženjer.

Govoreći o infrastrukturi, on je rekao da univerzitet u Milanu raspolaže savremeno opremljenim učionicama i laboratorijama, što u velikoj meri studije čini efikasnijim. „Ipak treba naglasiti da su studije u Italiji uglavnom samofinansirajuće, dok su stipendirani studenti izuzeci ili u manjini. Samim tim njihovi fakulteti raspolažu mnogo većim budžetima nego fakulteti u Srbiji. S druge strane, studije u Srbiji su dostupnije ljudima, dok su samofinansirajući studenti u manjini“, ukazao je naš sagovornik.

Odbrana master teze u uslovima pandemije i dalji planovi

Zbog pandemije COVID-19 i složene epidemiološke situacije, Luka je krajem februara morao da napusti Italiju i vrati se u Beograd na pola svoje master teze.  Zahvaljujući dobroj saradnji s mentorima i njihovoj podršci uspeo je da završi i odbrani master rad na temu  „PARAMETERS IDENTIFICATION OF A GRAY-BOX MODEL FOR BUILDING ENERGY PERFORMANCE USING A GENETIC ALGORITHM“.

„Ovaj relativno novi kocept modeliranja „gray-box modeling” se koristi kao prvi korak u definisanju odgovarajućeg načina upravljanja energetskim sistemima u zgradama. Ideja je dobiti uprošćeni model koji će biti jednostavniji i brži za softverske simulacije, dok će u isto vreme realno predstavljati odgovarajući sistem i njegove performanse. Za razliku od standardnog načina projektovanja, gde su svi parametri i termofizičke karakteristike objekta u napred poznati, ovde to nije slučaj. Da bi ih odredili, neophodno je prvo izvršiti određena merenja, a nakon toga poklopiti eksperimentalnu i softverski dobijenu krivu potrošnje energije korišćenjem optimizacionih algoritama. Na kraju, najbitnija primena i konačni cilj ove metode je povećanje energetske efikasnosti u zgradama i adekvatna kontrola potrošnje energije“, naglasio je Luka.

Sada, posle uspešno završenih master studija na Politehniko di Milano  želi da svoja znanja i veštine stečene u inostranstvu ponudi kompanijama u zemlji i prenese ih na stvaranje novih vrednosti koje će omogućiti dalji razvoj naše zemlje.  Posebno je zainteresovan za poziciju projektnog menadžera u oblasti energetike i termotehnike, gde bi na najbolji način primenio svoja objedinjena znanja iz inženjerstva i biznisa.

Mlađim kolegama na Mašinskom fakultetu je poručio da veruju u sebe i svoje kvalitete. „Naše visoko obrazovanje je veoma dobro i pruža zavidnu profesionalnu i stručnu osnovu,  ali iskustvo mi govori da ima i boljih i da treba iskoristiti svaku priliku za usavršavanje. Studije u inostranstvu vam omogućavaju da upoznate neke druge sisteme organizovanja i funkcionisanja, kao i različite ljude i kulture. Otvara vam se put da unapredite sebe na profesionalnom i ličnom planu i vratite se u zemlju bogatiji za mnoga iskustva..  Zato ambiciozno i strpljivo!“, rekao je na kraju Luka Stoimenov.

 

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.