Успешни студенти МФ у иностранству:  Лука Стоименов

Одлазак младих и образованих људи је један од највећих проблема с којима се наше друштво суочава последњих деценија. И поред напора да се „одлив мозгова“ заустави, велики број младих одлази у свет на школовање, мастер и докторске студије, стручно усавршавање…  За многе то је одскочна даска за будућу академску или професионалну каријеру у иностранству.  Ипак, постоје и они који желе да се врате и раде у Србији.

Представљамо Луку Стоименова, мастер инжењера енергетике, који је недавно завршио студије на чувеном техничком универзитету Политехнико ди Милано (Politecnico di Milano). 

 

„Желим да се вратим у Србију зато што сматрам да и овде има одличних опција и компанија које нуде јако лепе услове за развој и усавршавање. Наравно, увек постоји и та друга могућност да професионалну каријеру градим у иностранству, али не треба гледати све само из личног угла. Постоји и морална одговорност да својој земљи понудиш знање и искуство које си стекао на једном од врхунских и светски препознатих универзитета“, каже Лука на почетку разговора за сајт Машинског факултета.

Овај млади инжењер је некадашњи студент Машинског факултета у Београду, где је завршио основне академске студије с високом просечном оценом 9.6.  Говорећи о томе шта га је мотивисало  да школовање настави у Италији на Политехнико ди Милано универзитету , наш саговорник је на првом месту навео квалитет самог студијског програма, а затим и квалитет наставе и професора, који су признати стручњаци не само у Италији него и широм света.  Посебно је издвојио проф. Ћезаре Марију Јопола, водећег стручњака у области термотехнике, који је радио климатизацију слике Мона Лизе у Лувру, а Луки је предавао предмет „Green building energy systems“.

„Политехнико ди Милано je на „QS world university ranking“ листи за 2020. годину рангиран као 20. универзитет у свету у области „Инжењерство и технологија“,  а у Европи је седми на листи.  Предност овог универзитета је у томе што се с великом пажњом прате трендови у науци и развој технологија , посебно када је реч о обновљивим изворима и зеленој производњи енергије, на које се ставља посебан акценат.  Такође, истакао бих и све већу мултидисциплинарност програма, што је остварено кроз два сета предмета – инжењерских и бизнис оријентисаних. Конкретно, мој студијски програм, поред сета инжењерских премета који се односе на пројектовање система, обухвата и сет бизнис предмета као што су економија развоја, и пројектни менаџмент и слично“, истакао је Лука.

Као још један од битних разлога који су утицали на његову одлуку да мастер студије заврши на Политехнику ди Милано навео је и повољне стипендије које тај унивезитет нуди студентима из земаља ван Европске Уније. Реч је о две групе стипендија. Једна се додељује на основу просека примања родитеља, а за другу групу,  у којој постоје платинум, златна и сребрна стипендија, најважнији критеријум је успех у претходном школовању.

„Захваљујући високом просеку и добрим студијама на Машинском факултету у Београду добио сам златну стипендију, што ми је омогућило плаћену школарину и смештај. На крају, студије у иностранству омогућавају и стицање других, не мање важних искустава као што је  усавршавање језика, упознавање других људи и култура  и друго“, нагласио је наш млади саговорник.

О разликама у систему високог образовања у Србији и Италији

Правећи парлелу између српског и италијанског образовног система, Лука је рекао да и један и други систем имају своје предности и мане.  Битна разлика између њих огледа се у студијским програмима, организацији наставе и обиму градива.

„Студије на Политехнику су лепо организоване, али изузетно временски захтевне, стресне и напорне.  Градиво које морате да усвојите током једног семестра или за годину дана, два пута је обимније него што је то случај на основним академским студијама на Машинском факултету. С друге стране, предавања су организована тако да сте цео дан на факултету, што не оставља пуно времена за ваннаставне активности.  Пројектне задатке буквално радимо у паузама између предавања.  У том смислу, настава и предавања на Машинском факултету су боље организовани, јер се студентима оставља више времена за ваннаставне обавезе које су подједнако важне као и академски део наставе“, нагласио је Лука.

С тим у вези наводи да му је знање стечено током основних студија на Машинском факултету пуно помогло у прилагођавању на нову академску средину. „Сада када подвучем црту, мислим да ми је Машински факултет пружио једну веома добру основу која ми је омогућила да будем раме уз раме са студентима не само из Италије него и других земаља, првенствено  Француске, Немачке, Америке…“

Када је реч о студијским програмима и њиховом садржају,  наш млади саговорник предност даје Политехнику где се непрестано прате нови трендови у технолошком развоју и уводе нови атрактивни предмети. Предмети се прво пласирају као изборни да би се видело колико су студенти заиста заинтересовани, а затим се уводе и у редовну наставу.

Велика пажња се посвећује наставним активностима студената. „У оквиру обавезних предмета нуди се широк спектар активности, као што је израда семинарских радова и факултативних пројеката за различита међународна такмичења и слично. Велика пажња се посвећује  и развоју  онога што Енглези називају Soft Skills (меке вештине).  Радећи на тим пројектима имамо прилику да применимо теоријско знање на један практичан начин и да истовремено покажемо вештину писања и презентовања пројекта, као и вештину саме комуникације што послодавци данас цене и препознају“, истакао је Лука.

Занимљива је и пракса да се у оквиру обавезних предмета као предавачи ангажују професори са водећих светских универзитета као што су Империјал колеџ у Лондону, Универзитет Станфорд и други.  „Они немају проблем да усвајају и користе знања која су развили неки други људи.  Примера ради, наставни план и програм, као  и литература за убедљиво најтежи испит који сам полагао на Политехнику, били су идентични са програмом на МИТ-у, који је број један у свету.  Такав начин рада,  студентима пружа непроцењиво искуство не само на професионалном него и на личном плану“, нагласио је овај млади инжењер.

Говорећи о инфраструктури, он је рекао да универзитет у Милану располаже савремено опремљеним учионицама и лабораторијама, што у великој мери студије чини ефикаснијим. „Ипак треба нагласити да су студије у Италији углавном самофинансирајуће, док су стипендирани студенти изузеци или у мањини. Самим тим њихови факултети располажу много већим буџетима него факултети у Србији. С друге стране, студије у Србији су доступније људима, док су самофинансирајући студенти у мањини“, указао је наш саговорник.

Одбрана мастер тезе у условима пандемије и даљи планови

Због пандемије COVID-19 и сложене епидемиолошке ситуације, Лука је крајем фебруара морао да напусти Италију и врати се у Београд на пола своје мастер тезе.  Захваљујући доброј сарадњи с менторима и њиховој подршци успео је да заврши и одбрани мастер рад на тему  „PARAMETERS IDENTIFICATION OF A GRAY-BOX MODEL FOR BUILDING ENERGY PERFORMANCE USING A GENETIC ALGORITHM“.

„Oвај релативно нови коцепт моделирања „gray-box modeling” се користи као први корак у дефинисању одговарајућег начина управљања енергетским системима у зградама. Идеја је добити упрошћени модел који ће бити једноставнији и бржи за софтверске симулације, док ће у исто време реално представљати одговарајући систем и његове перформансе. За разлику од стандардног начина пројектовања, где су сви параметри и термофизичке карактеристике објекта у напред познати, овде то није случај. Да би их одредили, неопходно је прво извршити одређена мерења, а након тога поклопити експерименталну и софтверски добијену криву потрошње енергије коришћењем оптимизационих алгоритама. На крају, најбитнија примена и коначни циљ ове методе је повећање енергетске ефикасности у зградама и адекватна контрола потрошње енергије“, нагласио је Лука.

Сада, после успешно завршених мастер студија на Политехнико ди Милано  жели да своја знања и вештине стечене у иностранству понуди компанијама у земљи и пренесе их на стварање нових вредности које ће омогућити даљи развој наше земље.  Посебно је заинтересован за позицију пројектног менаџера у области енергетике и термотехнике, где би на најбољи начин применио своја обједињена знања из инжењерства и бизниса.

Млађим колегама на Машинском факултету је поручио да верују у себе и своје квалитете. „Наше високо образовање је веома добро и пружа завидну професионалну и стручну основу,  али искуство ми говори да има и бољих и да треба искористити сваку прилику за усавршавање. Студије у иностранству вам омогућавају да упознате неке друге системе организовања и функционисања, као и различите људе и културе. Отвара вам се пут да унапредите себе на професионалном и личном плану и вратите се у земљу богатији за многа искуства..  Зато амбициозно и стрпљиво!“, рекао је на крају Лука Стоименов.

 

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.