Факултет техничких наука из Чачка слави 60. година струковних студија за инжењере и 45. година постојања Факултета (академске студије). Поводом ових јубилеја, Факултет, заједно са Научно-технолошким парком организује Панел о Индустрији 4.0, као онлајн догађај. Панел ће бити одржан 18. новембра, са почетком у 11. сати, а цео догађај можете онлијн преко you tube канала Научно-технолошког парка – https://ntpcacak.rs/. (ПОЗИВ И ПРОГРАМ)
foto: PixabayИндустрија 4.0 је постала глобални Међународни пројекат, од 2011. године, када је на сајму Информатике, ЦЕБИТ у Хановеру први пут представљен Програм научно-технлошког развоја немачке индустрије под називом Индустрија 4.0. До данас је своје националне програме за Индустрију 4.0 донело 37 земаља у свету. (Европа – 18 (ЕУ)+3; Америка –5; Африка – 1; Азија и Океанија – 8+2).
Србија је свој национални Програм за Индустрију 4.0 усвојила 6. јуна 2019. година, на Четвртој међународној конференцији о Индустрији 4.0 – AMP I4.0 2019, под називом: Дигитална Платформа за Индустрију 4.0 у Србији.
Прва панел дискусија о Индустрији 4.0 у Србији одржана је у новембру 2015. године на Машинском факултету у Београду, који је и иницирао почетак најширих разговора на ову тему у нашој земљи. Већ следеће, 2016. године, одржана је и прва Међународна конференција – AMP I4.0, уз учешће водећих светских стручњака за технолошки развој. Од тада је одржано укупно пет конференције, а Београд и Србија сваког јуна постају центар светске технолошке елите.
Машински факултет је са својим партнерима – Министарство за просвету, науку и технолошки развој, Министарство привреде, Министартво одбране, Привредна комора Србије, Привредна комора Београд, Факултет техничких наука у Новом Саду, Машински факултет у Нишу, Научно-технлошки парк из Београда, Факултет за машинство и грађевинарство из Краљева, Економски факултет из Београда, Институт ’’Михајло Пупин’’, Институт ’’Винча’’ и други – одржао укупно 27 панела о Индустрији 4.0, на којима је учествовало 1535 учесника (61% из привреде, 28% Акдемија (факултети, институти), 11% доносиоци одлука (Влада, Министартва, ПК).
Теме, које су на одржаним Панелима разматране су биле:
– Индустрија 4.0 – основе и модели,
– Индустрија 4.0 и нове индустријске политике у свету – преглед,
– Нова Индустријска политика Србије,
– Индустрија 4.0 и интелигентни производи,
– Индустрија 4.0 и интернет ствари,
– Индустрија 4.0 и анализа великих скупова података,
– Индустрија 4.0 за мале и средње организације,
– Индустрија 4.0 и образовање инжењера,
– Индустрија 4.0 и скоковити раст индустрије,
– Национални програми за Индустрију 4.0,
– Дигитална платформа за Индустрију 4.0 у Србији,
– Дигитализација у индустрији Србије – примери,
– Индустрија 4.0 – пример најбоље праксе Инмолд, Пожега.
Шта је Индустрија 4.0 ?
Модел аутоматизације технолошких система, базиран на ИНТЕРНЕТУ, дефинисан је као концепт Индустрија 4.0.
Она представља нови концепт повезивања машина и рачунара (сајбер-физички системи – SPS), њихово умрежавање (cloud computing and internet of things (IoT)) и широка примена вештачке интелигенције (АI) у овом концепту.
Индустрија 4.0 је дигитална трансформација индустрије, заснована на паметној производњи (smart manufacturing), која је основа овог модела.
Индустрија 4.0 представља четврту индустријску револуцију (4IR) у дискретној и процесној производњи, логистици и ланцима снабдевања (Logistics 4.0), хемијској индустрији, енергетици (Energy 4.0), нафти и гасу, рударству (Mining 40), као и у здравству, фармацији (Pharmacy 4.0), пољопривреди (Farming 4.0), укључујући и паметне градове (smart cities), паметне елетричне мреже (smart grids), интелигентна возила (smart vehicles), интелигентне путеве (smart roads), интелигентне услуге (smart services), … интелигенција свега (smart everything’s).
Шта значи паметна производња ?
Машине у погону саме комуницирају између себе (обавештавајући се о стању посла на њима), шаљу поруке надређеним рачунарима (најћешће у clod-u) o стању квалитета израђених производа, потребама за њиховим одржавањем, изненадним отказима, …).
Машина ће у сваком тренутку бити под анализом њеног “био-хемиjског система“, као крвна слика код човека, који ће омогућити њено предиктивно одржавање.
Инжењер производње ће стално добијати информације о стању радног налога, потрошњи енергије, стању залиха материјала, алата, …
Наручивање сировина и отпрема производа ће се изводити on-line.
ERP систем ће on-line пратити пословно-производни систем, као и ланац снадбевања.
Роботи ће у Индустрији 4.0 сарађивати са радником, не бити његова замена (колаборативни роботи).
Сви запослени ће на платформи мобилног телефона/таблета, са радног места, од куће, са пута или улице имати увида у стање у погону и моћи да дају налоге опративном рачунару – шта даље, ако у бази знања нема интелигентне одлуке за новонасталу ситауацију.
Иако нам се у овом тренутку све ово чини далeка будућност, мормо да вам кажемо да у свету већ постоје пилот погони са оваквим карактеристикама – Светски економски форум из Давоса, шеснаест погона фабрика будућности у свету, по концепту Индустрије 4.0.
Информацију припремили: проф. др Видосав Д. Мајсторовић и Гордана Стијачић