На Машинском факултету у Београду, област роботике као образовна и истраживачка дисциплина постоји још од седамдесетих година прошлог века. Велики допринос развоју ове научне дисциплине, дао је академик Миомир Вукобратовић, оснивач светски признате Београдске школе роботике и професор на Катедри за производно машинство. Тачка нултог момента –теоријски модел кретања хуманоидног робота који је развио, и данас је основни концепт на коме се заснива кретање свих врста андроида.
Захваљујући пионирском раду проф. Вукобратовића и његових настављача на Машинском факултету се данас, поред роботике и кибернетских система, изучавају и развијају многе напредне технологије, вештачка интелигенција, аутоматско управљање и друго. Следећи ту традицију, студенти окупљени у тиму Роботоид раде на развоју и изради малог аутономног мобилног робота за Еуробот – међународно такмичење намењено студентима и младима који се баве роботиком. Амбиција им је да наредне године буду један, од укупно три тима, који ће представљати Србију на такмичењу у Француској.
Роботоид је основан у октобру 2017. године, на иницијативу асистента Младена Регодића са Катедре за теорију механизама и машина, који је ментор и велика подршка овим талентованим студентима. Тим броји осам чланова, а чине га студенти основних и мастер студија Машинског факултета.
„Еуробот такмичење је добра прилика за студенте да примене своја знања, науче нешто ново и као тим стекну искуство рада у решавању одређених проблема. Такмичење се одржава једном годишње и сваке године се задаје нови задатак који робот треба да реши у одређеном времену. Ове године задатак је био скупљање, одлагање и сортирање чаша, покретање експеримента и активирање заставице“, каже асистент Регодић.
Да би могли да учествују на такмичењу роботи морају да прођу детаљну проверу испуњености техничких захтева и доказивања перформанси тзв. хомологацију. То значи, да су потупно аутономни у енергетском и управљачком смислу, самостално обављају задатке и решавају новонастале ситуације.
Пројектовање и израда аутономног мобилног робота је веома озбиљан и захтеван задатак за студенте који улажу велики напор да би уређај довели до такмичарског нивоа. Ради ефикаснијег рада тим је подељен у подтимове за ,,пројектовање и механику“ ( Петар Благојевић ,Марко Ђуровић, Милош Дмитрић), ,,електронику и управљање“ (Ксенија Јоксимовић, Лука Ђорђевић ,Небојша Ђорић и Урош Илић) и подтим за „маркетинг“ (Игор Ивановић).
На основу задатака и прописа које такмичење захтева, екипа прво осмишљава идејно решење и договара даљи план израде робота. Пројектовање се ради у програму СолидWоркс у којем се издађује и модел робота, а истом пакету се раде и тестирања пре израде уређаја.
Следећи корак у пројектовању је израда делова робота. У исто време, на основу изабраних мотора и преносног механизма прави се и модел динамике у програмском пакету Матлаб и Симулинк, где се кроз симулације долази до најоптималнијег контролера. Он се касније додатно тестира и подешава на терену и израђеном роботу.
„Тренутно смо у фази тестирања, испитивања механизама и погона, подешавања компонената потребних за извршавање задатка. Сваке године користимо другачије компоненте и трудимо се да иновирамо уређај. Примера ради, прошле године смо користили вакуум пуме, а ове године смо се определили за механичке хватаче. У решавању одређених проблема ослањамо се на ранија искуства и трудимо се да што више унапредимо системе које смо пројектовали за ранија такмичења“, наводи наш саговорник.
Током израде робота тим се сусреће са бројним инжењерским изазовима. На првом месту треба испоштовати димензије. Због тога није необично да се одређени делови пројектују и мењају више пута да би се уклопили у цео склоп. Ипак, највећи изазов је управљање.
„Ту постоје два главна проблема. Један од њих је локализација, информација о позицији робота у сваком тренутку у току партије, а други је кретање, односно како довести робота до жељене позиције и оријентације. На почетку партије робот креће са почетне позиције, али је путања којом се креће сложена. То захтева да мотори буду максимално усклађени међусобно, али и са сензорима. На тај начин постиже се задовољавајућа поновљивост операције у свакој партији“, објашњава ментор тима.
На међународном ЕУБОТ такмичењу, које се сваке године одржава у Француској, могу да учествују само по три екипе из сваке земље учеснице. То значи да државе које имају више екипа, међу којима је и Србија, претходно организују национална такмичења. На прошлогодишњем националном такмичењу ЕУРОБОТ у Новом Саду, тим младих роботичара са Машинског факултета заузео је 7. место у конкуруенцији 20 тимова.
Иако постоји само три године, тим видно напредује и из године у годину остварује све боље резултате. Због ситуације изазване пандемијом Цовид 19 и одлагања такмичења, тим је на кратко прекинуо рад на роботу. Сада пуном паром раде на даљем усавршавању свог уређаја решени да наредне године освоје једно од прва три места и квалификују се за европско такмичење у Француској.
(Извор: Машински факултет)