Др Станислав Пејовић, редовни професор Машинског факултета у Београду, професор Рајерсон универзитета у Торонту и професор и научни сарадник Универзитета у Торонту, преминуо је у среду 29. априла, после краће и теже болести. Проф. Пејовић је био истакнути научни и стручни радник из области хирауличних машина, постројења и механике флуида и шеф Катедре за хидроенергетику Машинског факултета у Београду у два мандата. Својим високим знањем и искуством, оставио је дубок траг у домаћој и међународној научној и академској заједници.
Рођен је 1933. године у Београду, где је 1952. године завршио Другу мушку гимназију. Школовање је наставио на Машинском факултету у Београду, на којем је 1958. дипломирао, а затим и докторирао 1964. године. Обе дипломе је нострификовао Универзитет у Торонту 2002. и исте године постао је овлашћени инжењер (Professional Engineer Ontario) у Онтариу, Канада.
После дипломирања запослио се као пројектант у Енергопројекту, где је касније радио и као саветник. На Машинском факултету у Београду запослио се 1960. године, а од 1977. до 1998. године као редовни професор. Био је и хонорани професор на Природно-Математичком факултету у Београду, а последипломску наставу је изводио на универзитетима у Београду, Сингапуру, Срајеву и Скопљу. На Универзитету у Хонг Конгу је 1993. године радио на истраживачком пројекту и држао предавања по позиву, а школске 1993/94. је изабран и за гостујућег професора Националног Универзиета у Сингапуру.
Проф. Пејовић је био стипендиста Хумболтове фондације. Од 1990. године је и регистрован стручњак Организације за индустријски развој при Уједињеним нацијама (UNIDO). Као експерт Међународног канадског конзорцијума (Hydro Quebec, Rousseau Sauve Warren, Canada) у иранској компанији Фараб у Техерану, 1988. године радио је на изградњи хидроелектрана у Ирану. Поред тога, радио је и на најодговорнијим прорачунима нестационарних појава које дефинишу максимална оптерећења за канадске компаније, међу којима су: ACRES, Niagara Falls, Ontario; Merlin General Corporation, Kincardine, Ontario; Ontario Power Generation; Stone and Webster a Show Group Company, Canada.
Био је члан експертске групе немачке компаније Ленмајер, која је 2003. године успешно решила проблем повратног хидрауличног удара иранске електране од od 2000 MW. Радио је и са америчком компанијом Field System Machining Inc. из Илиноиса на проблему прегрејавања лежајева пупмпно-акумулационе електране (Richard B. Russell Pumped Storage Project).
Богат научни и стручни рад проф. Пејовића
Професионалну каријеру професора Пејовића обележио је интензивни научни и стручни рад у области хидрауличних машина и механике флуида.
Професор је аутор и коаутор девет нумеричких програма за струјање у хидрауличним машинама и постројењима. Написао је више од 120 радова који су објављени у водећим домаћим и иностраним часописима и зборницима. Аутор је и пет књига и препорука за пројектовање хидироелектрана међународног значаја које се често цитирају. Најзначајније међу њима су: The Rules for hydraulic transient Design Analysis (2018); Modelling of Water Distribution Systems (Canada, 2004); The Guide to Hydropower Mechanical Design, Prepared by ASME Hydro Power Technical Committee (HCI Publication, 1996); Guidelines to Hydraulic Transient Analysis of Pumping Systems (P & B Press, Belgrade – Coventry, 1992); Modern Technology in Hydraulic Energy Production, Proceedings from the 15th International Association for Hydraulic Research Symposium on Hydraulic Machinery and Cavitation (Belgrade, 1990); Guidelines to Hydraulic Transient Analysis (Technical Press, England, 1987). Овоме треба додати и 14 књига и помоћних уџбеника на српском језику. Цитиран је у више од 100 радова у земљи и иностранству.
На Универзиету у Хонг Конгу 1993. године, пустио је у рад инсталацију за мерење хидрауличних вибрација и удара. Мерења фактора пригушења хидрауличких вибрација која су том приликом рађена, потврдила су теоријске поставке његових програма за такве прорачуне. Поставио је услове сличности за анализу хидрауличног удара и хидрауличних вибрација на моделу система и машине. Утицај раствореног и нераствореног ваздуха у води на сличност струјања и турбуленцију први је увео у анализу стационарних, нестационарних и осцилаторних појава. Први је анализирао утицај нераствореног ваздуха у води који настаје при кавитацији и увођењу ваздуха у турбину, на хидраулички удар, вибрације и стабилност система.
Радио је на модификацији и пројектовању три опитне инсталације и 20 хидрауличних постројења у земљи и иностранству, анализи хидрауличног удара и осцилација код 34 хидрауличних машина, моделских испитивања 11 турбомашина и испитивање 14 електрана. Најважнији објекти на којима је радио су: Ревезибилна хидроелектрана Бајина Башта, Власинске електране Пумпно акумулациона станица Лисина; водоводи Панчева, Брача, Будве, Београдског водовода и канализације “Врачар 2”; Hydroelectric Plant „Masjed-E-Soleyman,“ Iran (Canadian International Consortium); Big Hanaford Combined Cycle Plant, Water Cooling System, India (Stone & Webster Canada); Hydroelectric Plant Andrews 3, Canada (ACRES, Niagara Falls, Canada).
Професор Пејовић је био и главни инжењер примопредајних испитивања Хидроелектране Борач и руководио је развојем метода за анализу повратног хидрауличног удара у сифону турбина, и хидрауличних вибрација и стабилности хидропостројења. Радио је и објавио неколико радова из облати пулзација притиска и резонанце у бајпасу крвотока срца примењујући методе прорачуна развијених и проверених на великом броју инжењерских система.
Проф. Пејовић је био сарадник Математичког института и Института техничких наука САНУ, члан Удружења америчких инжењера и дописни члан Хидроенргетског техничког комитета овог удружења. Био је и члан Савета међународног истраживачког центра из Пекинга, члан Извршног комитета Секције за хидраулипне машине и кавитацију Међународног друштва за хидраулична истраживања и председник Организационог одбора 15. Симпозијума у Београду 1990. године, као и члан Међународног уређивачког одбора за серију књига из области хидрауличних машина.
*****************************
Prof. Stanislav T. Pejovic, PhD, P. Eng. was born in 1993 in Belgrade, died in 2020. Graduated 1958 on the Faculty of Mechanical Engineering in Belgrade, earned PhD degree in 1964, PhD in Mechanical Engineering certified by University of Toronto, Canada in 2002. Licensed by the Professional Engineers Ontario (PEO) in 2002. Research Associate at the University of Toronto, Canada. Member of the Policy Advisory Council on Energy of Ontario, Canada. Professor at the Ryerson Polytechnic University, Toronto, Canada. Visiting Professor National University of Singapore, Full-time Professor Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade, Head of Hydraulic Energy Department. Designed 3 test rigs, 20 powerplants, pumped storage plants and pumping systems. Completed successfully hydraulic transient and vibration analysis of 34 hydraulic large size machines and systems and developed model acceptance tests of 11 rotating (turbo) machines, field tests of 14 and acceptance tests of 7 power plants. Led numerous final field tests as a Chief Engineer. Co-author of the Guide to Hydropower Mechanical Design prepared by the ASME Hydro Power Technical Committee. Authored and co-authored 19 books, 120 technical papers and 8 computer programs. Member of Hydro Power Technical Committee, Power Division, American Society of Mechanical Engineers (ASME), member of the International Association for Hydraulic Research (IAHR). Awarded scholarship of Alexander von Humboldt Foundation. He enjoys swimming, skating, and skiing.