Професорка Јованка Живојинов, дипломирани физичар и редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду у пензији, прославила је у уторак, 19.новембра, свој јубиларни 100-ти рођендан. Слављу су, поред чланова породице и пријатеља, присуствовали и професоркини некадашњи студенти, а касније и колеге професори са Машинског факултета. За професорку кажу да им је на првом месту била пријатељ, а затим наставник.
Уз жељу да је здравље и ведар дух још дуго служе, проф. др Предраг Елек, продекан за међународну сарадњу Машинског факултета, пренео је проф. Живојинов најсрдачније честитке, које су поводом њеног животног јубилеја упутили декан, проф. др Радивоје Митровић, као и чланови Деканског колегијума и Наставно-научног већа МФ.
Др Живојинов, у овом тренутку можда најстарији професор Универзитета у Београду, била је прва жена која је после ослобођења, 1947. године, започела и градила академску каријеру на, до тада, искључиво „мушком“ Машинском факултету.
Живот је посветила, каже, студентима и науци. „Моја дужност је била да својим студентима осим знања пренесем и љубав према науци. Била сам омиљени професор. Звали су ме студентска мајка. Они су волели мене, а ја њих. То осећање је било обострано и зато су моја предавања била веома посећена“, истиче проф. Живојинов.
На питање шта је то што професора чини омиљеним и због чега се на предавањима тражи столица више, каже да је то на првом месту отворен приступ настави која прати савремене трендове у науци. „Студенти су волели модерне ствари, баш као и ја“, наводи наша саговорница. Млађим колегама поручује да слушају и уважавају интересовања својих студената.
Професоркини ђаци, сада су и сами професори у пензији. С великим поштовањем говоре о њеним бриљантним предавањима, посебно на тему Ајнштајнове теорије релативитета.
„Професорка је једна комплетна личност која је зрачила. Педагог у пуном смислу те речи. Наставник који комуницира са својим студентима. Њен приступ настави је био сличан садашњем Болоњском систему. Свако њено предавање је било доживљај за себе. Често би нам представила неки проблем, за који смо сами изводили формуле. Такав приступ настави је био веома подстицајан за нас студенте“, каже др Миодраг Јанковић, професор Машинског факултета у пензији са Катедре за опште машинске конструкције.
Проф. Елек, проф. Живојинов и проф. Јанковић
Проф. Живојинов је рођена у новембру 1919. године у Кикинди. У родном граду је завршила основну школу и гимназију. У предвечерје Другог светског рата, 1939. године уписала се на физичко-хемијску групу Филозофског факултета у Београду. Ратне године провела је Кикинди. После ослобођења наставила је студије на Природно-математичком факултету у Београду, где је дипломирала 1946. године. Ментор јој је био чувени професор Павле Савић, оснивач Института за нуклеарне науке у Винчи. У марту 1947. године је изабрана за асистента за предмет Физика на Машинском факултету у Београду.
Докторску дисертацију на тему „Одређивање ентропије испаравања“ одбранила је 1958. године. Њена академска каријера кренула је узлазном путањом. За редовног професора Машинског факултета изабрана је 1976. године. Наставу је држала и у одељењима факултета у Крагујевцу, Светозареву, Ваљеву, Лозници, Смедеревској Паланци, као и на Пољопривредном факултету у Београду.
Током академске каријере истицала се у области и проблемима који се односе на термодинамичке једначине стања и термодинамичке потенцијале, посебно у интервалима температуре од тројне до критичне тачке. По томе је професорка Јованка Живојинов, са групом својих сарадника, била позната како у земљи, тако и у иностранству, а радови те групе праћени су у референтним стручним часописима.
Објавила је више од 100 научних и стручних радова. Била је члан Друштва математичара, физичара и астронома Југославије, Француског друштва физичара, Европског друштва физичара, Југословенског друштва за рационалну и примењену механику, Српског хемијског друштва и Њујоршке академије наука.
(Извор: Машински факултет)