Проф. др Мирко Коматина, редовни професор Машинског факултета у Београду и председник Хумболтовог клуба Србије, био је један од четворице предавача по позиву који су говорили о Хумболту данас на свечаности поводом обележавања 250 година од рођења истакнутог немачког научника, Александера фон Хумболта. Свечаност је одржана, крајем јуна у Берлину, у оквиру Годишњег састанка Хумболтове фондације, а поред представника Хумболтових клубова из 140 земаља, скупу је присуствовала и немачка канцеларка Ангела Меркел.
Професор Коматина, је био почаствован позивом председника Хумболтове фондације, проф. др Ханса Кристиана Папеа, да присуствује скупу и одржи предавање на тему „Хумболт данас – мој поглед“. Радо је прихватио тај изазов, а његово излагање под насловом „Networking activities of Humboldt Club Serbia and beneficial cooperation between Serbia and Germany“ изазвало је велику пажњу свих Хумболтоваца, а пре свега немачких колега. Поред проф. Коматине, предавања су одржале и његове колеге Хумболтовци из Канаде, Бразила и Тајланда.
Тема Вашег излагања односила се на унапређење научне сарадње Србије и Немачке. Шта је то што је посебно заинтересовало научну јавност у Немачкој?
Током предавња изнео сам конкретне предлоге за за унапређење научне сарадње Србије са Немачком, На првом месту, то је налажење могућности да што већи број афирмисаних, најуспешнијих научника из Србије оде на усавршавања у Немачку. То би отворило простор, да поред стицања нових научних и организационих знања, упознају и немачки језик и културу, али и да та искуства и знања примене по повратку у Србију. Сарадња би могла да се наставили кроз заједничке ЕУ пројекте, слање младих истраживача на усавршавања и сл.
Немачка може да пружи значајну помоћ нашој науци директном помоћи кроз набавку савремене опреме, финансијске помоћи за савремена истраживања и слично. Било би изузетно корисно да се формирају и заједничке српско-немачке институције у Србији, као што су универзитети и институти.
Хумболтов клуб Србија посвећује велику пажњу сарадњи са Немачком. Поред скупова на којима представљамо могућности коришћења Хумболтове стипендије, Хумболтових Kollega, тражимо и разне начине да повећамо број најуспешнијих постдоктораната из Србије који би користили ту престижну стипендију. У периоду од 2014. до 2018. укупно 11 особа из Србије је добило Хумболтову стипендију. Такође, у оквиру обележавања 250 година од рођења Александера вон Хумболта, у априлу ове године, одржали смо предавање посвећено овом великом научнику, а у октобру или почетком новембра планирамо једнодневни скуп посвећен Хумболту.
О унапређењу научне сарадње између Србије и Немачке разговарали сте и са генералним секретаром Хумболтове фондације, др Enno Aufderheide. Да ли је било конкретних договора?
Разговор се односио на мој предлог изнет на предавању о формирању заједничких институција на подручју југоисточне Европе, попут универзитета, института и сл. Указао сам да би то омогућило да се већи број људи боље упозна са најновијим техничко-технолошким достигнућима у Немачкој и да их директно примењује у својој земљи, а касније прати кроз разне видове усавршавања и сарадње.
Генерални секретар је био изузетно заинтересован за ову идеју, али је рекао да њена реализација, поред новца, у великој мери зависи и од политичке воље. Затим смо разговарали и о другим видовима поспешивања научне сарадње Србије и Немачке уз помоћ Хумболтове фондације.
Чини се да је Немачка заинтересована за сарадњу са научном заједницом у Србији. Шта то конкретно значи за нашу земљу?
Само праћењем савремених научних достигнућа, коришћењем најсавременије опреме за научна истраживања, могуће је одржавати корак са светом. Немачка је у том погледу и даље један од лидера. Повезивање и преношење немачких знања искустава у научној сфери значи велики искорак и бољитак за Србију.
Годишњи састанак поводом 250 година од рођења Хумболта је свакако била прилика да о могућностима евентуалне сарадње разговарате и са колегама из других земаља.
Највећи успех скупа је управо умрежавање Хумболтоваца из целог света и успостављање директних контаката и сарадње. Идеја је и да се Хумболтовци који се баве сличним областима у свету директно умреже, покушају да направе заједничку сарадњу, кроз пројекте, посете, размене искустава, истраживача и сл.
Скупу је присуствовала и немачка канцеларка Ангела Меркел, која је уручила Хумболтовне награде за 2019. годину. Шта је била њена главна порука?
Госпођа Ангела Меркел је доктор физике и помаже рад Фондације, као и развој науке у Немачкој. Она је најпре одржала уводно предавање посвећено Хумболту, а затим је уручила престижне Хумболтове награде за 2019. годину. О значају овог скупа говори и чињеница да је за учеснике приређен пријем и код председника Савезне Републике Немачке, др Фанк Валтера Штајнмајера.
Реч две о Хумболтовој фондацији
Фондација Александер фон Хумболт основана је 1953. године у Бону, као међународна мрежа академске сарадње чији је главни задатак подстицање научног и истраживачког рада, првенствено младих истраживача. О томе најбоље говори број од 400-500 стипендија за постдокторске студије које се годишње доделе истраживачима из земаља целог света.
Хумболтова стипендија је стипендија за цео живот. Циљ Фондације је да се корисници након завршетка врате у своје земље и наставе успешну научну каријеру, што је од великог значаја за научну заједницу сваке државе. Поред тога постоје и специјалне стипендије за најуспешније научнике, а међу досадашњим корисницима било је и 52 Нобеловаца.
Хумболтов клуб Србије 1990. године у Српској академији наука и уметности. Главни задатак клуба је ширење научних сазнања, подстицање научног рада, брига о научницима, посебно младима, унапређивање сарадње са научницима и научним институцијама у иностранству, нарочито у Немачкој.
(Извор: Машински факултет)