Машински факултет Београдског универзитета припрема мастер програм с којим ће се пријавити на управо расписан конкурс Министарства просвете за унапређење понуда образовних високошколских програма у области индустрије 4.0, пише београдска Политика у тексту који потписује новинар Дарко Пејовић.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја је 1. марта расписало конкурс за избор мастер студијских програма из области информационих технологија, програмирања, анализе података, организације и управљања. Рок за пријаву је 45 дана. У образложењу конкурса је наведено да је циљ унапређење понуда образовних високошколских програма који су битни за индустрију 4.0.
Концепт развоја под тим именом формулисан је у Немачкој 2011. године, на Сајму технологија у Хановеру. До сада га је у националне програме преточило 38 држава. Заснован је на интеграцији савремених технологија и дигитализацији свих сегмената пословања: од пројектовања, преко производње и управљања до маркетинга и продаје. Индустрија 4.0 не почива на радној, већ на – стручној снази.
Зато је одлука ресорног министарства да се од јесени почне са школовањем мастера за индустрију 4.0 добра вест, иако би се креаторима просветне политике могло приговорити да је такав потез требало раније повући. Као и да је шипове за темеље српске индустрије 4.0 ваљало побости дубље – до средњих, па чак и основних школа.
Како „Политика” сазнаје, на београдском Машинском факултету су почели с припремом мастер програма с којим ће конкурисати. То је, истичу, логичан наставак активности које на овом факултету трају од 2015. године, у време када је појам индустрија 4.0 био непознаница за добар део овдашње академске заједнице.
Од тада до данас, иницирали су мноштво панела и трибина на тему дигитализације и нове индустријализације наше земље. Машински факултет је од 2016. сваког јуна домаћин међународног Технолошког самита САД–ЕУ–Јапан–Србија. Осим о најновијим дометима индустрије 4.0, на тим самитима се говори и о могућностима да наша привреда, наука и школски систем ухвате корак са четвртом индустријском револуцијом.
„У Србији има позитивних помака у сегменту индустрије, у образовању се касни”, упозорава инжењер Саша Симовић, руководилац одељења за дидактику у немачкој компанији „Фесто”, које осмишљава наставне планове за индустрију 4.0 у средњем и високом образовању.
Он је прошле недеље на Машинском факултету одржао предавање „Нова филозофија у индустријској производњи”. Постулат те нове филозофије у домену образовања је да – школовању краја нема. Како је објаснио, роботизација и аутоматизација неће потпуно истиснути раднике из фабрика, али ће променити начин на који се обављају производни процеси.
Инжењера који је машини у квару прилазио с шрафцигером и шемом строја, у хај-тек ери замениће колега који ће проблем дијагностиковати приношењем таблета са свим подацима о „пацијенту”, а уз то ће интернетом бити повезан са „клиникама” које могу да му саветима помогну у лечењу.
„Зато је неопходно обучавати кадрове који ће бити достојни партнери паметним постројењима и роботима с вештачком интелигенцијом. Подразумева се да су усавршавања и доквалификације услов опстанака на тржишту рада. Такође, ни школство не може да егзистира као статичан систем. Планови и програми морају да се се готово на дневном нивоу мењају и допуњавају новим знањима и прилагођавају потребама потенцијалних послодаваца”, истакао је Симовић.
Своје речи је илустровао графиконом на коме се види како је од образовног програма једне стручне школе у Баден Виртембергу, после само годину дана примене, једва остао „камен на камену”. А испричао је и сасвим другачији пример, из властитог искуства:
„У октобру прошле године сам у Министарству просвете представио колике су измене у Немачкој унете у средњошколске образовне профиле машинаца. Предложио сам да се нешто слично уради и у Србији. До данас ништа није учињено, нити је поводом ове иницијативе стигао било какав одговор надлежних”, закључио је инжењер Симовић.
(Извор: Политика)