Високошколска настава у области машинства заснива се на традицији дугој 145 година. Њени корени сежу од средине 19. века. Следбеник ове богате историје је Машински факултет Универзитета у Београду. Основан је давне 1948. године и већ 70 година има водећу мисију у развоју науке о машинству и образовању инжењера на просторима, не само Србије.
Машински факултет је од свог оснивања пратио потребе друштва, посебно привреде, темељећи се на његовом образовном, научном и пословном окружењу. Због наметнутих објективних околности претходних деценија, Србија је остала без доброг дела индустрије, а образовање и наука и њихови развојни потенцијали, готово су маргинализовани и скрајнути.
Међутим, у свету се догађа Четврта индустријска револуција, подстакнута развојем ИТ и интернет технологија. Зато Машински факултет пред собом има нову мисију. У њој је инжењерство поново један од главних покретача индустријског развоја земље. Знање, иновације и креативност су опет друштвени императив.
Нову креативну индустрију већина земаља у свету дефинише као Индустрија 4.0. Она је кључна развојна шанса да после санкција, економске кризе и бомбардовања, Србија поново пође у корак са светом. Као овдашњи иницијатор нове индустријализације, Машински факултет је анимирао најпре стручну јавност, а затим и доносиоце политичких одлука да се интензивирају разговори о новом захтеваном индустријском развоју земље. Отварамо ново поглавље у развоју науке о машинству и образовању “инжењера будућности”.
Инџилирска школа
Wikimedia Commonos
Све је почело пре 172 године. Тада је указом кнеза Александра Карађорђевића, 1846.г., основана Инжењерска школа. У њој се изучавало пет предмета: механика, земљопис, цртање, немачки језик и архитектура. Од тада па до почетка 20. века машинство се изучавало најпре у крагујевачком Лицеју. Он 1863. године прераста у Велику школу, у оквиру које је касније формиран Технички факултет.
Србија XIX века постепено је стварала институционалну основу за школовање инжењера који ће радити на њеној индустријализацији. Датум који се везује за почетак високошколског образовања у области машинства је 20. децембар 1873. године. Тада је због планирања изградње железничке пруге у Србији, на Техничком факултету уведен нови предмет – механика и наука о “махинама”.
Три године касније, 1876. Факултет добија три одсека – Грађевински, Архитектонски и Машинско-технички одсек. Када је 1905. Велика школа прерасла у Универзитет, на Техничком факултету, као његовом саставном делу, убрзано се развијају многе наставно-научне дисциплине машинства. Из њих су касније настала многа усмерења – производно машинство, железничко машинство, војно машинство и др.
Држава, схватајући потребе за инжењерском струком, убрзано је школовала младе кадрове који су после завршеног образовања радили као стручњаци у привреди и на образовању будућих инжењера.
Почетак индустријализације везује се за оснивање крагујевачке Тополивнице 1853. године. Већ је изградња пруге Београд–Ниш 1884. омогућила развој рударства и ближе везе Србије са европским земљама. Наша прва хидроелектрана је у потпуности радила по Теслиним системима трофазне наизменичне струје. Била је подигнута 1900. на реци Ђетињи код Ужица и то само четири године после пуштања у рад прве хидроелектране тог типа на реци Нијагари у САД.
Wikimedia Commonos
За развој образовања и науке о машинству важна је и 1922. Година. Тада се на Техничком факултету формирају машинско-електротехнички, грађевински, архитектонски и технолошки одсеци. Факултет се 1930. сели у зграду на тадашњем Тркалишту, (Булевар краља Александра). На Машинско-електротехничком одсеку се уводе нови предмети, а 1937. почиње и редовна настава на ваздухопловној групи. Крајем 1940. завршена је и зграда за Машинске лабораторије у Гробљанској, данашњој Рузвелтовој улици. Период индустријализације између два светска рата обележили су развоји дрвне, текстилне, прехрамбене, авиоиндустрије… У Србији је у то време било чак шест фабрика авиона и две фабрике авио-мотора у којима су стварали домаћи стручњаци и конструктори.
“Златно доба” машинског инжењерства
У првој школској години после Другог светског рата на електро-машинском одсеку Техничког факултета било је уписано више од 970 студената. Због тога је у марту 1946. донета одлука о формирању посебних одсека за машинство и електротехнику. На Машинском одсеку изучавало се опште-машинско, железничко-бродско, ваздухопловно-моторизацијско и војно инжењерство.
Датум који је означио прекретницу у развоју универзитетске наставе машинства је 21. јун 1948. године. Тада је донета је Уредба о издвајању Техничког факултета из састава Универзитета у Техничку велику школу. Машински одсек прераста у Машински факултет у оквиру Техничке велике школе, па се тај датум се узима као почетак савремене наставе машинства. Први декан био је проф. Владимир Фармаковски.
Укидањем Техничке велике школе 1954. године, Машински факултет поново улази у састав Универзитета у Београду. Први статут факултета донет је 1956. године. Настава се изводила на 10 смерова: термоенергетски, хидроенергетски, индустријско-производни, индустријско-привредни, термотехнички, моторизацијски, железнички, ваздухопловни, бродско-машински у бродограђевни. Школске 1960/1961. године Машински факултет се уселио у нову зграду, у којој се и данас налази.
У „златно доба“ индустријског развоја некадашње Југославије, 60-тих и 70-тих година, Машински факултет у Београду био је нуклеус развоја образовања и примењених истраживања у области машинства у свим већим индустријским центрима тадашње, заједничке државе. Професори београдског Машинског факултета поставили су чврсте темеље науке о машинству у новооснованим одељењима, касније факултетима у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Краљеву, Подгорици, Сарајеву… Београдски машинци су учествовали у пројектовању и изради свих значајних постројења и сложених машина у некадашњој великој држави, од термоелектрана до тенкова и ракета…
Крајем 60-тих производно машинство доживљава експанзију увођењем компјутерске технологије. За то је заслужна управо београдска школа машинства. На Машинском факултету се уводе многи нови предмети и нови приступи инжењерству система и кибернетике. Развијени су нови технолошки програми за индустрију; међу њима су NC -технологије, флексибилни технолошки системи, CAE/CAD/CAM технологије, индустријски роботи, интелигентни системи за монтажу, нова генерација обрадних система и др.
У српском машинству су још у то време прихваћени трендови интеграција производних, информационих и комуникационих технологија. Они су данас, додуше у нешто измењенијој форми, више него актуелни и обједињени у концепту Индустрија 4.0.
Повратак на међународну истраживачку сцену
Данас готово невероватно звучи да је Америчко министарство енергетике својевремено финансирало један од пројеката Машинског факултета. Такође, о завидној седамдесетогодишњој традицији научноистраживачког рада најбоље говоре домаћи и међународни пројекти на којима су радили, а и тренутно раде истраживачи МФ.
Међутим, последњих деценија, због објективних околности, научноистраживачки рад Машинског факултета био је готово неприметан за већину потенцијалних инвеститора. Али, такво стање се последњих година мења. Машински факултет се полако враћа на међународну истраживачку сцену. О изврсности његових садашњих истраживача најбоље говоре три актуелна пројекта из програма Хоризон 2020. Треба поменути и два Еразмус+ пројекта, као пројекте у оквиру различитих европских позива, као што су ФП6, ФП7, Еурека, бројни билатерални пројекти и пројекти реализовани у сарадњи са привредом.
У међународној научној сарадњи приоритети Машинског факултета су усклађени са Стратегијом интернационализације Универзитета у Београду. У том смислу, међународни научно-истраживачки пројекти, мобилност студената и наставника, инострани студенти и сарадња са привредним субјектима из иностранства су четири основна стуба међународне сарадње МФ.
Диплома призната у свету!
Током своје 70-годишње историје Машински факултет је створио завидну армију стручњака. Она броји више од 24 хиљаде инжењера, 1842 магистра и близу 1000 доктора наука. Од увођења Болоње, основне академске студије је завршио 2591 студент, а мастер академске студије 1521 кандидат.
На Факултету тренутно студира више од три хиљаде студената на свим нивоима – основним, мастер и докторским студијама, а у настави и научним истраживањима је ангажовано 84 редовна професора, 37 ванредних професора, 42 доцента и 43 асистента.
Наставни планови и програми прате технолошки развој и захтеве тржишта и усклађени су са међународним стандардима образовања. Сви студијски програми, укључујући и програме на енглеском језику, акредитовала је национална Комисија за акредитацију и проверу квалитета.
Диплома Машинског факултета призната је и препозната свуда у свету, а квалитет студија потврђен је међународним акредитацијама немачке Националне агенције за акредитацију и проверу квалитета рада машинских факултета, као и новом реакредитацијом Британског краљевског друштва бродограђевних инжењера. Новина је додатак да будући бродограђевни инжењери, осим међународно признате дипломе, добијају и међународно признату лиценцу за пројектовање.
Научни и образовни рад се организује на 25 катедри које обухватају готово све гране машинског инжењерства. Студенти, пак, могу да се определе за један од укупно 21 смера – од оних фундаменталних, као што је производно машинство, до потпуно нових усмерења који су одговор на захтеве савременог тржишта (биомедицинско инжењерство, инжењерство биотехничких система, дизајн у машинству, индустријско инжењерство, машинство и информационе технологије, аутоматско управљање). Ускоро се очекује да и на основним академским студијама, које су до сада биле јединствене, заживи нови студијски програм – Информационе технологије у машинству.
Студије су тесно повезане са научним истраживањима, кроз која будући инжењери стичу и практична искуства. Другим речима, Машински факултет студентима даје алат да своју идеју развију, преточе у пројекат и на крају реализују као готов производ. Квалитету наставног процеса посебно доприносе значајни људски и технички ресурси. Последњих година пуно је уложено у ИТ и лабораторијску опрему, опремање мултимедијалних учионица, амфитеатра и сл.
“Инжењери будућности “ су већ међу нама
Студије машинства у свету данас акценат стављају на усвајање нових технолошких знања и коришћење савремених алата везаних за ИТ и интернет технологије. Истовремено, од образовања се очекује да подстиче кретивност и иновативност код младих, као и мултидисциплинарни приступ у многим областима. Савремени инжењер мора да има широка општа знања и да зна како да прикупља – стиче нова знања.
Такав приступ образовању на МФ постоји већ деценијама. Иновативне наставне методологије, које многи у свету тек сада „откривају” Project-led education (PLE) и Learning Factory, на овом Машинском факултету постоје још од 80-тих година. Међународни успеси студената окупљених око пројеката развоја тркачких болида и енергетски ефикасних пловила– Формула Студент тим “Друмска стрела” и “Confluence Belgrade” најбоља су потврда тог иновативног и креативног учења кроз праксу. И не само они. Бројна техничка решења 3Д штампача, квадрикоптера, симулатора лета и прототипови разних других производа које за потребе наставних предмета развијају студенти Машинског факултета сведоче о томе да су инжењери будућности већ међу нама.
(Извор: Ingeniosus, лист Машинског факултета)