Profesor Rodolfo Haber: O izazovima u svetu robotike i automatizacije

Svedoci smo ubrzanog tehnološkog razvoja i promena koje taj razvoj unosi u oblast proizvodnje i društva u celini.  Jedan od bitnih činilaca nove tehnološke revolucije je robotika. Moć ove tehnologije već sada se jasno vidi u proizvodnji, gde brzi i spretni roboti imaju važnu ulogu u tehnološkim procesima. Robotika je jedna od ključnih strateških naučnih oblasti na kojima će se zasnivati konkurentnost najvažnijih industrija, a robotizovane tehnologije biće usmerene na razvoj naprednih robota sposobnih za složenije poslove i zadatke, kao i autonomnost.

O tome, šta su danas najveći izazovi u oblasti robotike i automatizacije, na koji način i u kojim sferama industrije će se koristiti za 5 ili 10 godina, kako će izgledati zajednički rad ljudi i robota, samo su neka od pitanja o kojima smo razgovarali sa prof. dr Rodolfom Haberom, zamenikom direktora Centra za automatizaciju i robotiku (UPM-CSIC) pri Španskom nacionalnom savetu za istraživanje, jednim od vodećih stručnjaka za robotiku u svetu.

Njegovi glavni istraživački pravci su automatizacija i robotika, sa specifičnim istraživanjima u domenu inteligentnih senzora, veštačkih kognitivnih sistema i računarskih arhitektura, kao i primena tehnika kompjuterske inteligencije za modeliranje, upravljanje, nadzor i optimizaciju, sa fokusom na kibernetsko-fizičke sisteme i paradigme Industrije 4.0.

Profesore, šta su danas najveći izazovi u oblasti robotike i automatizacije?

Pixabay-ilustracija

U ovom trenutku postoje tri glavna izazova. Prvi se odnosi na metode i metodologije, posebno na koji način integrisati mašine alatke i robote i kako napraviti vezu između čoveka i robota u sledećoj generaciji proizvodnje.  Veoma važno je i pitanje edukacije,  odnosno kako pripremiti savremene generacije inženjera da rade na poslovima koji su zahtevi Industrije 4.0. Treći izazov se odnosi na društvo. Prvenstveno na pitanje kako ljudima objasniti da Industrija 4.0 otvara nove mogućnosti i donosi novi kvalitet života i da ne treba da se plaše tih promena.

Kao jedan od izazova naveli ste obrazovanje „inženjera budućnosti“. Koja su to znanja i veštine koje mora da poseduje inženjer Industrije 4.0?

Postoje bitne razlike između inženjera od pre 20 godina i savremenih mašinskih inženjera. Danas se traži široko obrazovanje koje će inženjerima omogućiti brže prilagođavanje tehnološkim izazovima i savremenim metodama.  To na prvom mestu podrazumeva sticanje novih tehnoloških znanja i korišćenje savremenih alata vezanih za IT i internet tehnologije i tehnike veštačke inteligencije. Istovremeno, obrazovanje mora da podstiče kretivnost, inovativnost kod mladih, kao i multidisciplinarni pristup u mnogim oblastima. Savremeni inženjer treba da stekne široka opšta znanja i da nauči kako da prikuplja – stiče nova znanja kada se za to ukaže potreba.

Na koji način i u kojim sferama ćemo najviše koristi robote za 5-10 godina u industrijskim primenama i u kom smeru će se razvijati industrijska robotika?

foto: Pixabay, ilustracija

Roboti su do sada uglavnom bili primenjeni u različitim industrijama. Najbolji primer je automobilska industrija, gde se gotovo ni jedna operacija ne može zamisliti bez učešća robota, koji su zbog svojih mogućnosti uspešno zamenili čoveka u obavljanju teških i opasnih poslova. U budućnosti robotske tehnologije biće usmerene na razvoj naprednih robota sposobnih za složenije poslove i zadatke, kao što je na primer inteligentna montaža i inteligentni unutrašnji transport. Najzanimljivi izazov je primena robota u svakodnevnom životu ljudi. Na primer, kao pomoć u obavljanju kućnih poslova,  pomoć starijim licima i ljudima koji su vezani za krevet i kolica.

Sve više se govori i o zajedničkom radu ljudi i robota u proizvodnom procesu? Koliko smo blizu toga?

U Evropskoj komisiji, gde sam već dugi niz godina angažovan kao eskpert, to pitanje je još uvek otvoreno. Postoje novi projekti i predlozi na koji način uspostaviti intereakciju čoveka i robota, ali kada je reč o tehnološkim aspektima i pitanjima sigurnosti i bezbednosti, ti problemi su još uvek otvoreni. Trenutno smo u fazi tranzicije između realnog sistema i sistema kakvog želimo. Jedan od načina da se taj jaz premosti mogla bi da bude virtuelna realnost kroz koju bi se operateri i radnici malo bolje upoznali sa načinima funkcionisanja tih sistema.

U kojoj meri je važan razvoj veštačke inteligencije i koje metode i tehnike smatrate ključnim u domenu inteligentnih tehnoloških sistema?

Koncept veštačke inteligencije je veoma široka oblast i postoji mnogo tehnika i metoda veštačke inteligencije koje mogu da se koriste i na neki način povežu sve oblasti o kojima smo govorili. Neke od tehnika koje su primenjene u industrijskim uslovima i aplikacijama su fazi sistemi ili fazi logika, veštačke neuronske mreže i neuro kompjuting, odnosno biološki inspirisane tehnike zasnovane na analogiji sa radom ljudskog mozga.  Hibridna integrisana varijanta, odnosno kombinacija više tehnika veštačke inteligencije je način da se izanalizira sve što je do sada primenjeno u tom domenu i predstavlja alternativnu metodu za rešavanje heterogenosti, sveobuhvatnosti i procene rizika u ponašanju inteligentnih tehnoloških sistema.  O tim izazovima i mogućnostima sam govorio na jednom od predavanja na MF.

Šta su ishodi 4. tehnološke revolucije?

Kada je reč o Četvrtoj tehnološkoj revoluciji, koju veliki broj zemalja artikuliše kao koncept Industrija 4.0, ključna tema je digitalizacija industrije. Odnosno, kako upotrebiti nove integrisane IT i internet tehnologije za transformaciju postojećih industrijskih kapaciteta ka  digitalizovanim sistemima. Na to pitanje ne postoji jedinstven, konkretan odogovor već on zavisi i od zemlje do zemlje u EU, kao i od toga da li se on primenjuje u velikom kompanijama ili u malim i srednjim preduzećima.

Šta je savet za Srbiju?

Ključ je da država i nadležne institucije pronađu način da stimulišu formiranje novih inovativnih proizvodnji. Prvo i osnovno je stvaranje tzv. eko-sistema, odnosno povoljnog okruženja koje bi omogućilo stvaranje novih kompanija koje inovativno koriste nove tehnologije. Najbolji primer je Koreja koja je uspela da se iz jedne male ekonomije transformiše u društvo zasnovano na znanju i krupnim koracima krene napred.  Važno je da država podrži taj proces i stvori uslove za čvršće veze između nauke i privrede. To je dugotrajan proces i zato je neophodno pripremiti nove generacije inženjera za ono što sledi.

Autor: Ivana Subašić/Prevod: doc. dr Milica Petrović

*************************

Prijatelj Srbije

Prof. Haber je dugogodišnji prijatelj Mašinskog fakulteta i naše zemlje i došao je na poziv prof. dr Zorana Miljkovića sa Katedre za proizvodno mašinstvo, sa kojim u oblasti automatizacije i robotike blisko sarađuje već deset godina. Obojica su kao eksperti za tu oblast angažovani pri  Evropskoj komisiji,  a od pre tri godine su  među maloborojnim izabranim članovima Vice Chairperson tima za inženjerstvo, u okviru  H2020 projekata, i to za evaluaciju od predlaganja, rangiranja, do monitoringa tokom realizacije procentualno veoma malo odobrenih projekata.

Pitali smo prof. Habera kako ocenjuje dosadašnju saradnju, iskustvo i komatibilnost sa Laboratorijom za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju MF  kojom rukovodi prof. Zoran Miljković.

Saradnja sa Mašinskim fakultetom je veoma uspešna. Sa prof. Miljkovićem, sa kojim sarađujem godinama unazad,  delim dobro iskustvo u rešavanju različitih tehničkih problema, a postoje i zajednički interesi i interesovanja za rešavanje naučnih i tehničkih zadataka i u budućnosti. Predavanja koja sam održao na MF prvenstveno su poruka studentima da treba da budu svesni svojih vrednosti i kvaliteta i da svojim primerom i znanjem mogu mnogo da doprinesu razvoju Srbije.

Predavanje koje je izazvalo veliku pažnju

Tokom posete Mašinskom fakultetu, prof. Haber je održao dva veoma posećena predavanja na kojima je predstavio rad Centra u Madridu i  glavne istraživačke rezultate u primeni kompjuterske inteligencije u modeliranju i upravljanju industrijskih kibernetsko-fizičkih sistema i praktična iskustva u toj oblasti.

Tehnike kompjuterske inteligencije, prema njegovim rečima,  predstavljaju alternativne metode za rešavanje heterogenosti, sveobuhvatnosti i procene rizika u ponašanju industrijskih kibernetsko-fizičkih sistema. On smatra da hibridizacija tih metoda, zasnovana na problemski orijentisanom pristupu u projektovanju i upravljanju, može da posluži pri adekvatnom rešavanju heterogenosti sistema, u pogledu konkurentnosti i osetljivosti na vremenski odziv. Na kraju predavanja prikazani su i rezultati modeliranja i upravljanja industrijskih kibernetsko-fizičkih sistema za oblast proizvodnog inženjerstva. Jedna specifična arhitektura za nadzor, bazirana na hibridnim inkrementalnim modelima i algoritmu simuliranog kaljenja, primenjena je za predikciju otkaza mašina alatki. Takođe, prikazan je i metod za prepoznavanje prepreka u tehnološkom okruženju, baziran na mašinskom učenju i informacijama sa on-chip LiDAR senzora.

[su_note note_color=“#e2e2e2″]O prof. Rodolfu Haberu

Prof. dr Rodolfo Haber je doktorirao iz oblasti proizvodnog inženjerstva na Politehničkom Univerzitetu u Madridu (Universidad Politécnica de Madrid – UPM), Španija, 1999. godine. Iste godine se pridružio Institutu za Industrijsku automatizaciju (engl. Institute for Industrial Automation (IAI) of the Consejo Superior de Investigaciones Científicas (CSIC)). Bio je šef Katedre za projektovanje i mehatroniku u periodu od 2014. do 2016. godine. U 2016. godini imenovan je za zamenika direktora istraživačkog Centra za automatizaciju i robotiku (engl. The Joint Research Center for Automation and Robotics (CSIC-UPM).

Trenutno je naučni koordinator nekoliko nacionalnih projekata i inicijativa za industrijsko istraživanje, sa kompanijama poput SINTPER, SOVITEMP i AM4G. Učestvovao je u evropskim projektima, kao što su DEMANES, ACCUS, EMC2, IoSENSE i od nedavno SECREDAS. Autor je više od 100 naučnih publikacija, uključujući knjige, poglavlja u monografijama, radove u vodećim međunarodnim časopisima i na međunarodnim konferencijama. Od 2002. godine je član Međunarodne federacije za automatsko upravljanje (engl. Computers for Control of the International Federation of Automatic Control (IFAC)).

Od 2005. godine je član tehničkog komiteta za modeliranje, identifikaciju i inteligentne sisteme (engl. TC of the DSC ASME on Modeling, Identification and Intelligent Systems (MIIS)). Od 2017. godine, prof. Haber je član društva za industrijske kibernetsko-fizičke sisteme (engl. TC IEEE IES on Industrial Cyber Physical Systems). Od 2002. godine bio je recenzent-ekspert, a kasnije i zamenik predsedavajućeg (Vice-Chair) odbora za evaluaciju za Evropsku komisiju i nekoliko evropskih agencija, kao što su Evropska agencija za istraživanje (engl. Research European Agency (REA)) i Evropska agencija za kulturu, obrazovanje i umetnost (engl. The European Agency for Culture, Education and Arts (EACEA)).

Prof. Haber je gostujući editor i član uređivačkog odbora sledećih časopisa: Transactions on Computational Sciences, The Scientific World Journal, the International Journal of Mechatronics and Manufacturing Systems, Journal of Control Engineering and Applied Informatics i Computational Intelligence and Neuroscience.[/su_note]

(Izvor: Mašinski fakultet)

podelite...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.