„Уметност живљења је кад човек нађе склад између жеља и могућности“ – био је животни мото Десимира Јевтића, некадашњег српског премијера, професора универзитета, успешног привредника, дипломате и сликара … Вест да је преминуо пренели су сви медији у Србији.
По професији машински инжењер, доктор техничких наука, академску каријеру остварио је као професор на Машинском факултету Београдског универзитета у Краљеву (1978-1981), одакле одлази на место генералног директора фабрике “14. Октобар” из Крушевца (1981-1986). За мање од две године, са својим тимом, од фабрике у озбиљној кризи ствара најбољу фирму у бившој СФРЈ, зашта добија награду Авноја. Ангажован на стручном и научном плану, у привредним пословима, остварио је више иновација из области технике. Аутор је две књиге и више стручних радова објављених у земљи и иностранству.
Успешно руковођење фабриком препоручило га је за место председника владе Србије, или, како се у то време називало – Извршног већа Србије(1986-1990). После истека мандата именован је за амбасадора у Румунији, где је провео девет година. Тада се окреће и уметности, слика и ствара скулптуре које је излагао на 12 самосталних изложби у земљи и иностранству.
Десимир Јевтић је рођен 1938, у Крушевцу. Дипломирао 1962. на Машинском факултету Београдског универзитета, где 1978. је завршио и постдипломске студије– магистрирао и докторирао техничке науке. Био је почасни доктор наука Универзитета у Букурешту. Својевремено је одликован Орденом рада са сребрним зрацима, а добитник је и многих других признања. Професор Десимир Јевтић преминуо је у петак 13. октобра у Београду, у 79-ој години живота.
(Извор: Машински Факултет)