У енергетском систему Србије систем даљинског грејања, са 6.000 мегавата инсталисане топлотне снаге је важан елемент. Зато су консолидација и развој тог сектора један од приоритета Министарства рударства и енергетике, поручио је државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Предић, на трибини Друштва термичара Србије на Машинском факултету у Београду.
Говорећи о актуелној ситуацији у топланама и перспективи развоја даљинског система грејања, Предић је подсетио да је ресорно министарство припремило законске предуслове и да постоји јасан систем поделе задатака, права и обавеза свих субјеката у том процесу – од републичког нивоа, преко локалних самоуправа, до енергетских компанија (топлана) и крајњих корисника – потрошача.
У пословно финансијском смислу енергетске компаније су у много бољем стању него пре неколико година. Смањени су дугови за основне енергенте и све већи број топлана, другу годину за редом, послује позитивно. Према уредби владе успостављен је паритет цена грејања и цене енергената, који иначе учествују са 60 одсто у трошковима топлана.
Државни секретар је подсетио да је и наплата грејања по утрошку законски уређена, али да је ту главни проблем однос локалних управа према том енергетском ресурсу преко којег воде социјалну политику.Такво пословање, према његовим речима, дугорочно води урушавању енергетског система. Топлотна енергија је економска категорија, чија цена мора бити тржишна.
Предић је сагласан да не могу сви грађани да плате економску цену грејања, али подсећа да у већини градова у Србији постоје солидно развијени системи субвенција кроз које се морају субвенционисати категорије становништва које не могу да плате тржишну цену грејања. С друге стране, додао је он, да би такав начин наплате довео до стварних ефеката, требало би сви синхорнизовано да раде на енергетској ефикасности објеката, укључујући и крајње кориснике – купце топлотне енергије.
Говорећи о перспективама развоја, државни секретар је истакао да су системи даљинског грејања данас изложени све већој конкуренцији и да зато морају да буду техничко-организационо конципирани, економско-финансијски дугорочно стабилни, енергетски ефикасни и еколошки прихватљиви. Министарство рударства и енергетике приводи крају израду Програма оставаривања Стратегије развоја енергетике РС, која је усвојена почетком децембра 2015. године. Сходно томе, додао је, главни правци развоја подразумевају смањење увоза фосилних горива кроз веће учешће обновљивих извора енергије, реконструкцију и замену дотрајалих капацитета, уградњу савремене опреме и веће учешће постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије (ЦХП). 
С тим у вези, у плану су значајне инвестиције, што ће отворити простор за домаћу индустрију и произвођаче у области енергетике. Мислим да је то један добар замајац који потврђује да је енергетика један од генератора развоја и привредног раста сваке земље, закључио је Предић.
Изузетно интересантно предавање на тему методологије за одређивање цене топлотне енергије и коришћење биомасе одржао је Дејан Стојановић, члан Савета АЕРС-а и председник УО ТОПС. Скупу, који својом темом привукао велику пажњу стручне јавности, присустовали су између осталих професори и студенти Машинског факултета, као и директори и инжењери ЈКП која се баве производњом и испоруком топлотне енергије.
(Извор: Машински факултет)