CorD magazin (најутицајјни пословни магазин на енглеском језику у Србији и региону) у свом специјалном издању “Education system in Serbia“, објавио је интервју са професором др Радивојем Митровићем, деканом Машинског факултета у Београду. Интервју преносимо у целини.
Иновативна индустрија – кључ развоја Србије
Машински факултет може, а и мора да буде носилац нове индустријализације Србије. Нов образац индустријског развоја, заснован на знању и новим технологијама, могуће је остваривати само у троуглу образовање – привреда – држава. У том смислу, академска заједница у целини, а посебно Машински и сродни факултети који се баве информационим технологијама, јесу креатори идеја и конкретних предлога, које ће доносиоцима политичких одлука бити смерница за дефинисање нове стратегије и политике индустријског развоја државе.
Где видите улогу МФ у индустријском развоју Србије?
У области технолошког развоја у свету се збивају невероватно брзе промене. Зато Србија мора што пре да пронађе простор за развој своје високотехнолошке производње. Свесни смо да најразвијеније земље ове технологије и производњу чувају за себе. Ниско акумулативне гране, где је проценат новостворене вредности знатно мањи, препуштају земљама у развоју, па је између њих све већи јаз.
Зато је суштина нашег приступа да удео новостворене вредности, базиране на знању, иновацијама и истраживању, буде што већи. Уверен сам да у новој међународној подели рада, Србија и с малим уделом врхунских HI TECH производа може да заслужи адекватно место.
Ова промишљања су резултат заједничког рада Машинског факултета и представника привредне заједнице и ресорних министарстава Владе РС. У контексту преговора са ЕУ о Поглављу 20, које се односи на индустријску политику и иновације, формулисање нове стратегије индустријског развоја и дефинисање интереса Србије је веома битно. Зато Машински факултет организује велики број скупова и конференција, између осталих и Међународну конференцију „САД-ЕУ-Далеки исток-Србија“, која окупља водеће светске експерте у овој области.
Да ли сте сагласни са оценом да је Србија претходних деценија запоставила индустријски и технолошки развој и научноистраживачки рад? У ком сегменту МФ може да помогне?
Србија је остала без доброг дела индустријске производње, посебно машинске индустрије. То се одразило на пад БДП. Међутим, трагање за одговорношћу неће довести до промена. Наш циљ је да направимо преокрет и понудимо конкретна решења. Машински факултет може да помогне властитим искуством. Машински факултет јесте нуклеус стварања нове индустрије засноване на знању.
Резултат великог броја пројеката професора МФ из протеклих година и деценија су побољшана техничка решења, нове технологије, савремене методе испитивања и сл. Све катедре кроз наставу или пројекте оспособљавају студенте за иновације и предузетништво. Предвиђено је успостављање пословних инкубатора у којима наставници и дипломирани студенти могу да оснивају фирме, ради комерцијализације својих идеја и развоја иновација.
Наш Центар за целоживотно учење увелико сарађује с водећим компанијама попут НИС-а и ЕПС-а. Нудимо најновије резултате сопствених и светских истраживања и знања која инжењерима у пракси недостају. За то су наши професори компетентни.
Део смо Пословно-техничког инкубатора групације техничких факултета. Веома посвећено промишљамо о даљем унапређењу сарадње с Научно-технолошким парком у Београду. У плану је и оснивање истраживачко-развојног центра образовно-привредне изврсности. Њиме ћемо привући иностране компаније.
Колико је Србија у оваквим околностима у стању да креира нову индустријску политику, с обзиром на стање у привреди, која би знатно унапредила свеукупан развој?
То је велико политичко и економско питање. Глобално су отворена питања интернационализације (глобализма), али и суверенизма. Да ли земље саме одлучују о свом технолошком и индустријском развоју или на то увелико утичу власници капитала и мултинационалне компаније. Доминантан је тренд да мултинационалне компаније и власници капитала диктирају политику развоја многих земаља. Мишљења сам да Србија има право, а и обавезу, да сама одлучује о сопственом развоју и да наши поступци буду у интересу развоја наше државе.
Битно је да наше одлуке буду засноване на нашим ресурсима. Примера ради, Србија не треба да се оријентише само на примарну пољопривредну производњу, за коју има сјајне услове. Акценат треба ставити на даљу прераду сировина. Кроз вишеструко веће количине високо квалитетно вредних производа на светском тржишту по конкурентним ценама оствариваћемо стопу раста БДП од седам и више процената.
Шта бисте из угла декана високошколске установе унели у процес реформи у Србији?
У наредној деценији један од приоритета је свакако и наставак започетих реформи у систему нашег образовања и његово усклађивање с потребама тржишне привреде. То је комплексан, дуготрајан и постепен процес. Он не зависи само од ресорног министарства, нити образовних установа. Он укључује и све остале интересне групе, првенствено привредне субјекте.
Најбољи пример је сопствени пример. Машински факултет се усмерио на подизање квалитета наставе, научноистраживачког рада, сарадње с привредом и међународне сарадње. У настави смо предузели низ активности: побољшали организацију, модернизовали садржај, увели визуелизацију теоријске наставе, боље и опсежније лабораторијске вежбе, проширену и побољшану стручну праксу, побољшали квалитет уџбеника и применили савремена учила. С великом пажњом пратимо шта се дешава у високом образовању на светском нивоу. У складу с добром светском праксом, од ове школске године у наставни процес увели смо уводна предавања из математике и физике и институцију ментора. Циљ је да се студентима прве године олакша праћење наставе и побољша њихова ефикасност током студија.
За квалитет наставе веома је важно и искуство кроз научноистраживачки рад. Зато стимулишемо писање научних радова и њихово публиковање у престижним научним часописима. Наглашавам да нам је веома важно да резултати наших научника-професора буду што је могуће бољи. Посебно су нам важни патенти и техничка решења. Сва теоријска, стручна и научна знања се најбоље претачу у практичне вредности кроз сарадњу с привредом у конретним пројектима.
Знатан број професора и сарадника има изузетно развијену сарадњу с привредом. Кроз ту сарадњу остварујемо 30 одсто наших прихода. Факултет велику пажњу посвећује међународној сарадњи кроз пројекте ЕУ, на пр. три Хоризон 2020 пројекта или пројекти у оквиру програма Еразмус+. Значајни су и пројекти билатералне сарадње које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије, сарадња са иностраним универзитетима, међународни научно-стручни скупови и слично.
Да ли су новине у наставном процесу дале очекиване резултате?
Тек после јануарско-фебруарског испитног рока имаћемо озбиљну анализу резултата свих уведених мера. Неспорне су позитивне оцене наставника који предају бруцошима, посебно оних који су учествовали у реализацији уводних предавања. Према њиховим речима, код студената је приметан другачији приступ настави, много већи елан за студирање, па очекујем да ће резултати предузетих мера бити врло позитивни.
Све поменуто условљава знатна материјална средства. Колико је МФ материјално оспосбљен за набавку савремених учила и обуку у области нових технологија?
Факултет поседује велики број добро опремљених лабораторија намењених научноистраживачком раду и раду са студентима. Такође, у свом саставу, заједно са Иновационим центром, има више акредитованих лабораторија за испитивање и контролних тела. Та опрема је савремена и компатибилна са оном на престижним универзитетима у свету. Набавку реализујемо по више основа – из пројеката који се финансирају из финансијске помоћи Европске уније кроз претприступну помоћ (IPA), Еразмус и друге међународне пројекте, из буџета Владе Републике Србије и, не мали део, из средстава из сарадње с привредом.
**************
„Студент у центру учења”
Машински факултет годинама негује и подстиче предузетнички дух студената кроз предавања која на ту тему држе бивши студенти машинства или сродних факултета, а сада су власници веома успешних компанија, као и кроз подршку студентским пројектима. Формула студент тим „Друмска стрела” је постао бренд, не само Машинског факултета, него и индустријског инжењерства у целини. За шест година, колико Тим постоји, наши студенти су, с колегама са других факултета, самостално направили пет тркачких болида и успешно учествују на престижним светским такмичењима.
Поред „Друмске стреле”, делује Удружење студената Еуроавиа-Београд који се такмичи у Air Cargo Challenge-у. У току је формирање других студентских секција, попут моделарства и других области које су предмет проучавања машинских инжењера. Кроз подстицање предузетништва очекујемо да наши дипломирани мастер инжењери, поред теоријских знања, стекну практичне вештине које у свету све више вреднију и траже.
Организовање студената је веома важно за Машински факултет. Када је реч о студентским питањима, важну улогу имају Студентски парламент и студент продекан. Захваљући њиховој доброј организацији и традицији коју као професори наслеђујемо – парадигма: „Студент у центру учења” увелико живи на МФ.
*************