На Машинском факултету у Београду свечано је отворена реконструисана и опремљена Лабораторија за горива и сагоревање (ЛГС) при Катедри за технологију материјала. Проширењем просторних капацитета и набавком нове опреме створени су услови за даље унапређење наставе и научно-истраживачког рада у овој области.
Новим стратешким планом развоја дефинисани су главни развојни приоритети лабораторије у наредних пет година, првенствено усмерени на јачање истраживачких капацитета (људских и материјалних) и освајање нових научних знања, а самим тим и повећање видљивости на домаћој и међународној истраживачкој сцени. У реконструкцију и опремање лабораторије уложено је три милиона динара, а средства су обезбеђена из три извора: донатори и спонзори (52 %), Машински факултет (7 % ) и сопствена средстава лабораторије (41%).
Свечаном отварању лабораторије, присуствовали су бројне колеге, пријатељи и партнери из привреде, а окупљене су поздравили проф. др Радивоје Митровић, актуелни декан Машинског факултета и проф. др Владимир Поповић, ново изабрани декан Машинског факултета, који ће дужност преузети 1. октобра. Уз искрене честитке члановима лабораторије, они су указали на значај улагања у развој лабораторијских и истраживачких капацитета као основног услова за даљи развој Машинског факултета.
„Образовање врхунских инжењера подразумева не само врхунска теоријска знања, него и практичне компетенције, а то се обезбеђује управо подизањем квалитета лабораторија и истраживачког рада. У том смислу, Лабораторија за горива и сагоревања, представља добар пример како треба да се ради“, поручио је проф. Радивоје Митровић.
Напомињући да су квалитет наставе, научноистраживачког рада, међународне сарадње и сарадње с привредом главни развојни приоритети Машинског факултета, он је указао да се једино њиховим синергијским деловањем може постићи међународна видљивост факултета. „Зато је важно да подржимо и охрабримо и друге лабораторије да реализују своје развојне планове и квалитет наставе и истраживања подигну на један виши ниво“, закључио је проф. Митровић.
Проф. Владимир Поповић је рекао да јачање идентитета лабораторија један од важних услова препознатљивости Машинског факултета и да ће то бити један од главних приоритета током његовог мандата као декана МФ.
„Поред много добрих ствари које су урађене на факултету у претходном периоду, чини ми се да нам недостаје идентитет лабораторија и то је оно на чему морамо да радимо. Пример Лабораторије за горива и сагоревања свакако је добар корак у том правцу и зато сви заједно треба да радимо и на развоју других лабораторија. Уз то, посебну пажњу морамо да посветимо и јачању сарадње науке и привреде, као и међународној сарадњи“, истакао је проф. Поповић.
ЛГС – Некад и сад…
Руководилац ЛГС, доц. др Владимир Јовановић је на сликовит и духовит начин представио кратку ретроспективу радова на реконструкцији и опремању лабораторије.
„Пре две године, приликом презентације лабораторије на трибини Друштва термичара Србије, најавили смо даљи развој и проширење просторних и истраживачких капацитета. Сада можемо да кажемо да смо то обећање и испунили. Преуредили смо и проширили просторне капацитете, набавили нову опрему, освојили нове методе испитивања и објавили поприличан број научних радова. Поред тога, оформили смо Лабораторију за термалну анализу, као и Лабораторију за водоник и горивне ћелије“, истакао је Јовановић.
Научно-истраживачки рад кроз бројеве
Ванредни професор, др Небојша Манић је веома занимљивом презентацијом, кроз игру бројева, представио научно- истраживачки рад лабораторије у периоду од 2016-2021. године. „Научно- истраживачки рад не представљају просторије и скупоцена лабораторијска опрема, него пре све људи, довољно обучени и спремни да освајају нова знања. У том смислу, наш истраживачки рад се не валоризује кроз неке много велике бројеве, али иза сваког тог броја стоје велики рад и знање људи који су укључени у рад ЛГС“, истакао је он.
Осим што су оформили две раније поменуте лабораторије, истраживачи ЛГС су у протеклом периоду учествовали на 14 међународних конференција у земљи и иностранству, објавили су 25 научних радова на SCI листи и били веома активни када је реч о међународној сарадњи кроз програм Erasmus+ мобилност кроз који су остварили седам мобилности.
„У протеклом периоду имали смо шест доктораната и стално настојимо да наш научноистраживачки потенцијал подигнемо на виши ниво. Пратимо све трендове и активне позиве. У протеклих пет година поднели смо 10 пријава пројекта код Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Фонда за науку, Иновационог фонда, али и код међународних организација. Такође, имали смо прилику да учествујемо у пројектима у оквиру FP7, Horizon 2020, а надамо се да ћемо у наредном периоду имати могућност да учествујемо и на пројектима Европске комисије у оквиру Horizon Europe“, истакао је Манић.
Планови развоја
Проф. др Драгослава Стојиљковић представила је Стратешки план развоја ЛГС до 2025. године. Тај план, како је навела, обухвата активности на даљем унапређењу наставе и научно-истраживачког рада, усавршавање и развој људских ресурса обезбеђивањем научног подмлатка, акредитацију Лабораторије за испитивање пећи и котлова до 75 kW, интензивирање сарадње с привредом и даље проширење просторних и складишних капацитета.
На самом крају, проф. Стојиљковић се захвалила најпре свим донаторима и спонзорима без чије помоћи посао реконструкције не би могао да буде реализован, а затим и Машинском факултету, првенствено Деканском колегијуму који је подржао све активности, али и Служби за јавне набавке, Служби за рачуноводство и финансије, као и Техничкој служби факултета која је извела све радове.