Десети, јубиларни Дан модула за заваривање

Модул за заваривање и заварене конструкције Машинског факултета у Београду недавно је обележио десет година успешног рада. Модул је основан у мају 2006. године, уз велику подршку немачке компаније Месер Техногас, а школовање првих инжењера у области заваривања почело је 2009. године, када су први студенти уписали овај смер.

Наставницима и студентима, јубилеј је честитао декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић, који је и отворио свечаност. У свом  уводном излагању посебно се осврнуо на допринос компаније Месер Техногас, њеног директора, господина Ернста Бодеа и стручњака, који су препознали реалне потребе домаће привреде и иницирали формирање Модула за заваривање и заварене конструкције. Оно по чему се овај модул разлике од свих других усмерења на мастер студијама Машинског факултета, јесте чињеница да је основан у сарадњи две катедре на Машинском факултету: Катедре за Технологију материјала и Катедре за опште машинске конструкције.

„Пре десет година, организовање новог модула у сарадњи с привредом био је пионирски подухват на Универзитету у Београду. Захваљујући великој подршци господина Бодеа, Модул за зваривање  и заварене конструкције  је данас  један од најбоље организованих студијских програма на Машинском факултету. О томе сведоче  бројни успеси дипломаца који су се већ потврдили у пракси. Студенти после дипломирања веома брзо долазе до запослења, тако да готово нема незапослених машинских инжењера из области заваривања. То је најбоља потврда да су знања и вештине стечена на овом модулу препозната у свету рада“, истакао је декан Машинског факултета.

У име компаније Мессер Техногас, скуп је поздравио и господин Душан Батало, руководилац продаје Месер опреме за резање и заваривање. Нагласивши да сарадња компаније Месер и Машинског факултета успешно траје више од десет година, он је изразио очекивање да ће та сарадња у наредном периоду бити проширена. „Жеља наше компаније је да, кроз различите програме сарадње радимо на даљем унапређењу наставног процеса у области заваривања“,  нагласио је он.

Представљајући досадашње резултате, шеф модула, проф. др Оливера Поповић се посебно осврнула на активности које су допринеле подизању квалитета теоријске и практичне наставе у области заваривања. „Много тога смо урадили у протеклих десет година. На првом месту то су садржанија и квалитетнија предавања. Можемо да се похвалимо савременом лабораторијом,  као и акредитацијом Курса за међународне инжењере и технологе заваривања, чиме је Машински факултет постао овлашћено тело за образовање кадрова у овој области у Србији“, истакла је она.

С развојем модула, расло је интересовање студената за мастер студије у области заваривања.  Ове академске године, смер је уписало 20 студената, за четири више од предвиђене уписне квоте, а од 2009. године, када су уписани први студенти, наставу је слушало око 200 студената.

„Наши дипломци су препознати као једини инжењери који имају комбиновано знање из области машинства и металургије. То је данас веома пожељна комбинација знања, али и правац који у наредном периоду треба да следимо“, нагаласила је проф. Оливера Поповић.  Она је изразила посебну захвалност компанији Месер Техногас која кроз програм стипендирања и донацијама пружа велику подршку даљем развоју модула.

Скупу се обратио менаџер развоја нових примена у Месеру, господин Зоран Николић,   који је говорио о активностима ове компаније на стварању образовне базе у области репаратуре и заваривања у Србији. „Кроз програме стипендирања, али и организовањем стручних презентација о новим технологијама заваривања, Месер настоји да створи услове за формирање базе квалитетног инжењерског знања које ће одговарати потребама српске привреде“, рекао је, између осталог, господин Николић.

„Модул заваривање и заварене конструкције, није јединствен само због тога што је настао као резултат сарадње Машинског факултета и компаније Месер, или што има Дан модула. За то постоји више разлога“,  истакао је проф. др Милета Ристивојевић, шеф Катедре за опште машинске конструкције, чији су чланови активно учествовали у оснивању Модула ЗЗК.

Једна од тих специфичности је свакако програм стипендирања компаније Месер. Ова компанија годиншње стипендира  осморо најбољих студената прве и друге године мастер студија. Затим, ту су и донације основних техничких средстава које у великој мери доприносе квалитетном праћењу наставе.

Модул заваривање и заварене конструкције је једини смер на Машинском факултету који има базу података о својим дипломцима.  „На тај начин желимо да наставимо комуникацију са студентима  после дипломирања, али и да омогућимо њихову  међусобну комуникацију и размену искустава“, истакао је проф. Ристивојевић.

У овој бази , поред основних информација о студентима,  налазе  се и њихови утисци и запажања о организацији модула, предметима и настави, као и одговори о личним мотивима који су их определили за тај смер.  „То су веома важне повратне информације које професорима могу да послуже за даље побољшање стручног и педагошког рада“, навео је проф. Ристивојевић.

Једна од посебности Модула је и организација акредитованих семинара о репаратури и њеном значају у области одрживог развоја који су намењени наставницима у средњим машинским и техничким школама До сада је  сертификате о завршеном семинару добило 595 професора из 70 средњих стручних школа, а предавања су оцењеа високим оценама.

Проф. др, Александар Миливојевић са Катедре за технологију материјала представио је пројекат „Introduction of work integrated learning in university education in Serbia“ који се реализује у оквиру програма DevelopPPP. У пројекту учествују  Машински и Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду заједно са партнерима из компаније Mесер Техногас и немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ.

„Циљ пројекта је унапређење високог образовања у Србији у техничким областима заваривања, логистике, процесног и хемијског инжењерства у складу са потребама тржишта рада и стандардима ЕУ“, рекао је проф. Миловојевић, који је и руководилац пројекта ГИЗ.

Према његовим речима, пројекат треба да омогући ближе повезивање универзитета и привреде у  области образовања. На тај начин, компаније би добиле могућност да будуће кадрове образују према својим потребама. То би свакако имало и позитивне  економске ефекте, јер би се скратило време потребно за радну асимилиацију нових запослених.

Пилот локација за овај пројекат биће комапнија Месер Техногас, а од ове школске године пројекту ће се прикључити и компанија Универзал д.о.о., чланица Continental Group. Када је реч о учешћу немачке организације  GIZ у пројекту, проф. Миливојевић је рекао да је то више него јасна подршка институција Европске уније циљевима пројекта, која доприноси његовој успешној реализацији и имплементацији могућих постигнутих резултата у области индустрије и високог образовања.

Пројекат, такође, представља потенцијалну основу за континуирани професионални развој запослених и унапређење сарадње између партнера у пројекту како би се модернизовали наставни процеси и процеси обука за нова техничка и технолошка решења у домаћој индустрији. „Овом врстом сарадње постиже се развој савременог приступа инжењерском практичном образовању заснованом на стварним потребама за компетентном радном снагом у индустријском сектору“, закључио је на крају проф. Миливојевић.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed.