Машински факултет Универзитета у Београду, изгубио је врсног истраживача и поштованог колегу и наставника, проф. Градимира Ивановића, редовног професора Машинског факултета у пензији и некадашњег шефа Катедре за моторна возила. Комеморација у његову част одржана је у четвртак у Свечаној сали факултета, а скупу су присуствовали чланови његове најуже породице, колеге и пријатељи.
Комеморативна седница почела је минутом ћутања, а о академском, истраживачком и педагошком раду проф. Ивановића, говорили су његови блиски сарадници: проф. др Владимир Поповић, актеулни шеф Катедре за моторна возила, др Иван Благојевић, ванредни професор на Катедри за моторна возила и господин Драган Стошић са Института “Михајло Пупин“.
„Професора Ивановића памтићемо по великој преданости и посвећености раду и уверен сам да ће млађим генерацијама остати узор. Његов рад у струци и науци памтиће генерације Машинског факултета, његове колеге професори и инжењери, којима је био ментор“, истакао је проф. др Владимир Поповић, који иначе обавља и функцију државног секретара за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.
Говорећи о богатој академској и професионалној каријери проф. Ивановића, он је посебно нагласио његову посвећеност сарадњи са привредом. „Одлично је разумео да се улога универзитетског професора, посебно на Машинском факултету, не остварује само кроз рад са студентима, него и кроз сарадњу са привредом. У томе је био изузетно успешан, јер је са малим бројем људи у свом тиму остваривао изузетне финансијске и стручне резултате. То је свакако његов велики допринос Катедри за моторна возила, а Машинском факултету“, нагласио је проф. Поповић.
„Проф. Ивановић је у сваком смислу био атипичан члан академске заједнице. Највише због својих ставова према животу, за који је говорио да је пролазан и да га треба живети“, рекао је његов докторанд, сада ванредни професор Машинског факултета, др Иван Благојевић. Говорећи о изузетној личности свог ментора, он је указао и на његову отвореност за различита мишљења. „Проф. Ивановић је био човек без трунке сујете. На стручном пољу, никада није инсистирао на томе да су једино исправни његови ставови. Увек сте могли да изнесете мишење које је супротно и он је то увек уважавао, без обзира којој генерацији припадали“, навео је, између осталог, др Благојевић.
Драган Стошић са Института „Михајло Пупин“, иначе дугогодишњи сарадник и пријатељ проф. Ивановића, осврнуо се на његов научни и стручни рад на пројектима у сарадњи с привредом. „Радећи на тим пројектима, проф. Града је омогућавао трансфер научних и стручних сазнања и технологија у привреди, решавање технолошких и пословних проблема у домену моторних возила и помоћне механизације, чинећи изазов и основ за нова истраживања“, рекао је он. Осврнувши се на менторски однос проф. Ивановића према најближим срадницима, господин Стошић је истакао да су сви имали његову безрезервну подршку да што више објављују и презентују резултате својих истраживања у домаћим и међународним стручним часописима и конференцијама.
„Проф. Града Ивановић је у сваком смислу прототип професора чије време долази, истакао је декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић. Према његовим речима, рад на истраживачким пројектима у сарадњи с привредом и имплементирање тих резултата у наставни процес, представљају кључне одренице савременог концепта образовања инжењера. „Само таквим приступом настави, можемо на прави начин да одоговоримо очекивањима компанија којима су потребни инжењери сопособни да се одмах ухвате у коштац са реалним инжењерским проблемима“, закључио је проф. Митровић.
О професору Ивановићу
Професор Градимир Ивановић је рођен 21. јула 1947. године у Доњој Бресници код Прокупља. Основну и средњу техничку школу завршио је у Београду, где је школске 1967/68. год. уписао и Машински факултет, који завршава у редовном року 1973. године.
Постдипломске студије уписао је школске 1974/75. године, а магистарски рад на тему „Истраживање карактеристика поузданости возила интервентних служби“ одбранио 1978. године, такође на Машинском факултету. Докторску дисертацију из подручја поузданости машинских система под насловом „Вишекритеријумски прилаз проблему алокације поузданости машинских система“ одбранио је 1986. године.
После дипломирања, радио је у земунском „Телеоптику“ на конструкцији алата, конструкцији и испитивању контролних инструмената за моторе и моторна возила, а на Машински факултет прелази 1975. године на место асистента-приправника на Катедри и ЈУР-у за моторна возила.
Због реализације научно-истраживачких пројеката за ЈНА, проф. Ивановић 1978. године прелази на место стручног сарадника у Рачунарском центру Машинског факултета. За стручног сарадника за послове из области поузданости машинских система у ЈУР-у за моторна возила изабран је 1979. године. У том периоду обављао је и вежбе из групе предмета Моторна возила, због чега је 1981. изабран за асистента на тој групи предмета. Његова професионална каријера креће узлазном путањом, па је 1988. године изабран за доцента за предмете Моторна возила и Технологија одржавања моторних возила. У звање ванредног професора на Катедри за моторна возила изабран је априла 1995. године, а у звање редовног професора 1997. године.
Професор Ивановић је од 1985. до 1989.године радио као консултант у пројектима за ЈНА у РО Математички институт, а од 1989. до 1993. и на пројектима „Рачунарство са применама“ и „Информацини системи“ у Рачунарској лабораторији Природноматематичког факултета у Београду.
Руководио је и учествовао у већем броју научно-истраживачких и стручних пројеката и подпројеката за Министарство науке и технологије Републике Србије и Савезно министарство за науку, технологију, развој и Савезно министарство за привреду.
Као аутор и коаутор објавио је више од стотину научно-стручних радова у водећим домаћим и иностраним научним часописима. Многи од радова презентовани су на престижним научним скуповима, а изузетно је значајан и његов допринос уџбеничкој и стручној литератури.
У наставном и педагошком раду показао је изузетне способности и залагање у преношењу знања студентима. Допринео је осавремењавању, јачању и подизању нивоа наставе. Посебно треба истаћи његов рад у примени нових научних дисциплина у области машинских система, као и допринос у области моторних возила. Својим преданим радом дошао је до нових резултата који данас прдстављају основу за даља истраживања у подручју моторних возила, логистичке подршке, односно поузданости и одржавања машинских система, развоја и имплементације савремених информационих система и софтвера.
Проф. Ивановић је био секретар Југословенског друштва за моторна возила и сепарата „Машинство“ часописа „Техника“. Члан Савета Машинског факултета и Природноматематичког факултета у Београду. Члан већег броја комисија на Машинском факултета, као и члан организаионих и научностручних одбора научностручних скупова у нашој земљи.