У знак сећања на професора Цветка Црнојевића

Врхунски стручњак и човек којег су красили преданост, скромност, честитост и надасве етичност, проф. Цветко Црнојевић оставио је неизбрисив траг у српској научној и инжењерској заједници. Његовим прераним одласком, Катедра за механику флуида и Машински факултет изгубили су један од својих најчвршћих стубова. Овим речима, од проф. Црнојевића, који је у марту ове године преминуо у 61. години, опростили су се бројне колеге, студенти и пријатељи.

Комеморација у част проф. Црнојевића, редовног професора Машинског факултета и продекана за финансије, одржана је у четвртак у Свечаној сали Машинског факултета. О академском, истраживачком и педагошком раду проф. Црнојевића, говорили су његови блиски сарадници и пријатељи – проф. др Милан Лечић, шеф Катедре за механику флуида, др Гојко Ђурашовић , директор Астрономске опсерваторије Београд, и проф. др Борис Лончар, члан УО Завода за физику техничких факултета.

„Свеукупни рад Цветка Црнојевића био је веома плодан, богат и разноврстан. У његовом научно-стручном раду биле су заступљене и научна и стручна компонента, рекао је, између осталог, проф. Милан Лечић  позивајући се и на извештај Комисије за унапређење у звања из 2006. године, када је проф. Црнојевић изабран за редовног професора Машинског факултета.

Професор Црнојевић поседовао је изражене способности и за теоријска и за експериментална истраживања. „То је било евидентно још током израде његовог дипломског рада „Експериментално одређивање карактеристика добошастих вентилатора“, за који је награђен Октобарском наградом града Београда“, навео је проф. Лечић. Те способности показао је и у магистарској тези„Анализа структуре струјања у Т–рачвама, са посебним освртом на теоријско и експериментално одређивање коефицијента отпора при пролазу и скретању“, као и у докторској дисертацији „Дводимензијска струјања флуида у каналима променљивог попречног пресека при умереним вредностима Рејнолдсовог броја“, а  затим и у бројним научним радовима које је оставио иза себе.

У богатој научно-стручној каријери проф. Црнојевића, посебно је значајан период његовог усавршавања на Универзитету у Валенсијену у Француској. Најпре као истраживач, а затим и као предавач и истраживач, радио је у настави и на истраживањима аеродинамике возова великих брзина, пнеуматске метрологије и вихорног струјања у цилиндрима дизел мотора. Заједно са професором Пјер Флораном развио је нову методу за контролу квалитета вихорног струјања створеног главом мотора СУС, коју је 1995. заштитићена патентом.

„Цветко оставио одличан утисак на тамошње професоре а посебно на професора Флорана, који му је понудио да остане на Универзитету у Валенсијену“, рекао је проф. Лечић. Међутим, код њега је превладала  жеља да знање и искуство стечено у иностранству пренесе студентима на свом матичном Машинском факултету у Београду.“

Научни и педагошки рад

Научни опус проф. Црнојевића садржан је у великом броју тема и радова који су презентовани на многим домаћим и међународним скуповима. Добар део радова објављен је у водећим међународним научним часописима, међу којима су: Transactions of ASME, Journal of Fluids Engineering , Int. Journal Heat and Fluid Flow, Experiments in Fluids и International Journal of numerical methods for Heat & Fluid Flow.

У наставном и педагошком раду, показао је велику преданост и посвећеност раду са студентима. Допринео је осавремењавању, јачању и подизању нивоа наставе из Механике флуида и Хидраулике и пнеуматике. Дао је вредан допринос уџбеничкој и стручној литератури, посебно у области иновације знања инжењера и осталих стручњака који се баве прорачуном, пројектовањем и одржавањем хидрауличких и пнеуматских система.

„Цветко је осим дара за педагоши рад имао и изражен дар за решавање практичних инжењерских проблема. Поседовао је лиценце одговорног пројектанта из области термотехнике, термоенергетике, процесне и гасне технике, а током своје богате стручне каријере решавао је многе проблеме домаће привреде“, истакао је на крају проф. Лечић.

Саздан од врлина и постојаности

Евоцирајући успомене на детињство и заједничко одрастање у родном Цетињу, дугогодишњи пријатељ проф. Црнојевића, др  Гојко Ђурашовић је рекао да је подловћенски крш одувек давао људе посебног кова.

„Тамо где ништа не рађа, тамо се човек рађа и то саздан од врлина и постојаности. Готово све позитивне особине, засноване на његошевском традиционалном систему вредности, што су кроз векове красиле најбоље синове Цетиња,  биле су Ћету сабране. Красили су га  скромност, смиреност, памет, вредноћа и племенитост… Братство Црнојевића, које је дало многе велике људе, с правом може да буде поносно на њега, јер је својим стваралачким животом успео да себе угради међу најбоље од најбољих“, поручио је, између осталог др Ђурашовић.

Одајући признање и захвалност проф. Црнојевићу за допринос развоју и напретку Астрономске опсерваторије, он је члановима породице, као успомену, уручио решење о његовом именовању у Управни одбор те научно-истраживачке установе.

Врхунски стручњак и добар домаћин

Професор Цветко Црнојевић, који је на Машинском факултету обављао и функцију продекана за финансије, показао је велико умеће за управљање финансијама и домаћинско пословање, што је Машинском факултету  омогућило нова улагања у наставне и научно-истраживачке капацитете. Његовим именовањем за председника Управног одбора Завода за физику техничких факултета, значајно су обновљени просторни и лабораторијски капацитети и ове установе.

„Завод је данас једна савремена установа са веома добром инфраструктуром. Проф. Цветко Црнојевић, као човек високоморалних вредности, али и храбрости да се бори за општедруштвене вредности, оставио је неизбрисив траг у раду Завода и зато ће његово име бити исписано златним словима“, поручио је др Борис Лончар, редовни професор ТМФ-а и члан Управног одбора Завода за физику.

Скупу се обратио и декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић. „Једна од тајни бренда Машински факултет,како је навео, лежи у чињеници, да су га стварали врсни професори, научници, инжењери и људи посебног кова. Најпре, раније генерације професора, попут проф. Вороњеца, проф. Саљникова, проф. Шашића, проф. Ашковића и многих других имена, који су  стандарде у кључним научним областима машинског инжењерства, поставили на европски и светски ниво, а затим и нове генерације професора који су тај ниво успели да држе, а у неким елементима науке и струке и да их надмаше.

„Међу тим именима је свакако и проф. Црнојевић, који је дао више него значајан допринос, не само Машинском факултету и Заводу за физику, него и многим компанијама са којима је сарађивао. Тај део његове биографије је мало коме познат, али сведочи о томе да је био свестран и да је многе инжењерске проблеме решавао врхунски. Због свега тога остаје нам обавеза да и сами негујемо такав приступ,  где су поштење, честитост, стаменост, а пре свега етичност, високо постављене вредности“, закључио је на крају проф. Митровић.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed.