Машински факултет у Београду је једна од ретких, ако не и једина високообразовна институција у Србији, чија је диплома призната у целом свету. Квалитет студијских програма потврђен је и међународним акредитацијама, а једна од њих је и акредитација немачке Агенције за проверу квалитета и акредитацију студијских програма и институција високог школства у области инжењерских, информатичких и природно-математичких наука – ASIIN. У току је редовна провера испуњености стандарда за продужење акредитације, а тим поводом на Машинском факултету боравио је ревизорски тим ASIIN-а, који је предводио, наш саговорник, проф. др Стефан Кабелак са Лајбниц Универзитета у Хановеру.
Како оцењујете посету Машинском факултету?
Изузетно сам задовољан. Четврти пут сам Београду и сваки пут се осећам све боље. Делом, јер сам се добро уклопио у овај град, а делом због евидентног напредовања Машинског факултета. Када сам пре пет година посетио Србију, није било доброг расположења, а индустрија је била у опадању. Сада све иде у добром правцу, људи су добро расположени и радујем се што се факултет развија у позитивном смеру. Дакле, посету оцењујем веома високо и срећан сам што сам овде.
Током посете, имали сте прилику да разговарате са професорима и студентима, а обишли сте и истраживачке капацитете Машинског факултета. Какви су ваши утисци?
Истраживачки капацитети су заиста импресивни, као и истраживања која се обављају на високом теоријском и експерименталном нивоу. Српски истраживачи су високо компетентни и добро препознати у Европи, као и у осталом делу света. У том смислу, Машински факултет стоји „раме уз раме“ са водећим европским институцијама.
Немачка је лидер концепта Ииндустрија 4.0. Он захтева и другачији приступ образовању инжењера. На који начин Србија и Машински факултет могу да ускладе студијске програме са брзим напретком технологија.
Ја сам инжењер термодинамике и нисам у директној вези са Индустријом 4.0. Тај концепт подразумева потпуну дигитализацију производње – софтверске алатке, мехатронику, програмирање и интернет приступ. Сматрам да Србија може да има интересантну улогу у тим размишљањима о паметној производњи у фабрикама будућности. Ресурси Србије су добро образовани и интелигентни млади људи, који су високо котирани у компјутерским вештинама и отворени према компјутерским апликацијама. То је један од главних улазних параметара за Индустрију 4.0. У том смислу, када је реч о новом приступу образовању инжењера, Србија може да буде на истом нивоу као и многе друге европске земље.
У разговор се укључио и др Кристоф Ханиш из компаније Фесто, једнe од четири компаније у Управном комитету иницијативе Индустрија 4.0 која саветује немачку федералну владу у дефинисању Платформе за Индустрију 4.0. Он је истакао да је Индустрија 4.0 начин размишљања о организацији производње и производних процеса у у фабрикама будућности које ће бити потпуно дигитализоване и у којима ће интелигентне, интегративне и кооперативне машине служити човеку. Према томе, Индустрија 4.0 је начин размишљања који тек треба да докаже своје економске ефекте. У Немачкој се трудимо да на овај начин разумемо Индустрију 4.0, нагласио је на крају др Ханиш.
(Извор: Машински факултет)