Нова школска година и две новине у наставном процесу

upisМашински факултет од ове школске године уводи две новине у наставни процес– уводна предавања и менторство. На овај начин желимо да подигнемо квалитет наставе, али и да студентима омогућимо лакши завршетак прве године студија и већу пролазност, изјавио је за сајт Машинског факултета продекан за наставу, професор др Љубодраг Тановић.

Нова школска година званично почиње 26. септембра. У периоду од 19. до 23. септембра биће организована уводна предавања из математике и физике – наставних дисциплина које су кључне за студије машинства. Предавања из математике трајаће четири дана, док је за физику предвиђен један дан. Припремна настава ће се одвијати у пет смена према распореду који је објављен на сајту Машинског факултета –http://vesti.mas.bg.ac.rs/?p=3280

Просечна оцена успеха новоуписаних студената је за нијансу боља у односу на прошлу школску годину. Бољи је и просек оцена из математике и физике. Међутим, на Машинском факултету сматрају да ти показатељи не одражавају право стање и да је једном делу студената неопходна припремна настава из тих предмета. Основни мотив је да студенти прве године стартују са бољим предзнањем, односно надоместе недостатке које су имали у претходном средњошколском образовању. На тај начин, додаје професор Тановић, студенти ће имати континуитет у настави, што ће довести  и до бољих резултата.

Први час уводних предавања одржаће декан Машинског факултета са продеканима и наставницима математике и физике. Они ће студенте упознати са основним елементима уводне наставе, али ће им предочити и задатке који им предстоје и какви се резултати од њих очекују не само из предмета математика и физика, него и из осталих предмета које ће слушати током прве године.

upis4Прва година студија је кључна у наставном процесу. То је велики прелаз са једног нивоа школовања на други. Уочили смо да велики број студената уписаних у прву годину студија у у некој фази школовања одустаје од предмета, али немамо информацију зашто долази до тога. Управо кроз менторство желимо, не само да откријемо те проблеме, него и да их у датом тренутку решимо, подвлачи професор Тановић.

Наставник ментор треба да пружи подршку, охрабрење и мотивацију студентима који су уписали прву годину студија. То подразумева сталну комуникацији са групом од 10-15 студената са основним задатком да им пружи помоћ у прилагођавању наставном процесу. Три у пута у току семестра анализираће рад студената и упознати их са обавезама редовног похађања наставе, календаром школске године, важним датумима за проверу знања, пријаву испита, датумима испитних рокова и како и на који начин да реализују наведене активности. Веома је важно, истиче наш саговорник, да ментор студентима укаже на неопходност свакодневног понављања градива као гаранта успешног полагања испита и подстиче их да размишљају о питањима која се односе на испуњавање предиспитних обавеза, стицање услова за полагање завршног испита и упис у наредну школску годину.

prijemniУлога ментора зависи од нивоа знања студената и негових реалних потреба. Зато је веома битно да анализира ситуацију у којој се налази студент, укаже му због чега је до одређене појаве дошло, и предложи начин за превазилажење евентуалног проблема. Уколико студент затражи помоћ или додатна објашњења у неком делу наставног процеса, ментор ће о томе обавести управу Факултета која ће предузети одговарајуће мере како би помогли студенту да савлада градиво.

Знање је у основи развоја једне земље. То подразумева  младе, образоване људе који брзо уче и прилагођавају се технолошком развоју и глобалним трендовима. Ипак остаје отворено питање – да ли студентима давати знања, вештине, ефикасност садржане кроз професионалне или опште компетенције. На нама је да заједно са студентима и у разговору са наставницима то утврдимо. Зато Машински факултет и уводи ове новине, закључио је професор Тановић.

(Извор: Машински факултет)

Гост професор Гордана Вуњак Новаковић

prof-vunjak-1Једна је од водећих светских научница у области биомедицинског инжењерства и инжењерства ткива, професорка Гордана Вуњак Новаковић, редовни професор на Универзитету Колумбија у Њујорку и директор Лабораторије за матичне ћелије и инжењеринг ткива била је гост Машинског факултета у Београду. О успесима Гордане Вуњак-Новаковић сведоче бројна признања, али и чињеница да је прва Српкиња и прва жена која је постала члан Националне академије за инжењерство САД.

Угледну научницу примио је декан Машинског факултета, професор др Радивоје Митровић, а састанку су присуствовали и професорка Лидија Матија, шеф модула за биомедицинско инжењерство, доцент др Ђорђе Чантрак са катедре за хидрауличне машине и доцент др Ивана Гађански.

laboratorijaТоком састанка било је речи о пројектима и резултатима научних истраживања који се реализују на Факултету. Професорку Вуњак Новаковић су посебно интересовала истраживања усмерена на практичну примену. Састанак је завршен договором о успостављању сарадње на пројекту постдокторских студија и у домену научно-истраживачког рада посебно у области биомедицинског инжењеринга, али и у другим сегментима.

Помоћ и срадњу коју нам је професорка Вуњак Новаковић обећала је изузетно важна не само за за смер биомедицинског инжењерства, него и за друге области на Машинском факултету, изјавио је после састанка професор др Радивоје Митровић. Наша амбиција је, наставио је, да управо кроз сарадњу са нашим водећим стучњацима у свету и јачање међународне научне сарадње подигнемо квалитет наставе и научног-истраживања у Србији. Стога мислим да су разговори које смо водили и резултати око којих смо се сагласили веома значајни, пре свега због младих људи који су завршили студије, а који желе да се баве истраживањем у земљи, нагласио је професор Митровић.

prof-vunjak3Договорено је да професорка Вуњак Новаковић почетком децембра поново посети Машински факултет и одржи предавање о светским достигнућима у биомедицинском инжењерингу и принтнгу, али и о важности мултидисциплинарног приступа научним истраживањима. До тада, уз помоћ информационо-комуникационих технологија радиће се на профилисању даље сарадње на одређеним темама, посебно када је реч о пројекту постдокторских студија и подизању квалитета истраживачког рада чији је акценат на праткичној примени резултата и успостављању веза са привредом, здравством, али и другим сегментима друштва.

На крају посете професорка Гордана Вуњак Новаковић обишла је  лабораторије модула за биомедицински инжењеринг и катедре за хидрауличне машине, где се ближе упознала са образовним и научноистраживачким потенцијалима Машинског факултета у Београду.

 

(Извор: Машински факултет)

Коначна ранг листа пријављених кандидата и упис

Коначна ранг листа пријављених кандидата за пријем у 1. годину Основних академских студија школске 2016./17. године у другом уписном року (пдф).

Упис кандидата са Коначне ранг листе у другом уписном року, обавиће се 08. септембра 2016. године у периоду од 12:30 до 14:30 на шалтерима Службе за студентске послове.

Машински факултет: Истраживања у корак са светом

branislav-tomicКвалитет је глобални феномен савременог доба. Са новом технолошком револуцијом и новом индустријализацијом појам унапређења квалитета у производним системима постаје императив. Отуд и потреба да се идентификују разлози неуспеха и смањене ефикасности великог броја иницијатива унапредјења квалитета у савременим пословним подухватима. Конкретан одговор на та питања по први пут је дао мр Бранислав Томић, дипломирани инжењер машинства на Катедри за индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду, који већ дуги низ година ради у канадској компанији Bombardier Aerospace у Торонту, као високи координатор за квалитет.

У својој докторској дисертацији „Истраживање утицаја организационе културе на ефективност програма унапређења квалитета у производним предузећима“, коју је успешно одбранио средином августа у Београду, господин Томић је доказао да је утицај организационе културе на унапређење квалитета двоструко снажнији од утицаја унапређења квалитета на пословне перформансе.

Господин Томић је направио нову типологију организационе културе – културу квалитета, која до сада није постојала, а која је предуслов одрживог успеха производног предузећа и задовољства свих заинтересованих страна, изјавила је за сајт Машинског факултета, професор др Весна Спасојевић Бркић, која је уједно и ментор. Другим речима, додала је она, истраживање је јасно показало и доказало какву организациону културу квалитета предузеће треба да има да би постигло добре резултате не само на пољу квалитета, него и да би применом алата и методологија за унапређење квалитета остварило одличне перформансе на пољу тржишних, финансијских, развојних и оперативних резултата.

prof-spasojevic-brkicНесумњиво да је ово истраживање проширило постојећа знања и да представља значајан научни допринос у овој области. Између осталог, дефинисан је нов приступ развоју математичког модела који описује утицај организационе културе на ефективност програма унапређења квалитета у прозводним предузећима. С друге стране, додаје професорка Спасојевић-Бркић, резултати имају и преко потребну практичну примену. Практични допринос истраживања огледа се у користи како за истраживаче у научној области који могу даље развијати потврђени модел у датом контексту или у другим условима, тако и за стручњаке у индустрији, консултанте који раде на имплементацији система квалитета, али и за саме власнике, акционаре и производна предузећа чије перформансе могу бити унапређене на основама овог истраживања.

Посебан квалитет истраживања представља и чињеница да су подаци прикупљени у производним системима различитих демографско-организационих карактеристика па се може очекивати њихова широка примена. Кандидат је истраживањем обухватио 200 производних предузећа која послују у ланцу познате мултинационалне компаније у 32 земље широм света.

prof-karapetrovicУ Комисији за одбрану доктората, осим професора Машинског факултета, био је и један од најугледнијих светских експерата и у науци и у струци ове области професор др Станислав Карапетровић са Универзитета Алберта у Канади. Имати професора Карапетровића у Комисији подразумева поштовање јако високих критеријума који важе у институцијама које се налазе у врху светске науке, струке и образовања. Машински факултет је и на тај начин показао да иде у корак са светом, да је део тог света, наглашава на крају професорка Весна Спасојевић-Бркић.

Катедра за индустријско инжењерство на Машинском факултету постоји више од четврт века и прва је катедра тог типа која је основана на територији некадашње Југославије. Индустријско инжењерство бави се интеграцијом и оптимизацијом техничког, организационог и људског фактора, односно то је грана инжењерства која се бави развојем, унапређивањем, применом и евалуацијом система који повезују људе, знање, опрему, енергију, информације, материјале и процесе. Заснива се на принципима и методама детаљне инжењерске анализе, као и математике, физике и друштвених наука. Уз то, коришћењем инжењерског дизајна и пројектовања, служи да предвиди и процени резултате комплексних производних система. Индустријско инжењерство има циљ да елиминише губитке времена, новца, материјала, енергије и других битних ресурса и унапреди квалитет и продуктивност, што је уосталом и показао докторски рад Бранислава Томића.

(Извор: Машински факултет)

**************

О професору Станиславу Карапетровићу

Др Станислав Карапетровић предаје предмете у области Индустријског инжењерства на свим нивоима студија на  Техничком факултету Универзитета Алберте у Едмонтону, Канада. Од своје 33. године до данас је редовни професор машинства. Дипломирао је на Катедри за Индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду, а магистрирао и докторирао на Универзитету Манитобе у  Винипегу, Канада. Поље његовог истраживачког рада углавном припада области менаџмента квалитетом, са акцентом на аудит и интеграцију стандардизованих менаџмент система, у оквиру чега је објавио велики број радова високе цитираности и одржао велики број предавања по позиву. Коуредник је часописа The TQM Journal. Активно је укључен у раду на интернационалној стандардизацији из менаџмента квалитетом. Био је сазивач групе   ISO/TC176/TG – Portfolio Management. Тренутно је вођа пројекта радне групе ISO/TC176/SC3/WG18 за ревизију стандарда ISO 10001, ISO 10002, ISO 10003 i ISO 10004 и експерт у ISO/TMBG/JTCG-TF5 за ревизију приручника  „Integrated Use of Management System Standards“.

**************

Ко је Бранислав Томић

Кандидат Бранислав Томић живи и ради у Торонту у Канади. Запослен је у компанији Bombardier Aerospace, трећем по величини произвођачу у авиоиндустрији у свету, после Боинг-а и Аирбус-а. Део је руководећег тима који креира политику квалитета компаније Bombardier и редован је предавач на Bombardier Aerospace академији, интерном универзитету, на курсевима везаним за квалитет. Континуирано се бави и консултантским пословима везаним за управљање квалитетом у малим и средњим предузећима. Дипломирао је 1998. године на Машинском факултету у Београду на Катедри за индустријско инжењерство. Магистарски рад је одбранио 2009. године. После дипломирања радио је кратак период у Утви, Развој и инжењерингу и у Рафинерији нафте НИС. Од 2002. године је у Канади. Члан је Америчке асоцијације за квалитет и Канадског саветодавног комитета Савета за стандарде за Технички комитет ИСО за иновациони процес  CAC/ISO/TC279.

УПИС 2016/17 – Септембарски конкурсни рок-прелиминарна ранг листа

Прелиминарна ранг листа пријављених кандидата за пријем у 1. годину Основних академских студија школске 2016./17. године у другом уписном року (пдф).

Пријем писмених приговора на резултате, среда, 07.09.2016.год. од 9 до 10 часова у кабинету шефа Службе за студентске послове.

Пријемни испит из математике

Пријемни испит из математике полаже се у уторак, 06. септембра 2016. године на Машинском факултету у Београду са почетком у 10:00 часова.
Сви кандидати су дужни да дођу ИСПРЕД одговарајућег кабинета Продекана за наставу број 105 на првом спрату, најкасније до 9:45 часова.
Кашњење на испит се не толерише.
Тачна решења задатака са пријемног испита из математике биће објављена на огласној табли на улазу у зграду факултета истог дана у 14:00 часова.
ПРИЛОГ: Ранг листа пријављених кандидата