Представљени завршни резултати  CLEAN-kWAT пројекта

Завршни резултати међународног пројекта CLEAN-kWAT, на којем више од годину дана раде и стручњаци са Машинског факултета Универзитета у Београду, под руководством доц. др Александре Сретеновић, представљени су на радионици која је недавно одржана на МФ.  Предавању су присуствовали студенти мастер студија термотехнике, као и инжењери запослени у сектору енергетике.

Међународни пројекат ERASMUS+ KA2 “CLEAN-kWAT”бави се технолошким и, пре свега, еколошким аспектима енергетских система, а у њему учествује осам угледних научних институција, компанија и невладиних организација из Турске, Немачке, Србије, Шпаније и Мађарске. Пројекат је финансиран уз подршку Турске националне агенције, док је Машински факултет реализатор пројекта Универзитета у Београду.

Основни циљ пројекта је подршка систему образовања младих инжењера који се баве енергетиком, а његови најважнији резултати су: књига за обуку “Укључивање питања заштите животне средине у развој енергетских система”, Књижица о путевима учења и неопходним компетенцијама, видео материјали, портал за е-учење. Сви резултати су доступни и на српском језику и могу се бесплатно преузети са адресе  www.clean-kwat.com.

У књизи за обуку се могу наћи сажете информације о потенцијалима, предностима и манама различитих система за добијање енергије. Познато је да су енергетски системи који користе фосилна горива одговорни за значајну емисију гасова стаклене баште и остављају бројне еколошке последице. Међутим, често се занемарује, или није довољно познато, како и у којој мери, системи који користе обновљиве изворе енергије утичу на животну средину. Книга за обуку управо нуди информације  о еколошким аспектима соларних система, ветротурбина, система који користе енергију таласа или водонику као гориву.

Видео материјал који је доступан на You Tube каналу пројекта CLEAN-kWAT, треба да подстакне дискусију и размену искустава  међу младим инжењерима и студентима.

Књижица о путевима учења даје основне смернице о знањима и вештинама које су неопходне инжењерима како би били конкурентни на све захтевнијем тржишту рада. За изабрана занимања приказане су и компетенције које се стичу кроз едукацију коришћењем књиге, а од великог значаја су за успешно бављењем професијама из области енергетике.

На порталу за е-учење су доступне обуке и тестови за проверу знања из ових области. Овакав приступ може да буде део континуиране обуке инжењера како би били у току са најновијим техничким достигнућима и другим темама од значаја за струку.

(Извор: Машински факултет)

 

 

Проф. Ненад Зрнић нови проректор УБ за међународну сарадњу

Професор др Ненад Зрнић са Машинског факултета нови је проректор Универзитета у Београду за међународну сарадњу. Савет УБ изабрао је данас ново руководство које ће у наредне три године водити Универзитет.  За новог ректора изабрана је професорка Иванка Поповић, са Технолошко-металуршког, а за проректоре, осим проф. Зрнића,  изабрани су проф. Петар Булат са Медицинског факултета, проф. Гордана Илић – Попов са Правног и проф. Петар Марин са Биолошког факултета.  Седници је присуствовало 24, од 33 члана, а за професора Зрнића гласало је 22 члана Савета.  Ново руководство Универзитета у Београду на функцију ће ступити у октобру, са почетком нове наставне године.

(Извор: Машински факултет)

Обавештење за студенте кориснике стипендија Владе Републике Србије

Почев од исплате стипендија за јун месец 2018. неће више бити дозвољено преузимање стипендија у туђе име на основу овлашћења. Сваки стипендиста биће обавезан да преузме једино своју стипендију у своје лично име стриктно у за то предвиђеном термину.

Преузимање стипендија у туђе име биће могуће једино у ситуацијама када то захтева одсуство ради научно-истраживачког рада или из здравствених разлога. Међутим, у тим ситуацијама биће неопходно да наведено овлашћење буде оверено код јавног бележника.

Главне поруке „Maintenance Forum-а 2018“

Домаћинским пословањем, добим одржавањем и добром проценом предузећа у јавном сектору могу уштедети средства готово једнака профиту у великим компанијама, основни је закључак недавно одржаног  Међународног научно-стручног скупа „Maintenance Forum 2018“.

„Maintenance Forum“ представља водећи форум за презентацију нових резултата и могућности у широкој области  „Asset management“ и окупља водеће стручњаке из земље и света у области машинства, саобраћаја, енергетике, економије, екологије и квалитета.

Ове године акценат је стављен на неопходност подизања свести о значају управљања одржавањем привредних система и средстава рада у светлу чињенице да дигитализација омогућава велики и брз напредак, а да многе земље југоисточне Европе троше само 20-50% средстава потребних за правилно одржавање. У том смислу, скуп је био прилика да се стручна јавност упозна са концепцијом, потребама, предузетим акцијама и перспективама развоја у оквиру широке области „Asset management“-a. Посебна пажња посвећена је Индустрији 4.0. & „Asset management“.

У оквиру „Maintenance Forum“-а одржан је и Panel of Road Builders  and Road Ttransporters“ и Бизнис форум директора комуналних предузећа.

Форум је био одлична прилика за сусрет академске научне заједнице и стручњака из привреде који се баве одржавањем техничких система као и управљањем средстава – „Asset Management“, о чему најбоље говори податак да  је скупу присуствовало више од 250 стручњака, чланова академских заједница и представника институција из целог света – Енглеске, Немачке, Белгије, Русије, Америке, Кине, Канаде и других земаља.

Скуп је организовало Друштво одржавалаца техничких система (ДОТС) у сарадњи са Машинским факултетом у Београду, а уз подршку Института за истраживања и пројектовања у привреди.

(Извор: Машински факултет)

РТС о Конференцији „Maintenance Forum 2018“.

Међународни научни скуп „Одржавање“ у организацији Машинског факлутета у Београду имао је за циљ да се са колегама из Европске уније, САД, Африке, размене искуства о уштедама у јавним предузећима и великим компанијама, наводи се, између осталог,  у извештају РТС-а са овог скупа. На скупу су се чула и практична искуства у вођењу компанија у нашем окружењу, а учесници конференције су истакли  да се  се  само домаћинским пословањем, добрим одржавањем и добром проценом могу  уштедети средства готово једнака профиту тих компанија. Више о овом скупу можете погледати на порталу РТС-а.

Трећи циклус Курса за међународне инжењере и технологе заваривања

На Машинском факултету Универзитета у Београду крајем октобра започиње трећи Курс за међународне инжењере и технологе заваривања – IWE/IWT . Машински факултет у Београд, као овлашћено тело за образовање кадрова у заваривању за Србију, објавио је позив за упис треће генерације полазника Курса за међународне инжењере и технологе заваривања. Позив је отворен док се не пријави предвиђен број од 25 кандиата, а обука почиње 25. октобра. Курс се одржава према програму Међународног института за заваривање IIW  (Doc. IAB-001r6-15, Doc. IAB-252r3-16) и део је међународног система за образовање, квалификацију и сертификацију особља у заваривању. По завршеном и положеном курсу добија се IWE/IWT  диплома која је призната у целом свету. Постоји могућност добијања и европске дипломе EWE/EWT дипломе по захтеву.

Укупни фонд часова за међународне инжењере заваривања је 448 часова, од чега је 388 часова предвиђено за теоретску наставу, а 60 часова за практичну обуку. За међународне технологе заваривања, фонд часова је 369 (309+60).

Предавања и вежбе ће се одржавати на Машинском факултету у Београду три дана у недељи: четвртком, петком и суботом, од 8-16 ч. Сву потребну литературу неопходну за праћење наставе кандидати добијају на почетку курса.

За обуку и полагање испита за међународног инжењера заваривања (IWE) могу да се пријаве кандидати који имају инжењерску диплому техничког смера (најмање три године студија) стечену на универзитетима, техничким универзитетима или високим школама струковних студија (дипл. инг или инг, односно BSc или МS). Кандидати који желе да заврше курс за међународног технолога заваривања (IWT) морају да имају диплому школе за средњи стручни кадар занимања техничар техничке струке (4 године школовања) или да је апсолвент инжењерског факултета техничког смера (програм од 3-5 година).

Пре почетка курса, неопходно је да кандидати доставе оверену копију дипломе о претходном образовању и са сваким полазником се склапа уговор.

О детаљима курса, као и начину пријаве за обуку за међународне инжењере и технологе заваривања заинтересовани кандидати могу да се информишу на iwe@mas.bg.ac.rs или телефон 011/3302-259. Контакт особе су: проф. др Радица Прокић Цветковић, проф. др Оливера Поповић и Ненад Милошевић, асистент.

(Извор: Машински факултет)

Ветропарк „Чибук 1“ – Навећи технички подухват у области енергије ветра у Србији

Енергија ветра је препозната као најозбиљнији обновљиви извор енергије у свету. За разлику од фосилних горива, чије су резерве све мање, ветар је неисцрпан извор енергије. Вековима се користи за добијање механичке, а у новије време и за производњу електричне енергије.

У последњих 20 година ниједан извор енергије није имао тако динамичну експанзију, као што је има енергија ветра. Данас широм света ничу „фарме“ ветрогенератора, а у Србији су до сада отворена три ветропарка – Кула, снаге 9,9 мегавата, La Piccolina – 6,6 megavata и Малибунар, снаге осам мегавата. У току је изградња и ветропарка у Чибуку, недалеко од Панчева, по оцени многих најзначајнији грађевински и технички подухват у области енергије ветра у нашој земљи и региону.

Студенти Машинског факултета који слушају изборне и обавезне предмете на Катедри за пољопривредно машинство недавно су у оквиру редовне стручне екскурзије посетили ветропарк „Чибук 1“.  Студенте је поздравио њихов старији колега, дипл.инг.маш. за област процесне технике Немања Миловановић, док је за реализацију посете био задужен колега Раде Мировић.

Наоружани добром вољом, радозналошћу, знањем и заштитном опремом, студенти су имали прилику да обиђу неколико ветротурбина и трафостаницу за примопредају електричне енергије.  Будући инжењери присуствовали су и монтажи пет сегмената стубова ветротурбина и три сегмента елиса. Том приликом студентима је омогућен и улазак у сам стуб доњег пречника 5 метара који носи ветротурбину и генератор, где су могли да виде целу конструкцију „изнутра“ и упознали се са аутоматизацијом и компонентама система.

У пројекту изградње ветропарка „Чибук 1“ учествује велики број страних и домаћих компанија предвођених компанијом General Electric захваљујући којој је посета ветропарку и реализована.

Изградњом ветропарка Чибук биће постављено 57 ветротурбина снаге од по 2.78 МW. Укупан капацитет 57 ветротурбина биће 158,4 МW. Максимална висина турбине износи 170 метара, од које је висина стуба 110 метара, а крак елисе око 60 метара. Генераторе који иначе опслужују 80% ветротурбина у Европи произвела је компанија „Север“ Суботица, а трансформаторе у станици компанија „Кончар – Електроиндустрија“ из Загреба. У оквиру ветропарка се налази и трафостаница као и административно – управна зграда. Планирана је изградња далековода дужине око 11 км, кроз територију општине Ковин и града Панчева. Укупна инвестициона вредност целог пројекта је око 205 милиона евра.

(Извор: Машински факултет)

Како је природа израчунала ружин трн

Природа као инспирација одувек је била незаобилазна у радовима многих уметника. Да природа може да буде инспирација и за решавање математичких и механичких проблема, потврдили су др Ивана Атанасовска, виши научни сарадник у Математичком институту САНУ и др Дејан Момчиловић, научни сарадник у Институту за испитивање материјала. На предавању под називом „Како је природа израчунала ружин трн – природа је најбољи иноватор“ они су на краjње занимљив начин говорили о геометријским решењима које је природа „израчунала“ и указали на предуслове неопходне за успех иновација.

Предавање је инспирисано прославом 150-годишњице од рођења Михаила Петровића Аласа и његовим „Елементима математичке феноменологије“ и обележавањем 2018 године као године математичке биологије, а одржано је у оквиру манифестације „Мај месец математике“ коју по седми пут организују Математички институт САНУ и Центар за промоцију науке. Бројна публика, различитих интересовања, образовања и годишта, с великом пажњом је слушала о неопходности повратка природи, која „спремним“ решењима нуди одговоре за бројне савремене изазове.

У ери популарузације иновације као императива у свим сферама живота, почевши од инжењерства и економије, преко биологије, хемије и медицине, примере фамозно прецизних израчунавања и високо „комерцијалних“ иновација налазимо свуда око нас, истакла је др Атанасовска. Што је најважније ове иновације су потпуно бесплатне и увек свима доступне. Постулат да је природа најбољи иноватор кога треба следити даје нам објашњење и за велики број решења до којих су старе цивилизације долазиле без употребе савремених метода рачунања и рачунара. Другим речима, посматрали су природу.

Део предавања био је посвећен савршеном решењу зупчастих преносника снаге и истраживању историје зупчаника, који су још од механизама који су користили Стари Грци до данас незаменљиви делови сложених машина и механизама. У свом истраживачком опусу, др Ивана Атанасовка је велики простор посветила управо зупчастим преносницима снаге и њиховим елементима.

Током предавања акценат је стављен на геометријска решења које је природа „израчунала“. На илустративан и занимљив начин приказан је велики број примера биљних и животињских врста код којих се природа кроз еволуцију поиграла бројевима и геометријским облицима на начин који људски ум тек открива. Трн руже, подножје стабла и корен дрвета, зупчаници на задњим ногама младунчета скакавца, канџа мравоједа,… могу бити неисцрпна инспирација за истраживање, нагласила је ова научница.

Последњих година велики развој доживљавају нове дисциплине које користе традиционалне математичке методе, али истовремено и потпуно нове приступе. С тим у вези, посебан осврт је дат на развијање нових научних дисциплина, као што су биомиметика и биомеханика, као нови оквир за решавање великог броја практичних проблема примењене механике при пројектовању и конструисању у свим инжењерским областима. О томе је говорио др Дејан Момчиловић, чије је истраживачко поље усмерено управо на ове нове научне дисциплине и то с аспекта концентратора напона, којима се бавио током израде докторске дисертације, коју је одбранио на Машинском факултету у Београду, под менторством проф. Радивоја Митровића.

Једно је сигурно, овим предавањем аутори су отворили један нових оквир својих истраживачких интереса. С обзиром на актуелност и атрактивност наговештених решења до којих методе и дисциплине описане у предавању могу довести, неоспорно је да ће и други истраживачи и докторанди на другим факулетима, бити заинтересовани за истраживања у овом смеру.

(Извор: Машински факултет)

Електични аутобуси – Савремени инжењерски изазов

Због једноставног система пуњења, нулте еимисије издувних гасова и веома тихог рада електрични аутобуси су све пристунији на улицама многих градова…  Београд је први град у региону, а и шире који је у јавни градски превоз увео електричне аутобусе на суперкондензаторе.  Од 2016. године, када је започео овај пројекат, на градској линији ЕКО1 саобраћа пет возила. Тренутно се разматра набавка још 80 аутобуса.

Студенти Машинског факултета са Модула за машинство и информационе технологије недавно су имали прилику да виде како ови аутобуси функционишу у пракси. Током промотивне вожње, у организацији Градског саобраћајног предузећа Београд, будући машински инжењери су до детаља упознали главне перформансе ових возила…

„Студенти су упознали предности суперкондензатора у односу на акумулатор, начин на који су конструисани електрични подсистеми, а сазнали су и појединости везане за потрошњу електричне енергије, начин санбдевања и друго“, изјавио је за сајт МФ, Душан Савковић, извршни директор ГСП за техничку експлоатацију електроподсистема. Он је  изразио задовољство што је био у прилици да младим колегама пренесе знања и искуства из пројекта који је завршен  ове године.

О експлоатационим карактеристикама електробуса говорио је Слободан Мишановић, пројектни менаџер у ГСП Београд, задужен за реализацију пројекта. Реч је о дванаестометарском аутобусу, чији је капацитет 80 путника. Просечна потрошња електричне енергије у регуларним условима (пролеће-јесен) је око  1,1 kWh по километру. То је четири пута енергетски ефикасније у поређењу са дизел аутобусом који на истој линији троши око 44 литара на 100 км.  „С обзиром да је цена електричне енергије значајно нижа од дизел горива уштеде су заиста велике и у том смислу исплативост овог пројекта се очекује у седмој години од пуштања у саобраћај“, рекао је господин Мишановић.

Секретаријат за саобраћај Града Београда и ГСП тренутно разматрају могућности финансирања пројекта који предвиђа набавку и увођење  80 електробусева у јавни превоз. Пројекат би према речима Душана Савковића требало да буде реализован у наредних пар година. „У првој пројектној години фокус ће бити на формирању логистичке подршке пуњача и снабдевања електричном енергијом возила, а након тога аутобуси би били одмах убацивани у саобраћај“, нагласио је на саговорник.

„Тренд увођења аутобуса на електрични погон у јавни превоз присутан је у више од 80 европских градова, где је у експлоатацији тренутно око 800  возила. ГСП Београд  пажљиво прати искуства других земаља и развијајући властито искуство иде у корак са светским тренденцијама,  додао је Слободан Мишановић.  Према његовим речима, основа за анализу и сагледавање, пре свега, еколошких ефеката  аутобуса на електрични погон , био је пројекат „Смањење издувне емисије јавног превоза на територији Београда увођењем система Eco driving“.

У овом пројекту, чији је носилац био модул Машинство и информационе технологије, учествовао је велики број професора и сарадника Машинског факултета. Они су развили јединствени систем за мерење нивоа издувне емисије штетних гасова у реалим условима експлоатације аутобуса, рекао је доц. др . Горан Воротовић. На тај начин, додао је, успели смо да прецизно утврдимо директну везу између начина вожње и емисије штетних гасова. ГСП Београд је препознао значај овог пројекта, што је резултирало набавком 400 еco driving уређаја.

Истраживачи и професори МФ на Модулу за МИТ и Катедри за моторна возила се већ дуги низ година баве проблематиком електровозила са научног, техничког и еколошког становишта. С тим у вези, како је навео др Воротовић,  код Агенције за безбедност саобраћаја покренута је иницијатива за израду посебног правилника за исптивање возила према истим условима који важе у ЕУ.  Део тог материјала односи  се и на начин имплементације тих стандарда у Србији, не само кроз законодавство, него и у пракси.

„Без обзира што у Србији и неким земљама у окружењу  електровозила можда и нису толико елколошка јер се електрична енергија и даље добија из фосилних горива, чињеница је да та возила представљају будућност. Превозна средства су данас више компјутери него машине и наши студенти морају да буду спремни и  на први начин искористе предности своје струке која је најближа интеграцији информатике и модерног друштва. Отуда и иницијатива за ову презентацију електричних аутобуса ГСП Београд“ , нагласио је на крају др Горан Воротовић.

(Извор: Машински факултет)

Конкурс за Други циклус стручне праксе у области грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Центар за развој каријере и саветовање студената, Универзитета у Београду, отворио је конкурс за Други циклус студентске стручне праксе у области грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у у предузећима, компанијама, агенцијама, управама и секторима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Програм праксе се реализује у три циклуса током школске године, а у оквиру другог циклуса за студенте Машинског  факултета  обезбеђено је 24 места за стручну праксу. Конкурс је отворен до 17. јуна 2018.

У прилогу се налази позив за студенте као и преглед свих места за стручну праксу, који можете погледати овде.

Конкурс је намењен пре свега студентима којима је потребно да обаве обавезну стручну праксу.

Стручна пракса у области грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре реализује се другу годину за редом, и резултат је сарадње Универзитета у Београду и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.