Министар Поповић за сајт МФ: За Индустрију 4.0 требају нам инжењери 4.0

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Панел о образовању инжењера, који је организовао Машински факултет је изузетно важан посебно с аспекта индустријског развоја земље на моделу Индустрија 4.0, а о тој теми  мора се разговарати и убудуће, изјавио је, након завршетка скупа, министар у Влади Србије задужен за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић. Једном речју, додао је, за савремену Индустрију 4.0 требају нам инжењери 4.0 ,који осим базних инжењерских знања поседују и знања која су интегрисана са најновијим ИТЦ технологијама.

Према речима министра, дигитализација која улази у све поре друштва, а поготову у индустрију, представља основу за будуће машинство које је потпуно дигитализовано и где ИТ технологије имају максималну примену. Таква дигитализација у Србији неће моћи да се оствари уколико не будемо имали изванредне машинске факултете у Београду, у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, нагласио је Поповић. С друге стране, наставио је, уколико желимо убрзан развој, не можемо се затварати у неке мање просторе, зато би са колегама са машинских факултета у државама региона требало направити једну заједничку платформу за образовање инжењера за Индустрију 4.0.

Влада Републике Србије ће максимално подржати све процесе који су засновани на иновацијама у новим технологијама и примени ИТ технологија у машинској и другим индустријама, као и иновативно предузетништво које ће помоћи да наши млади инжењери осим изванредног образовања добију и одличан посао у Индустрији 4.0 и остану у Србији, нагласио је на крају министар Поповић.

(Извор: Машински факултет)

Инжењери су кључ развоја Србије

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Индустријски развој земље заснован на моделу Индустрија 4.0 као и стицање инжењерских знања која могу да прате тај процес свеобухватне дигитализације, кључни су за  убрзани економски и привредни  развој Србије и њену конкурентност на светском тржишту. С тим у вези,  неопходно је модернизовати традиционална инжењерска знања која  треба да буду интегрисана са информационо-комуникационим технологијама. Ово је један од основних закључака панела „Образовање инжењера-текуће стање и кључни проблеми у земљама западног Балкана“,  који је у уторак одржан на Машинском факултету у Београду.

Напори које Влада Србије улаже у дигитализацију српске индустрије не могу да буду валоризовани без јаког инжењерског ресурса, поручио је министар у Влади Србије, задужен за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић. Како је навео, управо у младим инжењерима препозната је једна од кључних шанси и компететивних предности Србије у међународним оквирима.

Наши млади инжењери и њихово укључивање у процес индустрија 4.0 представљају кључну прилику да, после периода бомбардовања, санкција и економске кризе, ухватимо корак са економски развијеним земљама у Европи, рекао је министар. Међутим, додао је, индустрију 4.0 не могу да изграде инжењери без најмодернијег знања. Технологије имају радикални развојни тренд и стара знања брзо застаревају. Србији  је потребна модернизација инжењерских знања и зато ће влада најснажније подржати тај процес у којем  види шансу за економски раст, повећање извоза и отварање нових радних места.

Подсетивши да је Влада Србије недавно формирала радну групу за изградњу највећег индустријско- технолошког  парка у јужној Европи, који ће се простирати на 320 хектара, министар Петровић је изразио уверење да ће тај пројекат бити велики ветар у љеђа за домаћу индустрију, а посебно за научноистраживачку и академску заједницу у Србији.  Пројекат који се реализује у сарадњи са НР Кином треба да буде окосница привлачења водећих технолоших компаније не само из Кине, него и из других држава у свету.

Поздрављајући учеснике скупа, декан Машинског факултета у Београду, проф. др Радивоје Митровић је истакао да се системске промене и реформе у образовању, у контексту Индустрије 4.0, могу спроводити само у троуглу држава-привреда-високо образовање/наука.  Високо образовање и образовање у целини морају бити спремни да одговоре на изазове новог времена и да стално изналазе нова, квалитетнија решења. Високо образовање није привилегија ниједног универзитета, већ подразумева и регионалну компоненту. Без регионалне компоненте тешко да може да буде развоја уопште, рекао је проф. Митровић указујући на важност развојних (паметних) специјализација Србије и западног Балкана. Морамо да размиљамо регионално, а делујемо локално. То је једноставно императив времена у коме живимо, закључио је професор Митровић.

Паметна (развојна) специјализација је приступ промишљању будућности и формирању стратегије развоја која се базира на знању, рекао је директор Центра за истраживања развоја науке и технологије при Институту Михајло Пупин, проф. др Ђуро Кутлача. Једном речују, додао је, паметна специјализација подразумева селекцију оних делатности, било индустријских, било друштвених, које су релевантне за неки регион, а које се могу развијати на основу знања, науке и технологије. Словенија је успешно применила тај принцип реструктуирања индустрије, образовања и науке који омогућава приступање структурним фондовима ЕУ, подосетио је проф. Култача. Како је навео, у паметној специјализацији је кључно то да се прецизно утврди шта ко уме да би се могли изабрати приоритети државним консензусом. У паметној специјализацији је кључан процес који спаја високо образовање, науку и индустрију да би се изградио национални иновациони систем који подразумева високотехнолошки развој и развојне пројекте који би у великој мери допринели бољем позиционирању Србије, заклључио је проф. Кутлача.

Ако хоћемо да пројектујемо будућност, то не можемо да урадимо без инжењера и зато једна од компонети паметне специјализације треба да буде инжењерство, рекао је проф. др Петар Петровић, професор Машинског факултгета у Београду.  Наиме, додао је, када говоримо о инжењерству ми говоримо и о шанси коју нам пружа тзв. феномен технолошке конвергенције, односно феномен технолошког сустизања, који каже да неразвијене економије имају потенцијал бржег развоја од развијених економија, али само у мери у којој могу да обезбеде квалитетнији људски ресурс од оног којег могу да продукују.  Србија је од 60-тих до 90-тих година прошлог века имала стабилан период акумулације људског ресурса, а 80-тих година сопственим знањем смо пројектовали и производили индустријске роботе. Зато, нагласио је професор Петровић,  када говоримо о паметној специјализацији, морамо да се једним делом фокусирамо на инжењерство, односно како да се та моторна, генеричка компонента за економски, привредни и сваки други развој поново оснажи..

Кључ развоја је у људском ресурсу и образовању,  пре свега инжењера пројектаната који су оперативни и имају споспобност да проналазе решења у бесконачном простору могућности који пружа контекст који називамо Индустрија 4.о. У Србији, како је навео, постоји један добро постављен систем високошколског образовања инжењера у четири, географски лепо распоређена универзитетска пола –  Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Нишу.  Међутим, додао је, инжењерство има три домена – струку (оперативци) – научно знање (пројектанти и оперативци) – иновације.  Зато морамо да израдимо посебне програме образовања за сваки од ових домена инжењерства. Ако то не урадимо нећемо имати ефикасно инжењерство које ће повести Србију, закључио је проф. Петровић.

Панел „Образовање инжењера-текуће стање и кључни проблеми у земљама западног Балкана“ одржан је у оквиру дводневног 24. Научног скупа „Технологија, култура и развој“, чији су организатори Машински факултет у Београду и Институт Михајло Пупин. Скупу су присуствовали декани машинских и других техничких факултета унииверзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Бања Луци, представници научних института, Привредне коморе Београда, Министарства одбране РС, као и представници привредних предузећа са којима МФ остварује успешну сарадњу већ дуги низ година.

 

(Извор: Машински факултет)

Пракса у компанији „Robert Bosch“ д.о.о.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У компанији Robert Bosch д.о.о. тренутно су отворене две позиције за праксу у одељењу производње у нашој компанији. Пракса траје 6 месеци, плаћена је и намењена је студентима завршних година мастер и академских студија. Више о овоме можете прочитати у прилогу и погледати на овом линку.

Студенти Катедре за шинска возила МФ на стручној пракси у „МИЛАНОВИЋ ИНЖЕЊЕРИНГУ“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Машински факултет у Београду и Команија „МИЛАНОВИЋ ИНЖЕЊЕРИНГ“ из Крагујевца потписали су почетком јула  Уговор о научноистраживачкој, стручној и пословно-техничкој сарадњи, чиме су створени услови да прва  група студената Катедре за шинска возила, већ у августу, реализује стручну праксу у погонима те фабрике.

Током двонедељног боравка у компанији, студенти су имали прилику да се детаљније упознају са конструисањем, техничком припремом производње и производњом елемената, подсклопова и склопова, који се у овим производним погонима производе за водеће европске произвођаче шинских возила – возове великих брзина (SIEMENS, ALSTOM и BOMBARDIER).

Студенти завршне године мастер студија су изразили жељу за радним местом у овој фабрици, па ће од октобра ове године добити прилику да током пробног (приправничког) рада, користећи знања стечена током студија на МФ, дају свој допринос развоју фабрике и створе себи могућност сталног запослења.

Од ове школске године, студенти мастер студија Катедре за шинска возила имаће прилику и да аплицирају за стипендију у Компанији „МИЛАНОВИЋ ИНЖЕЊЕРИНГ“  , која ће им поред финансијске помоћи током студирања омогућити перманентно практично усавршавање и радно место по завршетку студија.

Овај вид сарадње Машинског факултета са привредом је од великог значаја за развој железница Србије. На овај начин студенти, већ на основним студијама, имају прилику да се упознају са железничким машинством и могућностима које пружа ова област образовања на Катедри за шинска возила.

Организацију и праћење реализације стручне праксе водио је доц. др Јован Танасковић са Катедре за шинска возила МФ, а трошкове путовања на праксу на релацији Београд-Крагујевац-Београд, као и трошкове за исхрану студената преузела је компанија „МИЛАНОВИЋ ИНЖЕЊЕРИНГ“.

(Извор: Машински факултет)

3D биоштампа: Иновације у области регенерације хрскавице и примена на другим ткивима

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Биоштампа има значајан потенцијал за регенеративну медицину и ткивно инжењерство.  Мада постоји низ изазова које треба решити и много хипотеза које треба испитати да би се пронашла решења и методи за регенерацију ткива, студентима Машинског факултета свакако ће бити интересантно да чују искуства водећих биотехнолошких компанија које се баве истраживањима у области регенеративне медицине. Тим поводом, у среду 13. септембра у 10 сати у сали 211 на Машинском факултету представници шпанске компаније REGEMAT 3D одржаће  предавање о примени 3D штампе при регенеративним терапијама, као и презентацију својих биоматеријала и биоинкова.  

REGEMAT 3D je један од пионира у области „биоштампе“. Међу привима су увели 3Д штампу у примену при регенеративним терапијама. Ова компанија развија иновативна решења прилагођена конкретним проблемима у области биоштампе и регенеративне медицине, с циљем да се дође до клиничке примене и унапређења квалитета људи.

REGEMAT 3D је, својим иновативним биоштампачима и прилагођеним софтверима, постигао унапређену процедуру биоштампе, са већим процентом преживљавања и вијабилности ћелија, током рада са термопластиком на високим температурама, без геометријских ограничења. REGEMAT 3D ће приказати ова унапређења на ћелијама хрскавице – хондроцитима, и дати преглед за штампу са различитим биоматеријалима и ћелијама за друга ткива.

Научни скуп „Технологија, култура и развој“ – Образовање инжењера у земљама ЗБ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

фото: twitter

“Образовање инжењера – текуће стање и кључни проблеми у земљама Западног Балкана” централна је тема панела, који ће, у оквиру 24. Научног скупа “Технологија, култура и развој”, бити одржан у уторак, 5. септембра на Машинском факултету у Београду.

У раду скупа учествоваће др Ненад Поповић, министар без портфеља у Влади Србије, задужен за иновације и технолошки развој, а уводно педавање на тему “Инжењерство у контескту иновације и технолошког развоја, одржаће проф. др Петар Петровић са Машинског факултета.

Научни скуп “Технологија, култура и развој, чији је поднаслов Западни Балкан на путу ка ЕУ, ове године се 4. и 5. септемра одржава по 24. пут, а организатори су Институт Михајло Пупин и Машински факултет у Београду. Образовање инжењера је само једна од тема скупа. Ове године акценат је стављен и на развојне специјализације Србије и земаља западног Балкана, о чему ће бити речи на панелу заказаном за понедељак 4. септембар у Институту Михајло Пупин.

Скуп на научно основан, аргументован, отворен и демократски начин разматра изабране теме са циљем да понуди прилог поузданом разумевању смисла, сврхе и импликација уласка у ЕУ и правовременим квалитетним припремама за тај културно, социјално-политички, економски, технолошки подухват земаља Западног Балкана.

Након одржаног скупа учесници, као и свих предходних година, могу послати радове везане за теме овогодишњег ТКР 24, који ће бити рецензирани и објављени у тематском зборнику радова.

(Извор: Машински факултет)

План предавања у оквиру Одељења за механику

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У току септембра месеца 2017. године у оквиру Одељења за механику одржаваће се предавања у сали 301ф, III спрат, Математички институт, Кнез Михаилова 36.
Предавања су намењена широком кругу слушалаца, укључујући студенте редовних и докторских студија. План предавања је у ПРИЛОГУ.