Конкурс за годишњи програм Универзитетска радна пракса

По девети пут заредом, и ове године обезбеђена тромесечна пракса за студенте Универзитета у Београду у градским предузећима, секретаријатима, музејима, библиотекама, општинама и другим установама града Београда.

Програм се реализује од 2010. године у сарадњи са Градом Београдом под називом Универзитетска радна пракса – БГПРАКСА – у јавним и јавним-комуналним предузећима града Београда, затим од 2011.године и у организационим јединицама Управе, а од 2012. године и у установама културе и општинама Града Београда.

Преглед отворених позиција према факултетима налази се на ОВОМ линку.

Колеге из Зенице у посети МФ

Машински факултет у Београду  недавно је посетио проректор за међународну сарадњу и осигурање квалитета Универзитета у Зеници, проф. др Малик Чабаравдић у пратњи двојице младих колега, мр Ернадом Бешлагићем, вишим асистентом на зеничком МФ и  студентом Варда Кенаном. Гости из Зенице су том приликом обишли Лабораторију за аутоматизацију производних процеса и Аеротунел у Аеротехничком институту МФ.

Проф. Чабаравдић је, иначе, стручњак за роботику и  професор Машинског факултета у Зеници.  Говорећи о разлозима посете он је подсетио да су  Универзитет у Београду  и Универзитет у Зеници потписали споразум о универзитетској сарадњи, што  представља основ и за потписивање споразума о сарадњи између  МФ у Београду и МФ у Зеници.

Машински факултет Универзитета у Београду је свакако најутицајнији факултет у области машинства у региону и за нас је веома интересантно да ближе упознамо његове  истраживачке капацитете и упоредимо наша поља истарживања, истакао је наш саговорник.  Изразивши очекивање да ће споразум о сарадњи два факултета у наредном периоду  бити потписан,  он је подсетио да је и МФ у Зеници факултет са дугом традиицијом и један најјачих факултета у области машинства у Босни и Херцеговини.

Образовни и научноистраживачки рад на нашем факултету обухвата читав спектар развоја модерне и савремене технологије који је усклађен са европским трендовима.  Доста дуго смо били ослоњени на Железару Зеница са којом и даље имамо сарадњу, али се бавимо и неким другим гранама, међу којима су и аутоматизација и роботика, односно ПЛЦ и и low-cost аутоматизација. У тој области Машински факултет у Београду има много тога интересантног и то је један од основних разлога наше посете, нагласио је проф. Чабаравдић.

Мр Ернад Бешлагић, виши асистент на Катедри за конструкције и CAD технологије ради докторат у области ветротурбина и веома је заинтересован за сарадњу  са београдским колегама у тој области и испитивања у Аеротунелу МФ.  Његов млађи колега, Варда Кенан, ускоро би требало да ради мастер рад у области роботике, даљинског управљања и симулације. С тим у вези, добродошло му је да  види шта се на том пољу ради у лабораторијама Машинског факултета у Београду и на који начин може доћи до ближе сарадње  у тој области.

До посете проф. Чабаравдића дошло је само месец дана након што је висока делегација МФ у Зеници, коју је предводио декан, проф. др Фуад Хаџикадунић, посетила МФ у Београду. Током те прве званичне посете било је речи о успостављању и унапређењу ближе сарадње два факултета.

(Извор: Машински факултет)

Позив за учешће у програму ЕУ “Пионири у пракси”

У току је пријава за учешће у програму “Пионири у пракси” (Pioneers into Practice – PiP који организује Climate-KIC, организација која носи кључне активности Европске уније у областима заштите животне средине и климатских промена. Програм је намењен тимовима који се баве животном средином, одржи вим развојем, борбом против климатских промена и развојем зелене економије.

Учешће у програму доноси:

  • Радну праксу у трајању од 4 до 6 недеља у европској компанији или организацији, за коју су покривени трошкови пута, смештаја и боравка;
  • Учешће у едукативном програму у Србији (две радионице и онлине тренинг);
  • Менторство за унапређење иновативних идеја и вештина;
  • Учешће у процесу решавања конкретних изазова из реалног окружења;
  • Могућност развоја професионалне мреже.

Овим путем Вас позивамо да се пријавите као и да проследите колегама и студентима обавештење о пријави на овај програм.

Пријаве су отворене до 15. априла 2018. на: https://pioneers.climate-kic.org/how-to-apply

Више информација о Програму потражите на wеб адреси https://pioneers.climate-kic.org, а за сва додатна питања можете писати на contact@cih.rs.

 

 

Основне поруке SMARTCATs Форума

Forum on Smart Energy Carriers,  који је недавно одржан на Машинском факултету у Београду окупио је око 30 истакнутих чланова образовних и истраживачких институција и младe истраживачe из девет европских земаља (Велика Британија, Италија, Шпанија, Белгија, Португал, Грчка, БиХ, Хрватска). Дводневни скуп под називом Smart Energy Carriers for Distributed Energy Production-Research and Innovation Technology Perspectives организован је у сарадњи са SMARTCATs Cost Акцијом.

Учеснике форума поздравио је продекан за међународну сарадњу Машинског факултета проф. др Ненад Зрнић, нагласивши важност умрежавања студената, размене искустава и стицања додатних знања. Ширење мреже између водећих европских универзитета и истраживачких институција у промовисању интелигентних енергетских система и повећања флексибилности по критеријуму горива и смањењу емисије угљеника као и подршка стратегији производње енергије из обновљивих извора је и основни циљ SMARTCATs Cost Акције.

Студенти техничких факултета из региона и европских земаља, имали су прилику да се упознају са различитим истраживачким искуствима у области развоја технологија за производњу и унапређење енергетских система, нових  технологије сагоревања – нпр. MILD.  Такође, било је речи и о процесима производње биогорива (пиролиза, гасификација, HTL и HTC процеси), процесима унапређења горива; проблематици биогорива  (корозије, нестаблиност биогорива, емисија полутанта услед мешања биодизела са дизелом и сл.).

Посебна пажња посвећена је анализама процеса производње биогорива (екеприментална анализа, анализа кинетике процеса), технологији складиштења СО2, синтези хемикалија и полимера из СО2, као и финансирању пројеката из области развоја технологија за производњу и унапређење биогорива (искуство добијања гранта Европског истраживачког савета (ЕРЦ), Horizon 2020, итд.).

Током форума одржан је и округли сто са освртом на водеће светске трендове у области развоја технологија производње биогорива, унапређења биогорива, технологија за складиштење и синтезу хем. једињења и полимера из СО2. Акценат је био на питању  у којој мери производња ел. енергије и одређених биогорива заиста представљају тзв. чисту технологију.  Учесници су се осврнули и на важност анализе енергетских ланаца током производње енергије и горива из ОИЕ и адаптивност различитих технологија производње биогорива на различите земље ЕУ и земље у транзицији.

Такође, бавили су се и питањима како  убрзати развој и комерцијализовати примену биогорива, односно примену лабораторијских истраживања у реалним условима и сценаријима нпр. померање са лабораторијских постројења ка реакторима мањих снага или горионицима. С тим у вези указано је на важност учешћа привреде, посебно малих и средњих предузећа. Разматране су и интересне теме ради договора за покретање истраживачких и иновационих пројеката (Cost Акција, Horizon 2020, Erasmus KA2), као и финансијски аспекти и механизми подршке пројеката за развој технологија за производњу и унапређење пројеката из ОИЕ.

На свечаном затварању, учесницима су се обратили председник Smartcats Cost Акције Mara de Joannon, њен заменик George Skevis. У својим обраћањима, направили су преглед активности у току форума и закључака на основу изложених радова, дискусија и тема које су биле предмет Округлог стола, као и могућности за даљу сарадњу. Изразили су велику захвалност Машинском факултету на организацији форума и жељу да се организује још један од будућих редовних састанака Акције на факултету.

На крају, учесницима се обратила и продекан за научноистраживачку делатност МФ, проф. др Драгослава Стојиљковић, која је истакла да  током овог скупа нису презентована само најновија истраживања у области производње и развоја биогорива. Учесници су показали да осим зајединичких тема истраживања имају и  резултате интересантне за размену и дискусију, као и планове за нова истраживања. Овим форумом, отворене су могућности за остварење заједничке међиинституционалне, међународне сарадње не само у оквиру Cost Акције, већ у оквиру европских пројеката, а у циљу едукације студената, имплементације научних резултата у индустрији и саобраћају из области биогорива, закључила је проф. Стојиљковић.

(Извор: Машински факултет)

 

Припремна настава за пријемни из математике – Празници!

ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ  шк.2018/2019 године која се одржава сваке суботе од 10 до 13 часова у сали 102  НЕЋЕ СЕ ОДРЖАТИ  У СУБОТУ 07. 04. 2018. године.

 

Важна улога студентских организација

Студентске организације имају важну улогу у раду Машинског факултета. Ови млади људи, који представљају нову генерацију академаца, добро знају да школовање не обликује појединца само као стручњака, већ и као човека, који мора да буде спреман да одговори на све професионалне и друштвене изазове.  Тим поводом разговарали смо са Милошем Ђоковићем, студентом продеканом МФ.

По дефиницији, Студент продекан и Студентски парламент  су мост у комуникацији студената и управе факултета, посебно када је реч о заштити права и интереса студената. Колико се студентски глас чује међу Управом МФ?

Основна функција Студента продекана и Студентског  парламента је успостављање комуникације између студената и управе факултета и остварује се кроз учешће студентских представника у раду  Деканског колегијумa, ННВ-а и кроз Савет факултета. Студентски представници заступају  интересе студената и помажу им у остварењу њихових права у домену наставе, студија, унапређења студентског стандарда, а с друге стрне, обавештавају их  о раду органа на чијим седницама присуствују.  Када је реч о унапређењу студентског стандарда, посебно су важне активности које обухватају разне програме ваннаставних активности и међуфакултетску и међународну сарадњу. Чланови деканског колегијума препознали су  залагање студента продекана и парламента и дали пуну подршку за реализацију многобројних активности чији је циљ усавршавање студената МФ. Такође, вођена познатом паролом „Студент је увек у праву“ Управа факултета максимално излази у сусрет студентима и помаже им да своје идеје спроведу у пракси. Представници студената МФ су веома поносни на успешну сарадњу са Управом факултета.

Колико је важна сарадња студента продекана и Студентског парламента и шта је то,  по чему се активности студената на Машинском факултету, суштински разликују од активности колега на другим факултетима Београдског универзитета?

Студента продекана бира Савет факултета на предлог Студентског парламента, што значи да изабрани представник студената има поверење и пуну подршку својих колега. Студентски представници од почетка имају добро координирану сарадњу, што је један од најважнијих услова за успешну реализцију постављених циљева и задатака. Такав амбијент у великој мери олакшава рад студента продекана, који предлаже мере за унапређење студентског стандарда, заступа и представља студенте МФ-а и ван факултета, кординира рад студената на ваннаставним активностима као и рад студентских организација на факултету.

Студентски представници на МФ су озбиљно приступили својим функцијама и према установи на којој живе и раде одређени период свог живота. Ако се узму у обзир велики расположиви капацитети на МФ који се огледају у учионицама и салама за учење, највећим амфитеатрима, високо опремљеним лабораторијама створени су сви услови и добре предиспозиције за реализацију великог броја активности. Суштинска разлика у односу на активности осталих факултета БУ је у томе да је МФ, кроз своје активности повезао велики број других факултета и оформио једну велику целину, који размењују стечена знања из различитих области и примењују иста, у иновацијама који доносе напредак и развој, како високошколских установа тако и напредак сваког појединца.

Током прошле и ове године акценат сте ставили на помоћ колегама у области образовања и стручног усавршавања. Међу бројним активностима издваја се  пројекат – Групно спремање испита. Шта је циљ овог пројекта?

Младе колеге које желе да уче и усавршавају се, понекад наилазе на одређење проблеме који се самостално много теже решавају. Уочивши проблем,  Студентски парламент МФ је иницирао  пројекат „Групно спремање испита“.  Циљ је да студенти, још једном, пред испит, утврде стечено знање и разјасне евентуалне нејасноће, како би без тешкоћа положили испит, остварили боље оцене и већу пролазност. Ова групна атмосфера, је по оцени многих студената веома корисна за рад што се може видети и по оствареним успесима у Испитним роковима.

Које би активности још издвојио.

Поред групног спремања испита, организовали смо и бесплатне курсеве страних језика. Курсеви су реализовани у сарадњи са  студентима Филолошког факултета, а студенти могу да похаћају наставу за 10 различитих језика на почетном и напредном нивоу. Стручне посете студената компанијама, су, такође, саставни део образовања машинских инжењера. Једну такву посету реализовали смо током октобра компанијама у Словенији. Организовали смо и велики број хуманитарних акција као што су Караоке вече,  Stand-up вече и прикупљање пакетића за малишане организованих у сарадњи са студентима Рударско-геолошког и Електротехничког факултета.

Велику пажњу посветили сте и студентима из афирмативних група и нарушеног социо-економског статуса.
Студентима ових групација омогућена је смањена цена школарине или су потпуно ослобођени плаћања у зависности од степена угрожености. Циљ је да се свакоме мора пружити прилика и омогућити да ради у животу оно што жели.

На чему је акценат ове године?
Издвојио бих Конгрес студената технике на Златибору, који је одржан пету годину за редом. Циљ Конгреса је подизање свести студената техничких факултета о значају различитих аспеката енергетског, информационог,  геолошког потенцијала за напредак и развој нове технологије. Конгрес сваке године окупи више од 250 студената и професора из земље и региона. Затим, ту је Сајам пракси под називом „Career info“ који има за циљ да окупи велики број фирми на МФ из области машинства који ће нашим студентима понудити праксу и запослење након завршених студија. Свакако треба поменути и  Израду и презентовање научноистраживачких радова студената МФ, као и активности на промоцији МФ међу средњошколцима и будућим бруцошима МФ.

Каква је сарадња са другим машинским факултетима у Србији и региону и на шта стављате акценат?

МФ може да се похвали веома успешном сарадњом са Машинским факултетима у региону.
Машински факултет у Београду зачетник је великог броја МФ у земљи и региону, а  у претходном семестру угостио је студенте и професоре МФ у Бања Луци и Сарајеву. Ова сарадња је веома важна јер се успоставља мрежа младих истраживача из области машинства који ће у будућности предузимати заједничке кораке на унапређењу, иновацијама ,усавршавању технологија и примену стеченог знања на својим факултетима.

 

 

Научни скуп: Електрична возила и инфраструктура за електрична возила

“Електрична возила и инфраструктура за електрична возила” назив је научно-стручног скупа који је одржан у оквиру овогодишњег Сајма аутомобила – ДДОР БГ Car Show 06, најрепрезентативнијег регионалног догађаја у области ауто индустрије. Учесници скупа, који су организовали Машински факултет у Београду, Центар за електрична и хибридна возила ЦЕХ-В и Српска асоцијација Увозника возила и резервних делова, акценат су ставили на тренутно стање и перспективе развоја у овој области.

Говорећи о овој теми, представници Машинског факултета подсетили су да је још пре 35 година на Катедри за моторна возила реализован пројекат електричног аутобуса за ФАП, а затим и  електрични Заставин комби, доставно возило ТАМ на електрични погон и сл.

Асистенти  Машинског факултета др Урош Ковачевић, Дарко Станојевић и Милош Васић представили су нови пројекат електричних возила на коме тренутно раде истраживачи Модула за моторна возила, електротехнику и информационе технологије. Према њиховим речима фокус је поново на електричним аутобусима, али и на суперкондензаторима, пуњачима за суперкондензаторе, експлоатацији и одржавању таквих аутобуса и развоју инфраструктуре и логистике ( прикључење на мрежу, покретни пуњачи, организација и макротехнологија одржавања, готовост возног парка, поузданост и ризик, трошкови и др.).

Такође, како је речено, Машински Факултет, за потребе Института за истраживања и пројектовања у привреди (иипп), а под покровитељством и уз финансијску подршку Фонда за иновациону делатност  управо завршава Студију изводљивости примене електро возила у организованим возним парковима. Сагледавају се предности и недостаци у техничко-експлоатационим параметрима рада возила на електрични погон у оквирима организованих  возних паркова као што су јавна предузећа, дистрибутивни центри и слично. У плану је и израда студије Ецо Дривинг-а и анализа увођења електричних возила за компанију НЕЛТ.

Инче, асистенти др Урош Ковачевић, Дарко Станојевић и Милош Васић учествоваће од 9. до 13. априла на Electric Vehicles Europe 2018 у Берлину. Утиске са скупа пренеће на предстојећем Maintenanceforum.net, који ће се у организацији Машинског факултета одржати од 24. до 26. маја у Београду.

О перспективама развоја електричних возила и пратеће инфраструктуре у Србији  на скупу су говорили и директор  ГСП Београд Жељко Милковић,  председник Српске асоцијације увозника возила др Милош Петровић, представници Привредне коморе Србије и др.

Овогодишњи сајам аутомобила отворио је министар заштите животне средине РС Горан Триван. Изражавајући задовољство што Сајам аутомобила први пут отвара неко ко се бави екологијом, министар је рекао да је то јасан знак да се у овој области нешто битно мења:

За разлику од света, у коме се много тога већ променило, питање је којом брзином теку промене у Србији, али смо бар на добром путу. Иако за светом каснимо бар 25 година, охрабрује чињеница да држимо до аутомобилске индустрије, али и да имамо од кога да научимо ако само „погледамо преко ограде“. Немамо избора, морамо да се уклопимо у ново време, али аутомобили морају да буду еколошки прихватљиви, рекао је Триван. Напомињући да електрични или хибридни аутомобили представљају будућност и да касне сви они који то нису схватили, Горан Триван је рекао да ће Министарство на чијем је челу размотрити начине да се помогне овом сегменту аутомобилске индустрије.

Под слоганом “Главни у граду” овогодишњи Сајам аутомобила окупио је 306 излагача из двадесетак земаља, представио 34 аутомобилска бренда са 41 премијером или сасвим новим моделом аутомобила, које је водећа светска продукција лансирала у протеклих годину дана.

(Извор: Машински факултет)

Гост МФ: др Бојан Вукашиновић,  Georgia Institute of Technology

Контрола интеракције осносиметричног тела и његовог вртложног трага, тема је предавања  др Бојана Вукашновића са Georgia Institute of Technology. Предавање је заказано за среду, 11. април у 13,00 часова, у Свечаној сали 211 на Машинском факултету. Организатор предавања је проф. др Милан Лечић.

Бојан Вукашиновић је докторирао на Georgia Institute of Technology 2002, где ради као старији истразивач.  Његов рад углавном обухвата експерименталну контролу флуида, дијагностику и развој нових контролних елемената.  Објавио је преко шездесет научних радова и награђиван је од стране Америчког друштва физичара, Америчког института аеронаутике и астронаутике и Компаније „Боинг“.

У експерименталном  истраживању, о којем ће говорити др Вукашиновић, истражује се повратна веза између кретања осносиметричног тела и његовог вртложног трага у циљу постизања различитих реакција тела на индуковане аеродинамичне силе и моменате.  Контрола сила и момената је остварена контролом вртложног трага у близини осносиметричног тела, путем синтетизованих млазева.  Различити резултати, укључујући пригушење или амплификацију природних осцилаторних кретњи тела, као и праћење зељених путања, су демонстрирани у једном и три степена слободе кретања тела.

Више о др Вукашновићу на следећим линковима:

http://www.me.gatech.edu/faculty/b_vukasinovic

http://bvukasinovic.gatech.edu/flowcontrol.html

CERN Task Force на Машинском факултету  

Висока делегација Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), која је протекле недеље боравила у вишедневној посети Србији,  посетила је Машински факултет у Београду, где je са руководством факултета разговарала о научноистраживачким капацитетима наше најстарије и највеће научно-образовне институције у области машинства и могућностима за успостављање конкретне сарадње.

Висока ЦЕРН-ова делегација боравила је у нашој земљи како би  установила да ли Србија испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији. У делегацији под називом CERN Task Force, која по налогу Савета и генералне директорке ЦЕРН-а, анализира досадашње учешће наше земље у тој организацији и даје препоруку о пуноправном чланству били су госпођа Шарлот Варакуле (Charlotte L. Warakaulle), директорка за међународне односе ЦЕРН-а, професор Екхарт Елсен (Eckhard Elsen), директор за науку ЦЕРН-а, професор Петер Леваи (Peter Levai), делегат Савета ЦЕРН-а за Мађарску и директор Института Вигнер (Wigner Institute), професор Емануел Тсемелиц (Emmanuel Tsesmelis) и шеф за придружене чланице и односе са земљама нечланицама и господин Анджеј Чаркиевиц (Andrzej Charkiewicz).

Госте је поздравио и пожелео им добродошлицу декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић. Продекани за међународну сарадњу и научноистраживачку делатност, проф. др Ненад Зрнић и проф. др Драгослава Стојиљковић госте су информисали  о научноистаживачким капацитетима и  међународним истраживачким пројектима на којима раде истраживачи МФ, међу којима су свакако најзначајнији Хоризонт 2020 пројекти.

Захваливши се на добродошлици, чланови CERN Task Force подсетили су да српски научници са Универзитета у Београду и других универзитетских центара у Србији, већ више деценија раде на пројектима ЦЕРН-а, али да  Србија, као придружена чланица ове организације од 2012. године, није искористила све финансијске могућности и тендере које је расписивао ЦЕРН, те да у  том сегменту итекако постоји простор за јачање сарадње. Током разговора, констатовано је да Србија има велики потенцијал за развој у научним областима и да ће чланство у овој организацији пружити бројне финансијске могућности и омогућити размену знања и искуства научника и истраживача.

Након састанка, проф. Марко Милош је повео госте у обилазак лабораторија МФ. Поред лабораторијских капацитета Катедре за производно машинство, чланови високе делегације ЦЕРН-а обишли су и Лабораторију за кибернетику и мехатронске системе, где их је угостио руководилац, проф. др Петар Петровић са својим докторантима. Током обиласка Аеротехничког инсистута, где су их примили шеф Катедре за ваздухопловство, проф. др Часлав Митровић и руководилац Модула за вазудхопловство, проф. др Иван Костић, гостима је демонстриран и рад  Аеротунела МФ. Након посете Центра за енергетску ефикасност, где их је примила  проф. др Маја Тодоровић, чланови CERN Task Force обишли су и радионицу Студентског тима „Друмска Стрела“ која се налази у оквиру Катедре за моторе СУС.

Састанку на Машинском факултету присуствовали су и помоћник министра за просвету, науку и технолошки развој, проф. др Виктор Недовић, чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом: проф. др Петар Аџић, др Александар Богојевић, др Ђорђе Шијачки и др Александар Белић, координатор за индустријску сарадњу са ЦЕРН-ом Ђорђе Вуковић и декани осталих факултета техничко-технолошке групације Универзитета у Београду.

****************

Нови инжењерски изазов и шанса за Србију

У ЦЕРНУ, највећој лабораторији за истраживање структуре материје, током 20. века направљен је читав низ акцелераторских постројења са детекторима који  служе за истраживање елементарних честица. Нови технолошки развој акцелераторског система је навећи инжењерски изазов данас и према речима чланова високе делегације ЦЕРН-а тој научној организацији су преко потребни инжењери.

О томе шта ће за Србију, њену науку и привреду, значити стално чланство у Европској организацији за нуклеарна истарживања за сајт МФ говорили су чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом др Александар Богојевић, директор Института за физику и проф. др Петар Аџић, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду и вођа српског тима у Европској оганизацији за науклеарна истраживања.

CERN је основан 1954. године и представља највећу научну организацију на свету, која броји 22 државе чланице. Бивша Југославија је била једна од 12 земаља оснивача CERN-а, а Србија је данас придружени члан ове организације. Међутим, како је нашој земљи истекао тај статус, Савет ЦЕРН-а, као највиши управни орган, именовао је Комисију чији је задатак да кроз разговор са највишим дражавним органима и представницима научноистраживачкиг институција испита могућност за стално чланство Србије у тој организацији.  Управо из тог  разлога, посета високе делегације ЦЕРН-а, је за нас веома важна, нагласили су у разговору за сајт МФ,  проф. Петар Аџић и др Александар Богојевић.

Према речима наших саговорника, чланови CERN Task Force су веома позитивно оценили решеност Владе РС и надлежног министарстава да улагањима у инфраструктуру и пројекте којима се подстиче примењена употреба технологије и иновација, подрже развој науке у Србији. Такође,  позитивно су оцењени и образовни и научни капацитети техничких факултета и научних института, као и спремност домаћих истраживача да учествују и једном таквом пројекту.

Проф. Аџић и др Богојевић очекују да ће Комисија већ у јуну сачинити извештај и предати га Савету ЦЕРН-а који ће донети  коначну одлуку о томе да ли Србија испуњава услове за стално чланство. Они су оптимисти да ће одлука бити позитивна и да ће Србија већ у октобру ове године, на свечаној церемонији подизања заставе у Женеви и званично  постати 23. стална чланица ЦЕРН-а.

Када је реч о бенефитима сарадње са ЦЕРН-ом,  проф. Аџић је подсетио да је ЦЕРН  предоминантно место за фундаменталну науку, конкретно физику. Последњих 30-так година фокус је на најкомплекснијим експериментима у физици честица и физици високих енергија.  Да би се дошло до резултата и експерименти били успешно организовани неопходна су последња технолошка решења за детекторе. Због тога су ЦЕРН-у потребни инжењери свих профила, рекао је он.

Области нових истраживања у којима доминира инжењерство су многобројне – од развоја нових детектора и акцелераторских технологија, супер проводних и вакуумских технологија до модерне примене машинске технике, расхладне технике, транспортних система и др. Истраживачки захтеви гурају развој нових технологија до крајњих лимита и зато су ЦЕРН-у потребни млади и стручни инжењери. И управо је ту шанса за Србију, истакао је  проф. Аџић.

Осим за домаћу науку, стално чланство Србије у ЦЕРН-у, према речима др Богојевића, значајно је и за привреду Србије. ЦЕРН је једна гигантска организација, односно град са око 15 хиљада становника, великим буџетом и најсложенијом опремом коју је човечанство икада направило. Та организација има само један циљ – да ради.  Да би радио, ЦЕРН-у су поред научника, потребни и други кадрови…

Другим речима, постоји читава лепеза производа и услуга које Србија може да пружи ЦЕРН-у. Почев од грађевинарства, преко машинске индустрије, електронске индустрије до специфичних производа попут каблова и алуминијумских производа. Све су то области у којима би српска привреда могла да оствари неку економску добит.  С друге стране, сарадња домаће привреде са ЦЕРН-ом омогућила би Србији да држи корак са техничко-технолошким развојем у свету.

(Извор: Машински факултет)