Дигитализација малих и средњих предузећа и развој иновативних производних индустрија је пут да се Србија што пре укључи у глобалне токове нове индустријализације која се темељи на концепту Индустрија 4.0, један је од главним закључака панела који је одржан трећег дана међународне конференције САД-ЕУ-ЈАПАН-СРБИЈА, ТЕХНОЛОШКИ САМИТ – ИНДУСТРИЈА 4.0 ЗА МАЛЕ И СРЕДЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ“. На панелу су разматрани могући правци примене Индустрије 4.0 у Србији, а том приликом представљена су искуства неколико домаћих компанија које већ примењују тај концепт. Домаћин овог скупа био је Научно-технолошки парк Београд.
НТП је право место да конференцију приведемо крају и заједнички покушамо да дефинишемо оквир за документ који ће нам помоћи да изградимо нову индустријску политику наше земље, што је један од услова за отварање поглавља 20 у преговорима са ЕУ, поручио је проф. др Видосав Мајсторовић са Машинског факултета у Београду. Сумирајући резултате конференције, он је рекао да је кроз 35 радова по позиву на најбољи начин представљена суштина концепта Индустрија 4.0. Тај концепт је велика развојна шанса и за Србију, а први корак је дигитализација у малим и средњим предузећима,нагласио је, између осталог, проф. Мајсторовић.
Процес дигитализације препознат је као кључни глобани тренд у светској економији и услов опстанка компанија на тржишту, истакао је саветник председника Привредне коморе Србије Михајло Весовић. У овом тренутку, додао је, око 60 одсто привреде у Србији нема дигиталну стратегију и генерално је низак ниво знања о значају дигитализације за свеобухватно пословање. Приредна комора Србије недавно је отворила Центар за дигиталну трансформацију и у току сертификација дигиталних консултаната који ће бесплатно помоћи малим и средњим предузећима да да направе мапу свог дигиталног развоја, поручио је Весовић.
Катарина Обрадовић Јовановић, помоћница министра привреде у Влади РС за сектор МСП истакла је да дигитализација представља важну хоризонталну тему нове индустријске стратегије Србије. Сам термин Индустрија 4.0 је стигао из Немачке, али је важно да Србија дефинише властити модел политике индустријског развоја. За наша мала и средња предузећа то су структурне промене и охрабривање да се улаже у дигитализацију. Кључни термин у том процесу су „паметне специјализације“, нагласила је помоћница министра.
Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Виктор Недовић је истакао да то министарство припрема нови Закон о научноистраживачкој делатности, а један од најважнијих циљева тог закона је да истраживања постану релевантна за друштво у целини. Свесни смо да недостаје довољна повезаност између науке и привреде. Наука продукује јако много квалитетних истраживања али се то не корсти у довољној мери. Зато радимо на моделу који ће да повеже оно што имамо у систему са реалним потребама привреде“, истакао је проф. Недовић.
Панелу је претходила сесија на којој су представљени различита истраживања и приступи концепту Индустрија 4.0.. Проф. др Драган Ђуричин са Економског факултета у Београду говорио је о променама које Индустрија 4.0 доноси у економском и пословном менаџменту. Проф. Петер Монка са Техничког универзитета у Кошицама акценат је ставио на основне захтеве при пројектовању KAPP SOFTWARE. О искуствима суседне Румуније и спровођењу и примени Индустрије 4.0 у тој земљи говорио је проф. Ђорђију Константин са Техничког универзитета у Букурешту, који је представио и рад на тему „Дефинисање динамике погонских система код машина алатки“. Проф. Даворин Камар са Машинског факултета у Љубљани говорио је о хибридним обрадним процесима, а проф. Драган Александрић са Катедре за производно машинство Машинског факултета у Београду представио је рад на тему „Термички матрикс и примена вештачких неуронских мрежа у производњи композита.
(Извор: Машински факултет)