На Свечаној академији поводом 150 година Савеза инжењера и техничара Србије (СИТС), Машинском факултету у Београду додељена је Повеља за вишедеценски допринос развоју инжењерства и техничке културе у нашој земљи. У име Машинског факултета признање је примио продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић.
Свечаности обележавања овог, за инжењерску струку, важног јубилеја присуствовали су представници Министарстава рударства и енергетике, просвете, науке и технолошког развоја, заштите животне средине, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, трговине, туризма и телекомуникација, пољопривреде, шумарства и водопривреде и културе и информисања, ректори универзитета, декани техничких факултета и директори бројних научних института и компанија.
Честитајући члановима СИТС-а јубилеј, министар заштите животне средине Горан Триван је указао на значај техничких знања и инжењерске струке за остваривање развоја и напретка наше земље. Министар је нагласио да је мало значајних институција као што је Савез инжењера и техничара са толиким трајањем, које би могле да се похвале успешном мисијом у нашем друштву. „Животна средина неће имати шансе уколико се не оствари најтешња веза са факултетима, институтима, инжењерском комором… Научни и стручни допринос, памет и рад инжењера, неопходна су основа свих успешних акција за бољу животну средину у Србији“ поручио је, између осталог, министар Горан Триван.
Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Предић – Министарство рударства и енергетике је по природи своје делатности увек је било и биће окренуто инжењерској струци, поручио је државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Предић. Он је изразио уверење да ће та сарадња у будуће бити још чвршћа и плодоноснија. „Енергетика је мотор развоја привреде сваке земље. Пред енергетиком Србије се налазе велики изазови и пројекти добрим делом повезани са екологијом, што отвара велики простор за инжењерску струку и инжењере свих специјалости, нагласио је господин Предић. ,
„Техничарској дружни“ рођендан је честитала и проректор Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић. Освнувши се на, како је рекла, изузетну улогу техничке струке и науке у развоју Србије, она је поручила да је сада време да се струка окрене будућности. „У време убрзаног технолошког развоја потребе Србије за квалитетним инжењерским кадром су огромне, јер само техничка струка може да одговорим тим изазовима“, нагласила је проф. Поповић.
Бројне госте у Свечаној сали Грађевинског факултета у Београду поздравио је и председник Савеза др Игор Марић. Осврнувиши се на историјски развој СИТС-а, он је посебно указао на чињеницу да је Инжењерски савез 150 година пролазио кроз разне мене, али да је стално био активан и друштвено препознатљив. „Многи значајни инжењери и научници свих струка били су и сада су активни чланови. Први председник био је архитекта и урбаниста Емилијан Јосимовић, а истакнути почасни члан Никола Тесла“, подсетио је председник СИТС-а.
Савез данас има више од четрдесет, што струковних, мултидисциплинарних, тематских, што градских и регионалних чланица, а у његовом саставу су и Развојни центар и Инжењерска академија Србије. „Значај и улога савеза у друштву велики су и у Србији и у широј европској и светској инжењерској заједници, што се очитује кроз видове чланства у међународним, сродним организацијама, те у домаћем амбијенту, кроз афирмацију знања и сарадњу са другим удружењима, државним органима, привредом, школством, а нарочито у бројности и квалитету својих чланова, нагласио је, на крају, господин Марић.
На Свечаној академији приказан је документарни филм о Савезу, а потом су заслужним појединцима и установама, додељена признања, међу којима и Златна плакета „ИТ“.
Од „Техничарске дружине“ до Савеза инжењера и техничара
Обнављањем српске државе после вишевековне отоманске власти и стварањем модерне државе у 19. веку оживело је и инжењерство у Србији. Инжењери се тада претежно школују у Аустроугарском царству и у Француској. Већ 1868. године, 3. фебруара, била је основана „Инжењерска дружина”, која је претеча данашњег Савеза инжењера и техничара Србије. Оно што данас називамо инжењерство у 19. веку се звало механичка уметност. Временом се делатност мењала и подразумевала више од техничких знања. Инжењер данас мора да се придржава моралних и етичких начела а нису му страни ни филозофија и естетика. Изашао је из сфере уске стручности и упловио у простор слојевитог посматрања и делања.
Значајан датум у раду и афирмацији савеза била је изградња зграде Дома инжењера Србије 1936. године и Новог дома инжењера „Никола Тесла” 1967. године. Средства за изградњу домова обезбеђивали су инжењери, привредници и добротвори чиме је инжењерска интелигенција исказала значај и вољу за окупљањем и деловањем кроз форму удружења и савеза као израз стручног, научног и интелектуалног, те критичког ангажовања.
Чланови савеза броје више хиљада инжењера из свих градова и општина Србије, а .активности су разне: окупљање, дебате, конференције, издаваштво, сарадња са другим струкама и удружењима, одржавање стручних испита, изложбе, рад са студентима, средњошколцима, младим истраживачима. Савез и његове чланице су невладине организације које се самофинансирају из својих активности и чланарине.
(Извор: Машински факултет)