Mале хидроелектране „Света Петка“ и „Сићево“ у близини Ниша и мала хидроелектрана „Вучје“ у близини Лесковца су не само хидроенергетска постројења која производе струју већ и културно-историјски споменици Србије који на најбољи начин сведоче о њеном светлом делу техничког развоја. Мале хидроелектране, које и данас раде, изграђене су у периоду од 1900. до 1940. године и у време пуштања у рад по својој снази биле су највеће у Србији.
Студенти Машинског факултета који слушају курсеве „Обновљиви и секундарни ресурси“ и „Обновљиви извори енергије – мале хидроелектране“, недавно су имали прилику да обиђу ове чуваре културне традиције градитељстава и техничког развоја електрификације Србије. Стручна екскурзија организована је на иницијативу мр Милутина Продановића, координатора за инвестиције и експлоатацију у ЕПС – Обновљиви извори и доц. др Војислава Симоновића и проф. др Ивана Божића са Машинског факултета, предавачима на овим курсевима.
Осим са техничком делом трансформисања енергије, будући машински инжењери су имали прилику да се упознају и са историјским аспектима примене хидроелектрана у Србији. Студенти су могли на „лицу места“ да виде рад турбина и генератора, њихова улежиштења и део за аутоматизацију процеса, али калемове и четкице на генераторима, што је данас на савременим генераторима упакованим у кућишта немогуће.
За већину је ово било својеврсно путовање кроз историју и време када је Ђорђе Станојевић, лични пријатељ Николе Тесле, српски физичар, професор Велике школе, професор и ректор Београдског универзитета, чинио пионирске подухвате у електрификацији Србије и један од првих „трансфера технологије“, само неколико година након изградње хидроелектране на Нијагариним водопадима.
Мале хидроелектране су испрва снабдевале електичном енергијом индустријске погоне попут ткачког погона у „Српском Манчестеру“, али и малобројне и изузетно драгоцене сијалице за улично осветљење у градовима и у домаћинствима. Након појаве моћнијих хидроелектарана знатно веће снаге, ове електране попримају епитет малих, пошто њихови генератори стварају свега око 200 kW на сат.
По свему аутентичне, укључујући и алат за одржавање и поправљање, мале хидроелектране представљају непроцењиво благо Србије, али и бисере европске техничке баштине.
(Извор: Машински факултет)