Машински факултет –  Добар спој теорије и праксе!

Машински факултет је из године у годину све популарнији међу младима.  О томе најбоље говори број заинтересованих кандидата, који је дуплиран у односу на број расположивих места.  Поред личног афинитета, један од разлога због којих се млади све више опредељују за МФ је и чињеница  да је машинство као наука све перспективније, а машински инжењери све траженији.  Такође, машинство је добар спој теорије и праксе који се реализује на сваком од 21 смера на МФ –  од оних фундаменталних, као што је производно машинство,  до поптуно нових  смерова који су одговор на захтеве новог времена. Тим поводом разговарали смо са Антонином Вукобрат, студенткињом прве године МФ и доц. др Александром Пејчевим са Катедре за математику.

Машински факултет вам даје алат како да теоријско знање примените у пракси, односно развијете идеју, преточите у пројекат и на крају је реализујете као готов производ, изјавила је Антонина.  Тај спој теорије и праксе, како је истакла, највише је и утицао на одлуку да као ђак Математичке гимназије своје образовање настави на Машинском факултету.  Машински факултет има много тога што би могло да буде интересантно ученицима Математичке гимназије, посебно онима који желе да своје теоријско знање из математике и физике развију и примене у пракси, нагласила је Антонина, коју посебно интересују термотехника и термоенергетика.

Осврнувши се на организацију наставе на МФ,  наша млада саговорница је позитивно оценила и предавања и предаваче. Теоријска предавања на основним студијама нас уводе у свет машинства и дају нам неопходну основу, а колоквијуми нам омогућавају да испите положимо и пре рока, рекла је Антонина. Она додаје да јој није ни мало тешко да прати наставу из математике и физике, научних дисциплина кључних за студије машинства. Градиво које смо радили током ове, прве године студија, углавном ми је било познато, јер смо те области учили и у Математичкој гимназији. Разлика је само у томе што смо у средњој школи акценат стављали на теорију, а на факултету смо фокусирани само на  алат који је потребан за неку даљу примену у физици, механици и сл., објаснила је Антонина.

На нашу констатацију да велики број професора са Катедре за математику МФ, као сарадници у настави раде и у  Математичкој гимназији, наша млада саговорница је рекла да је за средњошколце који морају да се прилагоде академском начину образовања, тај континуитет предавача веома важан, као и сарадња средњих школа са факултетима.

Катедра за математику на Машинском факултету важи за једну од најбољих на Београдском универзитету. Један од професора до скоро је био др Стојан Раденовић, редовни професор у пензији, чији су радови допринели да се Универзитет у Београду нађе на позицији међу 300 најбољих универзитета на чувеној Шангајској листи. Међу предавачима је и доц. др Александар Пејчев који, као сарадник у настави, ради и у Математичкој гимназији, где предаје анализу са алгебром и геометрију. Такође, организује и припрему младих математичара за све нивое такмичења ученика средњих и основних школа. И сам је учествовао на две међународне средњошколске олимпијаде, на којима је освојио сребрну и бронзану медаљу.

Доц. Пејчев је такође завршио Математичку гимназију. После средње школе уписао је Математички факултет, а након дипломирања запослио се на Машинском факултету, што је доживео као нешто што је вишеструко корисно за његову професионалну каријеру. У сталној комуникацији са инжењерима дошао сам до сазнања у којој мери и на који начин могу да се примењују одређене ствари које сам учио на факултету, али и до сазнања да је 90 одсто математике која се назива теоријском, настала због инжењерства.  Због тога ми је изузетно  драго да у време убрзаног технолошког развоја предајем математику управо на Машинском факултету, истако је наш саговорник. Напомињући да је техника област која најбрже напредује и да је неодвојива од науке, он је указао да тај развој  уједно подстиче и развој математике и физике као кључних научних дисциплина у машинству.

Др Пeјчев наводи да  је често у прилици да студентима, укаже на ову нераскидиву спрегу науке и технике. Нас је интересовало да ли су  ученици Математичке гимназије и у којој мери заинтересовани за техничке науке. Свакако да су заинтересовани, наводи наш саговорник.  Део ученика окренут је информационим технологијама, где одређени правци истраживања, као на пример у Мicrosoft-u , захтевају пре свега озбиљне математичке и алгоритамске вештине. Они који имају афинитете према физици најчешће се опредељују за инжењерске науке. То је нешто што апсолутно треба подржати и неговати, а на томе увелико ради руководство школе и директор Срђан Огњановић, нагласио је на крају др Пејчев.

(Извор: Машински факултет)

 

Bookmark the permalink.

Comments are closed