CERN Task Force на Машинском факултету  

Висока делегација Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), која је протекле недеље боравила у вишедневној посети Србији,  посетила је Машински факултет у Београду, где je са руководством факултета разговарала о научноистраживачким капацитетима наше најстарије и највеће научно-образовне институције у области машинства и могућностима за успостављање конкретне сарадње.

Висока ЦЕРН-ова делегација боравила је у нашој земљи како би  установила да ли Србија испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији. У делегацији под називом CERN Task Force, која по налогу Савета и генералне директорке ЦЕРН-а, анализира досадашње учешће наше земље у тој организацији и даје препоруку о пуноправном чланству били су госпођа Шарлот Варакуле (Charlotte L. Warakaulle), директорка за међународне односе ЦЕРН-а, професор Екхарт Елсен (Eckhard Elsen), директор за науку ЦЕРН-а, професор Петер Леваи (Peter Levai), делегат Савета ЦЕРН-а за Мађарску и директор Института Вигнер (Wigner Institute), професор Емануел Тсемелиц (Emmanuel Tsesmelis) и шеф за придружене чланице и односе са земљама нечланицама и господин Анджеј Чаркиевиц (Andrzej Charkiewicz).

Госте је поздравио и пожелео им добродошлицу декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић. Продекани за међународну сарадњу и научноистраживачку делатност, проф. др Ненад Зрнић и проф. др Драгослава Стојиљковић госте су информисали  о научноистаживачким капацитетима и  међународним истраживачким пројектима на којима раде истраживачи МФ, међу којима су свакако најзначајнији Хоризонт 2020 пројекти.

Захваливши се на добродошлици, чланови CERN Task Force подсетили су да српски научници са Универзитета у Београду и других универзитетских центара у Србији, већ више деценија раде на пројектима ЦЕРН-а, али да  Србија, као придружена чланица ове организације од 2012. године, није искористила све финансијске могућности и тендере које је расписивао ЦЕРН, те да у  том сегменту итекако постоји простор за јачање сарадње. Током разговора, констатовано је да Србија има велики потенцијал за развој у научним областима и да ће чланство у овој организацији пружити бројне финансијске могућности и омогућити размену знања и искуства научника и истраживача.

Након састанка, проф. Марко Милош је повео госте у обилазак лабораторија МФ. Поред лабораторијских капацитета Катедре за производно машинство, чланови високе делегације ЦЕРН-а обишли су и Лабораторију за кибернетику и мехатронске системе, где их је угостио руководилац, проф. др Петар Петровић са својим докторантима. Током обиласка Аеротехничког инсистута, где су их примили шеф Катедре за ваздухопловство, проф. др Часлав Митровић и руководилац Модула за вазудхопловство, проф. др Иван Костић, гостима је демонстриран и рад  Аеротунела МФ. Након посете Центра за енергетску ефикасност, где их је примила  проф. др Маја Тодоровић, чланови CERN Task Force обишли су и радионицу Студентског тима „Друмска Стрела“ која се налази у оквиру Катедре за моторе СУС.

Састанку на Машинском факултету присуствовали су и помоћник министра за просвету, науку и технолошки развој, проф. др Виктор Недовић, чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом: проф. др Петар Аџић, др Александар Богојевић, др Ђорђе Шијачки и др Александар Белић, координатор за индустријску сарадњу са ЦЕРН-ом Ђорђе Вуковић и декани осталих факултета техничко-технолошке групације Универзитета у Београду.

****************

Нови инжењерски изазов и шанса за Србију

У ЦЕРНУ, највећој лабораторији за истраживање структуре материје, током 20. века направљен је читав низ акцелераторских постројења са детекторима који  служе за истраживање елементарних честица. Нови технолошки развој акцелераторског система је навећи инжењерски изазов данас и према речима чланова високе делегације ЦЕРН-а тој научној организацији су преко потребни инжењери.

О томе шта ће за Србију, њену науку и привреду, значити стално чланство у Европској организацији за нуклеарна истарживања за сајт МФ говорили су чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом др Александар Богојевић, директор Института за физику и проф. др Петар Аџић, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду и вођа српског тима у Европској оганизацији за науклеарна истраживања.

CERN је основан 1954. године и представља највећу научну организацију на свету, која броји 22 државе чланице. Бивша Југославија је била једна од 12 земаља оснивача CERN-а, а Србија је данас придружени члан ове организације. Међутим, како је нашој земљи истекао тај статус, Савет ЦЕРН-а, као највиши управни орган, именовао је Комисију чији је задатак да кроз разговор са највишим дражавним органима и представницима научноистраживачкиг институција испита могућност за стално чланство Србије у тој организацији.  Управо из тог  разлога, посета високе делегације ЦЕРН-а, је за нас веома важна, нагласили су у разговору за сајт МФ,  проф. Петар Аџић и др Александар Богојевић.

Према речима наших саговорника, чланови CERN Task Force су веома позитивно оценили решеност Владе РС и надлежног министарстава да улагањима у инфраструктуру и пројекте којима се подстиче примењена употреба технологије и иновација, подрже развој науке у Србији. Такође,  позитивно су оцењени и образовни и научни капацитети техничких факултета и научних института, као и спремност домаћих истраживача да учествују и једном таквом пројекту.

Проф. Аџић и др Богојевић очекују да ће Комисија већ у јуну сачинити извештај и предати га Савету ЦЕРН-а који ће донети  коначну одлуку о томе да ли Србија испуњава услове за стално чланство. Они су оптимисти да ће одлука бити позитивна и да ће Србија већ у октобру ове године, на свечаној церемонији подизања заставе у Женеви и званично  постати 23. стална чланица ЦЕРН-а.

Када је реч о бенефитима сарадње са ЦЕРН-ом,  проф. Аџић је подсетио да је ЦЕРН  предоминантно место за фундаменталну науку, конкретно физику. Последњих 30-так година фокус је на најкомплекснијим експериментима у физици честица и физици високих енергија.  Да би се дошло до резултата и експерименти били успешно организовани неопходна су последња технолошка решења за детекторе. Због тога су ЦЕРН-у потребни инжењери свих профила, рекао је он.

Области нових истраживања у којима доминира инжењерство су многобројне – од развоја нових детектора и акцелераторских технологија, супер проводних и вакуумских технологија до модерне примене машинске технике, расхладне технике, транспортних система и др. Истраживачки захтеви гурају развој нових технологија до крајњих лимита и зато су ЦЕРН-у потребни млади и стручни инжењери. И управо је ту шанса за Србију, истакао је  проф. Аџић.

Осим за домаћу науку, стално чланство Србије у ЦЕРН-у, према речима др Богојевића, значајно је и за привреду Србије. ЦЕРН је једна гигантска организација, односно град са око 15 хиљада становника, великим буџетом и најсложенијом опремом коју је човечанство икада направило. Та организација има само један циљ – да ради.  Да би радио, ЦЕРН-у су поред научника, потребни и други кадрови…

Другим речима, постоји читава лепеза производа и услуга које Србија може да пружи ЦЕРН-у. Почев од грађевинарства, преко машинске индустрије, електронске индустрије до специфичних производа попут каблова и алуминијумских производа. Све су то области у којима би српска привреда могла да оствари неку економску добит.  С друге стране, сарадња домаће привреде са ЦЕРН-ом омогућила би Србији да држи корак са техничко-технолошким развојем у свету.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed