Свечаном академијом Машински факултет у Београду и Катедра за вадухопловство МФ прославили су осам деценија од када је 1937. године почела редовна настава на Ваздухопловној групи, тадашњег, Техничког факултета. Уочи академије, испред Аеротехничког института МФ, свечано је откривен школски-борбени авион „Јастреб“ Ј-21, поклон Министарства одбране РС и Музеја ваздухопловства.
Осам деценија дуга традиција обавезује садашње, као и будуће генерације, да раде на даљем развоју и унапређењу ваздухопловног инжењерства у Србији и не дозволе да оно замре, истакао је поздрављајући бројне госте, проф. др Часлав Митровић, шеф Катедре за ваздухопловство.
Осврнувши се на „златне домете“ српског ваздухопловног инжењерства у протеклих 80 година, декан МФ, проф. др Радивоје Митровић је оценио да је квалитет наставе константа која је евидентна од оснивања Катедре. Та константа, додао је, доминантна је и у другим областима инжењерства које се изучавају на МФ, а тај квалитет стварале су генерације професора који су наставу на МФ подигли на светски ниво. Као део Универзиета у Београду, Машински факултет данас настоји да даљим унапређењем квалитета наставе, али и квалитетом научноистраживачког рада, сарадње са привредом и међународне сарадње, постане и најбољи део европског простора високог образовања, подвукао је проф. Митровић.
Честитајући Јубилеј професорима и студентима Машинског факултета, ректор Универзитета у Београду, академик Владимир Бумбаширевић најавио је да се наредне године бити обележавају још два значајна датума у историји високог образовања у Србији – 210 година од оснивања Велике школе у Београду и 70 година од издвајања шест техничких факултета из Велике техничке школе, међу којима је и Машински факултет. Од оснивања до данас, Универзитет у Београду је значајно допринео економском, друштвеном и културном развоју земље и данас је водећа образовна и научноистраживачка институција у Србији и региону. О квалитету најбоље говори чињеница да је Београдски универзитет на престижној Шангајској листи рангиран међу 300 најбољих универзитета у свету, а том успеху у великој мери дорпинели су и Машински факултет и Катедра за ваздухопловство, нагласио је ректор Београдског универзитета.
Машински факултет је факултет који треба да се поноси својом традицијом, јер је то институција која има прошлост, садашњост, али и добру будућност, рекао је државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Владимир Поповић. С тим у вези, он је нагласио да МПНТР препознаје значај и подржава институције као што је МФ који осим изврности у науци, негује и релевантност, која је у Србији, на жалост, на ниском нивоу. У том смислу, Катедра за ваздухопловство увек је била елитна, закључио је проф. Поповић.
Поводом прославе 80-годишњице од увођења редовне наставе у области ваздухопловства, Катедра је добила велики број писама са честиткама, међу којима је и порука председника Српске академије наука и уметности, академика Владимира Костића у којој члановима Катедре честита на истрајности и вођењу квалитетне наставе.
Свечана академија била је прилика да се професорима Катедре за ваздухопловство у пензији, институцијама и појединцима који су помогли рад Катедре уруче посебне захвалнице. За изузетну истрајност и посвећеност образовању генерација студената у области ваздухопловства захвалнице су добили проф. др Бранислав Јојић, проф. др Зоран Бојанић, проф. др Јован Јанковић, проф. др Бошко Рашуо, проф. др Зоран Стефановић, проф. др Славко Пешић, проф. др Златко Петровић, проф. др Слободан Ступар и проф. др Александар Пантовић.
За изузетан допринос у образовању кадрова у области ваздухопловства Захвалницу су добили професор Слободан Гвозденовић са Саобраћајног факултета, Акционарско друштво Орао, Ваздухопловни завод Мома Станојловић, Фабрика авиона Утва, Војнотехнички институт, Музеј ваздухопловства Београд, Ваздухопловна академија, Јат Техника, Компанија АЦС 45. За изузетну подршку организацији обележавања Јубилеја захвалница је уручена и професору Цветку Црнојевићу, продекану МФ за финансије.
Уочи Свечане академије, испред Аеротехничког института МФ, свечано је откривен школски-борбени авион „Јастреб“ Ј-21, поклон Министарства одбране РС и Музеја ваздухопловства. Авион је постављен на постаменту висине шест метара у благом узлету, чиме се ствара утисак да заиста лети. Летелица је домаће производње, а у пројектовању и изради својевремено су учествовали и инжењери са Катедре за ваздухопловство. Авион ће као наставно средство бити на располагању студентима, који сада имају прилику и да практично упознају најважније делове авиона.
Реч, две о Катедри за ваздухопловство
Машински факултет у Београду, као највећа и најстарија институција у области образовања инжењера машинства у Србији и на Балкану, једини школује високостручне кадрове у области ваздухопловства.
Редовна настава на Ваздухопловној групи Машинско-електротехничког одсека Београдског универзитета почела је школске 1937/1938. године. Од тада до данас Катедра је ишколовала укупно 2874 ваздухопловца и то: 2405 дипломираних инжењера машинства (ваздухопловног одсека, потом ваздухопловног смера, па одсека за аеротехнику, па аерокосмотехнике и на крају ваздухопловства), 144 мастер инжењера машинства (99 у области ваздухопловства и 45 у области информационих технологија), затим 229 магистара техничких наука и 96 доктора техничких наука у области ваздухопловства.
Катедра за Ваздухопловство је једна од 24 катедре на Машинском факултету Универзитета у Београду. Образовање стручњака у области ваздухопловства спроводи се кроз Основне академске, Мастер академске и Докторске студије. Ваздухопловство у себи интегрише велики број различитих научних дисциплина. Пратећи трендове савременог света, данас се Катедра за Ваздухопловство на свим нивоима, поред образовања ваздухопловних стручњака на Модулу за ваздухопловство, бави и образовањем стручњака у области информационих технологија на Модулу Машинство и информационе технологије.
Катедра за Ваздухопловство с има 20 чланова, од којих је 12 наставника (6 редовних професора, 2 ванредна професора и 4 доцента), 4 сарадника и 3 лаборанта.
Поред неоспорног интелектуалног потенцијала људи са великим искуством, Катедра поседује и лабораторије значајних могућности.
Катедра у свом саставу има 10 лабораторија, међу којима су Лабораторија за аеротехнику, Лабораторија за надзвучну аеродинамику, Лабораторија за опрему и системе ваздухоплова, Лабораторија за пропулзију, Лабораторија за конструкцију и чврстоћу, Лабораторија за аероеластичност, Лабораторија за прорачунску аеродинамику, Лабораторија за компјутерску анализу конструкција, Лабораторија за композитне конструкције и Лабораторија за компјутерске и информационе технологије.
Скуп свих неопходних ресурса: људи, лабораторија и знања, омогућава реализацију ксперимената од пројектовања, преко израде модела до испитивања.
(Извор: Машински факултет)