Врхунски стручњак, педагог, хуманиста, интелектуалац, један од најцењенијих професора Београдског универзитета, – проф. др Димитрије Вороњец, оставио је неизбрисив траг у српској науци. Овим речима, од проф. Вороњеца, који је у септембру премнуо у 82. години, опростили су се декан МФ, проф. др Радивоје Митровић, бројне колеге, некадашњи студенти и пријатељи.
Комеморација у част проф. Вороњеца, редовног професора МФ и дугогодишњег шефа Катедре за термомеханику МФ, одржана је у четвртак у Свечаној сали факултета у присуству чланова породице. Скуп је почео минутом ћутања, а о великом ерудити, благе нарави и бритког ума, говорили су његови пријатељи и блиски сарадници – проф. др Мирко Коматина са Катедре термотехнику, проф. др Мартин Богнер, професор МФ у пензији са Катедре за процесну технику, др Горан Живковић из Института за науклеарне науке Винча, др Милован Живковић изред АИНС-а и СМЕИТС-а и проф. др Милан Радовановић, професор МФ у пензији и председник ДТС-а.
Лествица коју је у науци поставио проф. Вороњец није лако достижна, али је он показао да је могућа, рекао је декан МФ, проф. Радовоје Митровић. Цитирајући Иву Андрића, од је указао, да ти знакови поред пута треба да буду смерница наследницима проф. Вороњеца који пут у животу треба да следе да би били успешни и остали омиљени, Племенитост која га је красила и издвајала од других за све нас је охрабрење да и у годинама које долазе следимо његов пример чојствa и људскости, нагласио је је проф. Митровић.
Проф. Димитрије Вороњец припада оном кругу професора Београдског универзитета који су без икакве сумње значајно допринели развоју и подизању угледа Београдског универзитета у свету, истакао је проф. др Мирко Коматина. Осврнувши се на импресивну академску каријеру проф. Вороњеца, он је указао да о резултатима његовог научно-истраживачког рада набоље говори више од 180 научних и научно-стручних радова објављених у међународним и домаћим часописима, руковођење или сарадња на више од 15 пројеката које је финансирао Министарство за науку и технологију, 17 ауторских и коауторских књига и две монографије, менторство на око 170 дипломских радова, 26 магистарских радова и 22 докторска рада на Машинском факултету у Београду и факултетима широм некадашње Југославије. Његов неизбрисив траг и знање које нам је пренео остаће заувек међу нама, а ми који смо га познавали и имали привилегију да са њим сарађујемо, имамо дужност и обавезу да се на њега угледамо и на тај начин му још једном изразимо вечну захвалност на свему што је учинио, закључио је проф. Коматина.
Када сам 70-тих година дошао на Машински факултет затекао сам књиге које је проф. Вороњец саставио о техничким операцијама, хемијским реакторима, основама хемијске теромодинамике и прорачуну апарата. То је била литература, на коју смо сви ми надовезивали у нашем даљем раду, рекао је проф. др Мартин Богнер. Проф. Вороњец, према његовим речима, био је прави заљубљеник у науку. Поред великог броја научно-истраживачких радова и уџбеничке литературе, заједно са проф. М. Коматином написао је књигу „Кратка историја термодинамике“, а нама на катедри био је подстрек на направимо библиотеку књига „Процесна техника“. Проф. Вороњец био је човек изузетно благе нарави и спремн да сваком помогне. Професионално смо сарађивали и приватно се дружили. Много пута заједно смо били у комисијама за дипломске, магистарске и докторске радове. Никога ко му се обратио за савет није оставио а да му није помогао. Тај његов дух био је евидентан и у свакодневној комуникацији, рекао др Богнер.
Докле год смо живи биће жива сећања на великог професора, хуманисту, педагога и интелектуалца који је као магнет окупљао око себе младе студенте, инжењере и несебично им помогао и усмеравао на животном, стручном и научном путу, рекао је др Горан Живковић из Института за нуклеарне науке Винча, где је професор Вороњец радио на великом броју истраживачких програма. Посебно је издвојио учешће проф. Вороњеца у истраживању процеса сушења пољопривредних производа. Резултати ових истраживања послужили су да се на потпуно новим приципима развије неколико нових технологија сушења, пројектује, произведе и пусти у погон више десетина индустријских постројења за сушење житарица, воћа и поврћа и др. Ова 20-годишња истраживања, на предлог проф. Вороњеца, названа Винчанском школом, позната су и у међународној литератури, нагласио је др Горан Живковић.
Опште научно-стручни интерес био је примаран за проф. Вороњеца, што је посебно долазило да изражаја у његовим активностима у АИНС-у и СМЕИТС-у, рекао је проф. др Милован Живковић. Његови предлози и дискусије, додао је он, биле су без импровизација, увек образложени, аргументовани, и утемељени, због чега је био цењен и уважаван међу члановима обе организације. Проф. Вороњец је био личност која јеобогаћивала средину својим присуством. У свом научном и педагошком раду понашао се као професионалац , а у слободним часовима као искрен пријатељ. Радио је тихо и ненаметљиво са достојанством изузетно скромне личности. Студенте је искрено уважавао а они су му на исти начин уврзаћали. На испитима је тражио супштину, не делећи добре оцене узалуд. Сви његови студенти с поносом истичу да им је проф. Вороњец био професор. На крају могу да кажем само то да је отишао велики господин, учитељ и пријатељ, нагласио је проф. др Милован Живковић.
Одласком проф. Вороњеца српска наука и струка губе човека који је деценијама радио у истраживању, унапређивању и побољшању науке о топлоти, а ми његове колеге и пријатељи, човека који је био спреман да вас чује, саслуша, схвати, помогне, рекао је проф. др Милан Радовановић, на првом месту пријатељ, па онда колега и сарадник, овог великог ерудите. Професора сам познавао више од 65 година – од Треће београдске гимназије, преко извиђачког покрета, логоровања и других младалачких дружења, Машинског факултета и сарадње у Друштву термичара СРбије. Смиреност, сталоженост, добронамерност и луцидност са финим осећајем за шалу, ненаметљиво и увек на свој рачун, главне су особине које су красиле проф. Вороњеца. И шта на крају речи, осим – Господин! – закључио је проф. Радовановић.
О проф. Димитрију Вороњецу
Проф. др Димитрије Вороњец, рођен је 30. јула 1936. године у Београду, од оца Константина и мајке Татјане, рођене Виницки. Основну школу и гимназију завршио је у Београду и матурирао 1954. године. Исте године уписао је Машински факултет Универзитета у Београду, где је дипломирао 1960. године.
После дипломирања, краће време је радио као самостални инжењер у предузећу „Славонски Партизан”у Славномском Броду, а зтим је 1962. године изабран за асистента на Катедри за термомеханику Машинског факултета у Београду. Последипломске студије је завршио 1966. године на Природно-математичком факултету у Београду, где је одбранио магистарски рад на тему „Температурски гранични слој на брзоротирајућим криволинијским контурама”.. Докторирао је, као двогодишњи стипендиста Хумболдтове фондације 1969. године, на Техничком Унивезитету у Karlsruhe (Немачка) са докторским радом „Beltrami-Stromung auf Kugelflachen”. За доцента је на МФ изабран је 1971.године за предмет Термодинамика. За ванредног професора на Машинском факултету је изабран 1978. године а у звање редовног професора унапређен је 1983. године.
Током 39 година дуге универзитетске каријере на МФ и факултетима у Подгорици, Ваљеву, Краљеву и у Ужицу, предавао је предмете: Термодинамика, Технолошке операције, Сушаре, Термотехника и Основе процесне хемије. На последипломским студијама предавао је више предмета из шире области Термодинамике.
Шеф Катедре за термомеханику Машинског факултета у Београду био је 18 година. У свом професионалом раду проф. Вороњец велику пажњу је посвећивао наставним обавезама и раду на уџбеничкој литератури. Као резултат тог рада, као аутор или коаутор написао је 17 књига, од чега 2 две монографије, од којих је већина у доживела више издања, а једна и преведена на руски:
Међу књигама које је написао самостално и са својим сарадницима, по свом значају се издвајају: Термодинамика, 1988.; Технолошке операције, 1974.; Основи процесне хемије,1981.; Хемијске реакције у реактори, 1976.; Влажан ваздух, 1981 (поменути уџбеник преведен на руски језик).
У оквиру своје наставне, али научно-стручне каријере, проф. Вороњец је био ментор око 170 дипломских радова, 26 магистарских радова и 22 докторска рада на разним факултетима у Југославији, и много више пута је био и члан комисија за оцену и одбрану магистарских и докторских радова.
У делу своје научне и научно-стручне каријере, проф. Вороњец је био руководилац или сарадник на више од 15 пројеката који су финансирани од Министарства за науку и технологију: Руководилац пројекта С20418203 (ПП7) „Рационализација потрошње енергије са развојем одговарајућих процеса и уређаја”, 1994-1997; Руководилац пројекта С.08.24.0030 „Потенцијали, мере и поступци за смањење специфичне потрошње у КЦМ Сартид АД”, 1998-2000. Такође је аутор или коаутор великог броја научних, стручних и техничких рецензија и ревизија.
О резултатима његовог научног и научно-стручног рада најбоље говоре више од 180 научних и научно-стручних радова објављених у међународним и домаћим часописима, зборницима радова са међународних и домаћих научних скупова, саопштених на међународним и домаћим конгресима, чији је он аутор или коаутор.
Међу најзначајнијим резултатима издвајају се: Study of utilization of waste heat in Valjaonica – Sevojno, (координатор), 1988 S. Rackov, D. Voronjec: Diffusion-effusion model of controlled atmosphere with evaluation of transparency coefficient in special purpose buildings, In: Heat and Mass Transfer in Building Material and Structures, pp. 71-78, Hemisphere, New York, 1990. D. Voronjec, D. Antonijevic: Drying potential of humid air – a Thermodynamical Analysis, Int. J. Drying Technology, Vol. 14, No 7-8, pp. 1750-1762, 1996.
Богату научну и стручну каријеру проф. Вороњеца обележиле су и значајна признања, награде и избори у престижне домаће и међународне институције, међу којима је се посебно издваја избор за иностраног члана Russian Academy of Architecture and Constructional Sciences (Архитектонских и грађевинских наука). Поред тога био је члан друштва GAMM Society (Немачка) и члан друштва Drying technology (САД).