У „златно доба“ индустријског развоја бивше Југославије, Машински факултет у Београду, као један од његових носилаца, био је и нуклеус развоја образовања и примењених истраживања у области машинства у свим већим индустријским центрима тадашње, заједничке државе. Професори београдског МФ, поставили су чврсте темеље науке о машинству у новооснованим оделењима, касније факултетима у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Краљеву, Подогрици, Сарајеву… Истовремено, на Машинском факултету у Београду стасавала је и већина професора тих новооснованих факултета.
„Немирна времена“ нису успела да наруше традицију са матичним факултетом. Та веза је, можда, у једном тренутку била ослабљена, али никада прекинута. То је на најбољи начин потврдио и декан Машинског факултета у Подгорици, проф. др Игор Вушановић, који је на прослави Дана МФ у Београду, говорио и у име декана, како је то сликовито рекао, свих братских факултета из Србије, Црне Горе, Републике Српске…
МФ у Београду је, према његовим речима, дао немерљив допринос развоју МФ Универзитета Црне Горе са којег долази, али и осталим Машинским факултетима у региону. Ваши професори, наставио је, донели су на наше факултете своје знање, елоквенцију, непоновљиви шарм и стил и на тај начин помогли нам да будемо оно што смо данас. Везе са МФ у Београду и даље трају и срећни смо што заједно прослављамо ваш јубилеј.
Порф. Вушановић је на веома емотиван начин евоцирао успомене и на студентске дане у Београду. Биле су то, како је рекао, далеке 80-те године прошлог века, када су амфитеатрима корачале легенде, чије је име и дело превазишло, не само границе МФ, него и тадашње заједничке државе. Сигуран сам да сви ми памтимо тихи корак и благи глас професора Љубе Радосављевића, топле родитељске савете професора Димитрија Вороњеца, ванвременска предавања академика Владана Ђорђевића или бриљантне наступе професора Ђорђа Козића, на чијим се часовимаувек тражила столица више.
Сигуран сам, наставио је, да се сећамо и маестралних предавања проф. Светислава Чантрака, код кога нико никада није тражио паузу, легендарног проф. Предрага Марјановића и веселог духа проф. Велимира Симоновића, који нас је кроз шале, уводио у тајне математике или ненадмашног шарма проф. Милоша Недељковића, због којег смо волели пумпе и вентилаторе. У тој плејади професора Машинског факултета у Београду су и сви други непоменути великани који су нас учили и формирали, а вашу институцију учинили ванременском, непролазном и вечном у бићима бивших студената, нагласио је проф. Вушановић.
Била су то, према његовим речима, безбрижна времена када је било једино важно положити испит. Једино од кога су студенти зазирали била је госпођа Веселинов из Студентске службе, са којом, како је рекао, није било шале када је реч о обавезама које су биле пред студентима. Овде смо стасавали као будући инжењери и стекли вештине, које су нас учиниле да пре свега будемо добри људи па тек онда инжењери, професори, научници, конструктори и све остало што је карактеристика једне племените професије – дипломирани машински инжењер.
Сада после толиког времена, наставио је, посебно сам срећан када видим да је се ваш, а и наш МФ даље развија и да на њему данас стасавају „неки нови клинци“ који су у стању дана направе тркачи аутомобил и остваре снове о којима су раније генерације само сањале. Проф. Вушановић је изразио уверење да ће и нове генерације, када буду у његовим годинама, имати шта да кажу као и да ће лествица достигнућа и постигнућа МФ бити још виша него што је данас. Сигуран сам, нагласио је, да ће након нас ће доћи неки други и бољи, који ће лучу машинства држати вечно упаљеном и сјајном, подсећајући да без инжњера нема развоја, напретка и нових вредности.
Машински факултет у Београду је, како је истакао, био и остао стабло са којег су се развијали остали факултети. Под том крошњом смо се осећали и осећамо се сигурно, као што дете осећа сигурност уз родитеља, рекао проф. Вушановић изразивћи наду да ће дух пријатељства и заједништва бити негован и убудуће. Своје излагање завршио је речима владике Петра Другог Петровића Његоша – „Благо оном ко довјек живи имао се рашта и родити, изразивши уверење да те велике речи на најбољи начин описују улогу Машинског факултета у Београду.
(Извор: Машински факултет)