„Magnetic shifter“ др Андреје С. Јовића помера границе дијагностике у онкологији

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Како победити рак и зауставити канцерогенезу, један је од највећих изазова данашње науке. Истраживачи свакодневно усавршавају нове методе за брзо детектовање, изловање и карактеризацију малигних ћелија. То у великој мери доприноси ефикасности медицинске дијагоностике и самог лечења. „Magnetic shifter“ – метода/уређај за рану детекцију и анализу ћелија CTCs (circulating tumor cells) , коју је са својим тимом развио биоинжењер др Андреја С. Јовић, има потенцијал да помери границе дијагностике у онкологији.

Др Јовић је водећи истраживач у CytoMag LLC у Силиконској долини у Калифорнији и са својим тимом ради на развоју миклрофлуидних система за брзу изолацију и анализу ћелија circulating tumor cells (CTCs). Ових дана био је гост Машинског факултета где је са наставницима и студентима разговарао о механизмима преноса сигнала између ћелија кроз нове биотехнолошке платформе – детекцији и изоловању ћелија рака. На МФ -у је одржао предавање: „Manipulating mechanical and physical properties at the microscale for medical analysis: Capturing tumor cells from patient blood“.

Дијагностичка метода коју развијамо може из само једног узорка крви да нам да одговоре на веома важна питања – какве су особине рака, које генетске мутације има, како реагује на поједине лекове, какав је отпор према одређеним лековима и слично, нагласио је др Јовић у разговору за сајт МФ.

За детекцију и изоловање ћелија рака користили су најобичније магнетно поље. Како ћелије рака немају карактеристику магнета, др Јовић и његов тим су развили методу којом то постижу и за то користе намагнетисана антитела. Када дођу до ћелија рака, антитела се закаче за њихову површину и на тај начин магнет може да их изолује.

У истраживању су користили узорке пацијената оболелих од рака плућа, дојке, простате и меланома и доказали да могу да детектују и изолују малигне ћелије и што је за правилну дијагностику важније, да уоче њихове генетске мутације. За пацијенте ова метода је много лакша и једноставнија од биопсије, а за лекаре драгоцена, јер веома брзо могу да одреде циљану терапију за сваку поједину врсту карцинома, истакао је др Јовић.

На питање када ће се уређај наћи у свакодневној примерни, наш саговорник је рекао да прототип постоји, али да су неопходна још нека истраживања, У сваком случају, додао је, очекујем да ће у наредних шест месеци, најдуже годину дана, производ бити спреман за тржиште.

Др Јовић већ дужи низ година блиско сарађује са домаћим истраживачима у области микро PIV-a (micro particle image velocimetry) на Машинском факултету, доц. др Ђорђем Чантраком, који је уз подршку U.S. Speaker Programa у Србији и организовао низ предавања гостујућег предавача и радионицу.

Добра страна ове методе је та што се честице приликом издвајања не оштећују у великом проценту истакао је др Чантрак. Сам уређај, додао је, функционише на принципима магнетохидродинамике. Посебно је значајно то, што је др Јовић убацивањем додатних елемената постигао да ћелије рака добију магнетно својство, а онда их је магнетом издвојио готово неоштећене.

На Катедри за хидрауличне машине и енергетске системе МФ проучавају се микрофлуидна струјања у микроканалима применом експерименталне методе микро ПИВ, на основу које се може одредити брзина струјања флуида, па и сам проток. Започела је и реализација идеје да инжењери сами дизајнирају разне геометрије микроканала, а онда и да их произведу. Наша истраживања, нагласио је др Чантрак, су компатиблна са методама др Јовића и у том смислу има великог простора за сарадњу.

На МФ-у, у организацији др Јовића и др Чантрака, одржана је и радионица под називом „Do-it-yourself Microfluidics Workshop“, где је тридесет наставника, сарадника и студената МФ-а, заједно са колегама из још седам научних институција из Србије и Црне Горе, имало прилику да дизајнира, направи и тестира свој микроканал. За ову, веомам актуелну тему, заинтересовани су бројни истраживачки са домаћих факултета и института, посебно они који се баве проблемима изучавања рака.

Посета др Андреје Јовића била је прилика да студенти МФ из прве руке чују, такође и о неопходности везе између научне заједнице, стартапа и иновација. Док многе компаније свој развој базирају на ризичном капиталу, значајан број њих се развија управо уз подршку научних институција. Ове институције пружају помоћ стартапима директно — кроз кампус инкубаторе, или индиректно — кроз велики број курсева намењених предузетницима као и велики број такмичења са темом развоја предузетништва и идеја. Управо зато је ова посета и значајна, јер је њен основни циљ подстицање младих људи, пре свега студената, на започињање свог бизниса и креирање стартапа у области модерних технологија у Србији закључио је др Чантрак.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed