фото: twitter
“Мисли глобално, делуј локално” – главни је мото, треће по реду, Међународне конференције САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит 2018 , која ће, од 5. до 7. јуна наредне године, бити одржана у Београду. Конференција је посвећена најновијим технолошким изазовима, које највећи број земаља у свету артикулише под називом Индустрија 4.0, а основни циљ скупа је да се сагледају искуства других земља и дефинише најбољи модел за Србију. Овог пута фокус ће бити стављен на Индустрију 4.0 и њену примену у малим и средњим предузећима. Организатори скупа су Машински факултет у Београду и Привредна комора Србије/Привредна комора Београда.
Машински факултет, као иницијатор нове индустријализације Србије успео је да анимира, најпре стручну јавност, а затим и доносиоце политичких одлука да се у домаћој јавности интензивирају разговори о новом индустријском развоју земље на моделу Индустрија 4.0. Стручна јавност је сагласна да су пред Србијом велики изазови, али и велике шансе да примењујући тај модел крене путем индустријски развијене земље. У Србији тренутно постоји десетак организација у којима се веома успешно примењује концет Индустрија 4.0. Оне могу да буду база за око 1500 предузећа која се баве ИЦТ технологијама. Даљим повећањем броја малих и средњих предузећа у тој области, створила би се база организација које ће моћи да апсорбују већи број младих инжењера, спремних да својим зањем и иновативним идејама створе тзв. паметне, смарт производе одн. производе са високом додатом вредношћу.
Да је модел Индустрија 4.0 шанса за ново индустријализацију Србије, опоравак њене привреде, а самим тим и убрзан индустријски развој земље сагласни су и водећи светски стручњаци, који су у јуну ове године учествовали на Технолошком самиту 2017 и другим стручним скуповима организованим у оквиру Недеље високих технолошких знања на МФ.
Проф. др Аугуста Мариа Паци из Италијанског националног одбора за истраживање оценила је да скупови попут Технолошког самита представљају одличну основу за даље разматрање изазова и могућности за унапређење производње засноване на моделу Индустрија 4.0. Презентацијама, које смо могли да чујемо током конференције на МФ, указано је на дијапазон великих промена које ће се јавити као резултат Индустрије 4.0, истакла је проф. Паци. Зато би, како је истакла, било изузетно важно у прелазној фази подржати иницијативе за унапређење сарадње истраживача и индустријалаца, али и подстицати развој постојећих и нових предузећа који се баве иновацијама. Влада Италије, односно Министарство за економски развој припремили су обиман план Индустрије 4.0, односно низ конкретних мера које ће компанијама помоћи да се припремиле за долазећу дигиталну револуцију. Поред тога, постоје и бројне јавне иницијативе да се та помоћ пришири и на мала И средња предузећа, нагласила је професорка Паци.
Проф. др Детлеф Коцхан са Машинског факултета у Дрездену уверен је да Србија има научни и привредни потенцијал да свој будући индустријски развој заснива на моделу Индустрија 4.0. Србија има потенцијал, поготово у правцу аутоматизације индустрије и развоја ИТ-а. У том смислу, додао је, Технолошки самит представља значајан допринос. Говорећи о немачким искуствима професор Коцхан је рекао да на пољу развоја нових технологија постоји велика подршка Владе Немачке, али да бирократија и даље представља главну препреку. У Немачкој постоји неколико подстицајних активности, али тај број је и даље премали у односу на стварни производни ниво, очекивања и потреба малих и средњих предузећа, нагласио је наш саговорник.
Србија је мање-више спремна за Индустрију 4.0, рекао је проф. др Лаурентиу А. Михаил са Машинског факултета Универзитета у Брашову у Румунији. Познавајући стање у Србији, наставио је он, могу да потврдим да се као и у случају Румуније Србија може припремити за нови талас индустријализације. Оцењујући Технолошки самит 2017 изузетно успешним, наш саговорник је рекао да је Индустрија 4.0 као врло актуелна тема презентована разноврсно и да је свака презентација са свог аспекта нагласила важност овог концепта. Нове технологије су од кључног значаја за развој економске моћи сваке државе. Зато оне морају бити познате, развијене, имплементиране и искоришћене у пуном потенцијалу. Само на тај начин могу се поставити нове границе производње, закључио је проф. Лауренитиу.
(Извор: Машински факултет)