Другог дана Међународне конференције САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит 2017 одржан је панел о аспектима нове индустријализације Србије на моделу Индустрија 4.0, а акценат је стављен на развој и примену нових технологија, производњу паметних тзв. смарт производа, али и на потребу увођења новог модела управљања економијом. Учесници су се сагласили да су нове технологије развојна шанса за Србију и да наша земље има научне и привредне потенцијале да на тој основи убрза свој привредни и економски опоравак. То су потврдили резултати примењених истраживања, али и позитивна искуства појединих компанија који су презентовани на скупу.
Сумирајући резултате састанка, организатор конференције проф. др Видосав Мајсторовић је посебно указао на важност примењених истраживања на којима раде истраживачки Машинског факултета у Београду. Та истраживања на најбољи начин показују како се коришћењем паметних софтвера, односно експертних система у пракси решавају инжењерски проблеми.
Професор Милан Петровић са Катедре за топлотне турбо машине развио је SMARTturbo – експертни систем помоћу којег је повећао снагу једне турбине у ТЕ Костолац, која је, због неких недостатака између пројектованог и изведеног решења на том постројењу, на годишњем нивоу имала губитке од око 30 посто. Професор је са својим сарадницима развио један модел помоћу којег је на 200 различитих мерних тачака на турбини пратио одговарајуће параметре у ланцу целе турбине – од места где се производи пара па до тачке где се добија напон на елетричној мрежи. Њиховом анализом дошао до закључка на којим местима треба деловати са аспекта одржавања. На тај начин, не само да се повећала снага турбине, него су добијене и уштеде које на годишњем нивоу износе неколико милиона евра, подвукао је професор Мајсторовић.
Истраживачи са Катедре за моторна возила МФ представили су своја истраживања на развоју тзв. интелигентних система возила, у овом случају кочионог система, чији је првенствени циљ повећање безбедности возила. Полазећи од тога да сила кочења коју производи човек који управља моторним возилом зависи од много елемената, попут парметара подлога, временских услова, брзине самог возила, промене смера кретања и сл., они су показали како се коришћењем вештачкие неуронске мреже и других алата и техника може безбедније управљати возилом.
Да се коришћењем нових технологија могу унапредити, не само производни процес, него и други аспекти пословања најбоље показује примерТетрапак-а из Горњег Милановца, који као део међународног система Тетрапак, производи различите врсте амбалаже за паковање, пре свега намирница. Применом модела који се назива „светска класа производње“ и „светска класа одржавања“, та фирма је 2015. године године проглашена за најбољу производну фабрику у читавом ланцу Тетрапака. Захваљући томе фабрика је од 2001. године када је основана и када је имала свега око 100 запослених до 2016. године значајно унапредила све аспекте пословања – за 10 пута повећала поризводњу, знатно повећала продуктивно, смањила трошкове и тиме остварилиа велике уштеде за организацију. Данас имају скоро 400 запослених. Према речима нашег саговорника, Тетрапак је добар пример како се применом знања домаћих инжењера и људи који воде тако велику компанију могу унапредити сви аспекти пословања.
Машински факултет у Београду, има вишедеценијску традицију научнообразовне институције, која подстиче иновативност код студената и школује инжењере спремне да одговоре свим инжењерским изазовима. Зато није изненађење што је своју малу компанију за производњу 3Д штампача представио управо студент Машинског факултета. Он је направио више модела штампача, успешно их пласирао на тржиште, а истовремено на свом 3Д штампачу производи различите производе. То је изузетан пример како један млад човек, својим иновативним размишљањима и иновативним решењима, може сам да започне производњу интелигентних производа, као што је 3Д штампач, подвукао је професор Мајсторовић.
Зашто је у условима тзв. Четврте технолошке револуције неопходан и нов модел управљања економијом, објаснио је проф. др Драган Ђуричин са Економског факултета у Београду. Осврнувши се најпре на основно полазиште неолибераног концепта да тржиште упавља економијом једне земље, он је указао на на све његове недостатке, а затим изложио свој модел управљања националном економијом, који подразумева успостављање хоризонталне И вертикалне индустријске политике, која ће омогућити примену И реализацију модела Индустрија 4.0 . Посебно је важно што је професор Ђуричин у овиру тог новог модела управљања економијом, подвукао значај Индустрије 4.0, јер управо такав приступ отвара простор да земља попут Србије крене путем економског опоравка.
Професор Драган Ђурђановић са Универзитета Тексас је представљајући резултате својих истраживања указао на важност новог приступа у прикупљању и анализи података у моделу Индустрија 4.0. Полазећи од чињенице да модел Индустрија 4.0 подразумева примену ICT технологије на једној другој основи, где се у различитим процесима генеришу огромне количине података, који се путем интернета преносе до оних који управљају процесима, проф. Ђурђавновић је нагласио да се садашњи приступ обраде података заснован класичним прилазима Фуријеове анализе, где се сталним повећањем броја чланова и и елемената различитих диференцијалних једначина долази до података који се у новим околностима показују као непотребни.
(Извор: Машински факултет)