Нанотехнологије биће кључне у 21. веку. Омогућиће јаче, лакше и знатно јефтиније материјале. Производи од наноматријала већ се налазе у свакодневној употреби, али њихови прави резултати се тек очекују. Докле је свет стигао у истраживањима наноматеријала? Које се перспективе отварају у дизајнирању нанокерамичких материјала? Које су предности тих материјала у области заштите животне средине, биомедицине, грађевинарства и сл.? Ово су само неке од тема о којима ће бити речи на Четвртој међународној конференцији Друштва за керамичке материјале Србије, која ће од 14. до 16. јуна бити одржана на Машинском факултету у Београду.
Скуп организују ДЗКМ Србије и Машински факултет у сарадњи са водећим научним институцијама у земљи, међу којима су: Центар за изузетне вредности “CEXTREME LAB” Института за нуклеарне науке Винча, Институт за мултидисциплинарне студије и Инстит за физику, Универзитета у Београду и Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду.
Основни циљ Конференције је да окупи научнике и младе истраживаче из земље и света ради размене нових идеја и резултата у области керамичких материјала, изајавио је за сајт МФ, један од организатора скупа, dr rer. nat. Бранко Матовић, председник ДЗКМ Србије, иначе научни сарадник у Институту за нуклеарне науке Винча. С друге стране, додао је, скуп је и прилика за ближе повезивање научне заједнице и индустрије.
Конференција ће окупити око стотину истраживача из Јапана, САД, Русије, Кине, Индије, земаља ЕУ и држава региона. Реч је о водећим стручњацима из земље и света који се баве синтезом и карактеризацијом керамичких материјала. Током тродневног скупа, они ће разматрати резултате истраживања у области савремених керамичких материјала и феномене који прате те материјале, а посебан акценат биће стављен на нанотехнологије и наноматеријале. Неизоставна тема биће и класични кермачки материјали.
О светском значају овог скупа говори и чињеница да је већ пристигло око 100 апстракта који ће ће бити презентовани на Конференцији. Србија је у свету позната у области истраживања керамичких материјала и у том смислу нимало не заостаје за другим земљама, нагласио је dr rer. nat. Матовић. Шта више, наставио је, било је ситуација у којима су поједини истраживачи у својим радовима наводили да су идеју добили из научних радова наших докторанада и научника.
Током скупа своје радове ће представити и око 50 студената из Србије. С научног гледишта циљ конференције јесте едукација. Скуп је, према речима нашег саговорника најбоља прилика да се млади истраживачии упознају са најновијим достигнућима из области нанотехнологије и наноматеријала, као и будућим корацима у тој области. С друге стране, пружа им се прилика да остваре директне контакте са водећим научним институцијама у свету и шанса да добију позив за постдокторске студије или за учешће у неким већим пројектима.
У прирпеми Конференције ради и др Весна Максимовић, виши научни сарадник у Институту за нуклеарне науке Винча. Одговарајући на питање на који начин Машински факултет може да помогне научној заједници у области истраживања материјала, наша саговорница је подсетила да Институт Винча и МФ имају дугогодишњу сарадњу. Она лично већ дужи низ година успешно сарађује са Катедром за материјале и Модулом за заваривање и заварене конструкције МФ. Недавно је та сарадња проширена организовањем стручне праксе за студенте МФ који, како је навела, у Институ Винча могу да раде и своје мастер радове. У том контексту, Конференција је још једна прилика за ближе повезивање научне заједнице у Србији. Свака научна дисциплина има неко своје гледиште о проблемима којима се бави нека научна област, а размена тих знања води унапређену квалитета научноистраживачког рада у свакој земљи, па и у Србији, закључила је на крају др Весна Максимовић.
(Извор: Машински факултет)