Енергетска ефикасност је један од највећих глобалних изазова савременог друштва. Као најисплативији начин за обезбеђење енергетске стабилности и повећање конкурентности привреде, енергетска ефикасност је шанса и за одрживи развој Србије. Зато је веома важно подстицати научна истраживања у овој области. Посебно пројекте развоја иновативних технологија, које би омогућиле не само производњу енергије из обновљивих извора, него и смањење потрошње енергије у свим сегментима друштва. То је основна порука учесника 30-те по реду Трибине Друштва термичара Србије која је у уторак одржана на Машинском факултету у Београду.
О иновативном концепту пројеката енергетске ефикасности говорила је проф. др Маја Ђуровић Петровић, генерални секретар ДТС. Она је представила предлог новог модела финансирања пројеката који, како је навела, не би захтевао значајнија издвајања из буџета РС. Према њеним речима модел би био врло једноставан и у складу са важећом законском регулативом, која предвиђа нове изворе и моделе финансирања пројеката кроз јавно-приватно партнерство, усмеравање ка иновативним истраживањима и сарадњу науке и привреде. Укупни трошкови пројекта би били тачно онолико колико би износили трошкови набавке енергената – 75 процената би покривало електричну енергију, а преосталих 25 процената доказану уштеду. Наравно, додала је, овим моделом би били обухваћени само одрживи иновациони пројекти, који би обвезницима Закона о ефикасном коришћењу енергије помогли да повећају енергетску ефикасност, односно смање трошкове производње и повећају конкурентности на тржишту. С друге стране, то би отворило нове изворе финансирања истраживања, додатне буџетске приходе и што је најважније отварање нових радних места, закључила је проф. Ђуровић Петровић.
Проф. др Светлана Стевовић указала је важност енергетске ефикасности у области зградарства. Према њеним речима, Србија је међу највећим потрошачима енергије у Европи и троши 2,5 пута више енергије по јединици друштвеног производа од светског просека и 3 пута више од просека у земљама ЕУ. Основни циљеви Националог акционог плана за енергетску ефикасност РС су смањење потрошње енергије за загревање и хлађење, орјентација ка обновљивим изворима енергије и смањење емисије штетних гасова. Они се могу остварити само правилним пројектовањем нових објеката и планском енергетском санацијом постојећег стамбеног фонда. Међутим, додала је, у Србији недостају попис и анализа постојећег стамбеног фонда и зато је стурчно-техничка помоћ локалним самоуправа неопходна у изради планова санације. Нагласивши да ну Србија није поштеђена последица глобалног загревања, које током летњих месеци у урбаним срединама доводи до пораста температура и аеро загађења, она је указала на важност мултидисциплинарног, интердисциплинарног и интрадисциплинарног приступа решавању тог проблема. У том смислу, веома су значајна искуства развијених земаља, као што су концепт плаво-зелених зграда, примена обновљивих извора енергије у архитектури и коришћење изолационих материјала код градње нових или санације постојећих објеката, нагласила је проф. Стевовић.
На трибини је представљен и Иновациони центар Машинског факултета, чији су научно-истраживачки резултати добар пример успешне сарадње науке и привреде. Иновациони центар је кадровски и материјално оспособљен за различите врсте научних истраживања, а велику пажњу посвећује управо термичким проблемима, укључујући енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије, термичке прорачуне и термомеханичко понашање материјала, истакла је Драгана Перовић. Резултате истраживања термичких прорачуна применом open sourse softvera представила је др Ивана Ивановић, а др Зорана Голубовић је говорила о истраћивању термомеханичког понашања полимера. Иначе, Иновациони Центар поседује велики број лиценци у различитим инжењерским дисциплинама, неколико акредитованих лабораторија и центара, као и опрему за научноистраживачки рад и решавање конкретних развојних проблема у различитим областима: машинство и индустрија, материјали и хемијске технологије, информационе технологије и енергетика. Квалитет научно-истраживачког рада Иновационог центра, потврђен је и сертификатом ISO 9001.
(Извор: Машински факултет)