Индустрија 4.0 шанса за убрзан привредни развој Србије

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Србија има научне, материјалне и људске ресурсе да се укључи у Четврту технолошку револуцију, а Индустрија 4.0 је шанса за убрзан развој и конкурентност домаће привреде, сагласни су учесници панела “Нова индустријализација Србије”, који је у уторак одржан на Машинском факултету у Београду. С тим у вези, посебно је указано на неопходност унапређења иновационог система у Србији и чвршћег повезивања науке и привреде.

Панел је један у низу скупова које су у протеклих годину дана на ову тему организовали Машински факултет и Привредна комора Београда с циљем да се сагледа оквир и дефинишу правци развоја и примене концепта нове индустријализације Србије, на основу програма Индустрија 4.0.

Универзитет у Београду, а посебно Машински факултет могу, а и морају да буду носиоци идеја и конкретних предлога за нову индустријализацију Србије, које ће доносиоцима политичких одлука бити смерница за дефинисање нове стратегије и политике индустријског развоја државе, истакао је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић. У том контексту, додао је, Индустрија 4.0 јесте шанса за унапређење образовања и научних истраживања за потребе домаће привреде. Односно, шанса да Србија постане иновационо друштво, а њена привреда конкурентна на међународном тржишту.

О месту и улози привредне заједнице говорио је в.д. директора Привредне коморе Београда, Миливоје Милетић. Он је рекао да се коморски систем Србије налази у процесу трансформације, али да су питања нове индустријализације од изузетног значаја. Осврнувши се на индустријски развој Србије од 1990. до 2014. Милетић је рекао да је у велкој мери дошло до промена у његовој структури. Индустријска производња је девалвирана, доминира сектор услуга, тржиште је ограничено и видан је пад конурентности… Зато се, истакао је, намеће неопходност доношења новог модела индустријске производње, која ће бити заснована на новим технологијама и где ће прерађивачка индустрија имати примарну улогу. Без те технолошке равни не може се очекивати интензивнији раст ДБП, нити боље позиционирање српске привреде на тржишту. С тим у вези ПКБ ће формирати Национални Савет за Научно-технолошки развој, нагласио је Милетић.

Говорећи о активностима Министарства просвете, науке и технолошког развоја у области технолошких истраживања, проф. др Владимир Поповић, државни секретар за науку и технологију у том министарству је рекао да су главни недостаци иновационог система слаба веза научне заједнице са привредом, али и недовољан капацитет малих и средњих предузећа за стратешко планирање и реализацију развојних пројеката. Нагласившни важност брзе дифузије технолошких истраживања и иновација у привреду у контексту модела Индустрија 4.0, он је најавио  Нови пројектни циклус који ће донети и низ новина у финансирању, између осталог и значајније награђивање партиципације привреде у пројектима.

Када је реч о пројекту Нове индустријализације проф. др Едвард Јакопин, саветник у Министарству привреде РС, рекао је да је у стручној јавности покренута иницијатива о оснивању Конзорцијума у оквиру којег би све заинтересоване стране, уз подршку Министарства привреде и Министарства просвете, науке и технолошког развоја, заједно радиле на спровођењу тог пројекта. Након анализе економских показатеља индустријског развоја Србије од 2000-те до данас, утицаја нивоа индустријског развоја на БДП и његове расподеле, односа инвестиција и индустријског развоја, а узимајући у обзир и значај нових технологија, један од главних закључака је да све макроекономске политике морају да буду у функцији технолошког развоја индустрије, а образовање у функцији реиндустријализације и модернизације. То значи да нов модел индустријског развоја мора бити базиран на производно-извозној прерађивачкој индустрији, са јасно дефинисаним стратешким приоритетима и ослонцем претежно на сопствене снаге, нагласио је проф. Јакопин.

Путем скајпа учесницима панела обратио се проф. др Драган Ђурђановић са Универзитета Теxас. Он је представио концепт предстојеће, друге по реду, Конференције САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит, која ће акценат ставити  на развој и производњу нових интелигентних тзв. смарт производа и која ће на иницијативу већине учесника прошлогодишњег самита бити одржана од 7. до 9. јуна у Београду. Професор Ђурђановић шансу види управо у производњи нових интелигентних производа. Србија се може убрзано индустријски развијати уколико буде организовано радила на симбиози ИЦТ технологија и напредних производних технологија, посебно у ниши производа за које су способни наши млади инжењери и за које постоји тржиште, попут биоелектронике и биоинформатике. Индустрија заснована на новим технологијама је пут да Србија премости технолошки јаз и ухвати корак са светом. То су урадили Сингапур, Јужна Кореја, Тајван, Малезија. Из њиховог примера можемо много да научимо, закључио је професор Ђурђановић.

Проф. др Валентина Маринковић са  Фармацеутског факултета у Београду говорила је о истраживањима у области ’’паметних лекова’’, која су на самом почетку и у виско-развијеним земљама. Нажалост, после приватизације наше фармацеустке индустије, она је постала произвођач ’’генеричких’’ лекова (развијених пре 10 и више година). Фармацеустка истраживања су врло скупа, а у овом тренутку за нашу фармацеустку индустрију може бити интересантан модел Индустрија 4.0, као оквир за сарадњу инженејера и фармацеута у стварању ЦПМ за фармацеутску индустрију, нагласила је проф. Маринковић. У том смислу је потекла и иницијатива да један од следећих панела буде – Индустрија 4.0 и фарамцеутска индустрија, који би организовали Фармацеустки и Машински факултет.

У веома интересантном излагању, академик проф. др Дејан Поповић је посебно указао на потребу таквог индустријског развоја, где ће млади научници моћи лакше да се баве и брже комерцијализују своја примењена истраживања. Веома је важно, додао је, да ти истраживачки резултати буду потреба и захтев реалног корисника. Надовезујући се на излагање академика Поповића, Габријела Грујић, саветник ресорног министра за дуално образовање је говорила о значају тог концепта за бржи индустријски развој наше земље.

Проф. др Видосав Мајсторовић са Машинског факултета осврнуо се на досадашњи развој концепта Индустрја 4.0 у свету, од 2011. године, када је он дефинисан до данас. Национални програми Индустрије 4.0 у САД, Енглеској, Јапану, Кини и ЕУ указују да у свету не постоји јединствен приступ овом програму, већ свака земља, на основу својих националних приоритета дефинише свој модел, као оквир стратешког технолошког развоја.  Србија, како је истакао, има добре основе за дефинисање и отпочињање свог националног Програма Индустрија 4.0, кроз искуства из програма Manufacture, World Manufacturing Program i Factory of future, али и у језгру истраживачког ресурса на Машинском факултету у Београду, са две међународне референце у области Cyber Phisical Manufacturing Metrology Model (CPM3). Ту су и AMP 2016 i 2017, као Manufacturing Summit USA-EU-Japan-Serbia, 2016 i 2017. На тим основама је и дефинисан је научно-истраживачки оквир пројекта Нове индустријализације, закључио је професор Мајсторовић.

(Извор: Машински факултет)

 

 

 

Bookmark the permalink.

Comments are closed