Confluence Belgrade Тим: Са “Савом” и “Дунавом” до Сен Тропеа

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

„Confluence Belgrade“ је тим студената Катедре за бродоградњу Машинског факултета у Београду, који ће по први пут представљати Београдски универзитет и Србију на престижном такмичењу “Хидроконтест“ у Сен Тропеу у Француској. Основни циљ такмичења је промоција и истраживање енергетске ефикасности пловила.

Петнаесторо будућих бродограђевних инжењера спремно је прихватило изазов да самостално испројектују и направе два, у свему, иновативна, енергетски ефикасна и еколошка пловила. Вредно раде на изради бродова симболичних назива „Сава“ и „Дунав“ и поручују да су спремни да „укрсте кормила“ са више од 30 универзитетских тимова из целог света. Оба брода су на електропогон и у свему испуњавају прецизне захтеве такмичења.

Позив од организатора, швајцарске фондације Хидрос, стигао је на Машински факултет крајем новембра прошле године и прослеђен Катедри за бродоградњу. Чињеница да смо позвани да учествујемо на овом престижном такмичењу говори о томе да је квалитет студија на нашем факултету итекако препознат у свету, истакао је у разговору за сајт МФ, доцент др Милан Калајџић, професор на Катедри за бродоградњу.

Према речима вође тима, докторанда Стефана Рудаковића, у почетку је било колебања да ли да се одазову позиву. За овакав пројекат нису довољни само знање и вештина, које наши студенти имају, него и значајна финансијска средства. Ипак, одлучили смо да прихватимо изазов. За кратко време саставили смо тим од 15 људи и организовали подтимове који се баве конструкцијом, хидростатиком, хидродинамиком, администрацијом, логистиком…

Пројектовање и израда пловила су важан део задатка, али прави изазов их очекује у централним тркама –  превоз тешког терета (200 кг на 400 м),  превоз лаког терета (20 кг на 600м) и трка издржљивости. Трка издржљивости је и најизазовнија јер се тада тестира енергетска ефикасност пловила. Према Стефановим речима, сви учесници од организатора добијају електромотор снаге 1200W. Међутим, које ће пловило бити најефикасније и за сат времена, колико траје трка, под оптерећењем од 20 кг успети да направи што више кругова, зависи искључиво од знања и вештине студената да испројектују и направе брод са најбољим хидродинамичким карактеристикама. Осим тога, оцењују се и најбоља иновација, дизајн, еколошки дизајн, комуникација, промоција тима и самог такмичења и сл.

Чланови тима не крију да им је амбиција висок пласман у некој од трка, али и пратећих дисциплина, попут дизајна пловила. Тим је у потпуности разрадио пројекат чамца за превоз тешког терета, док је брод за превоз лаког терета у фази пројектовања. За трку превоза лаког терета предвиђен је једнотрупан чамац са формом прилагођеном високим брзинама, чамац „Сава“, а за трку превоза тешког терета једнотрупан чамац витке форме, назван „Дунав“ који је већ у фази израде. Брод је добио оплату, и управо је постављен слој композита од стаклених влакана и ако тим настави да ради овим темпом за две недеље очекујемо и прво тестирање пловила у води. Уколико све прође како треба и тест модел потврди прорачуне, следи прављење калупа и изливање такмичарског одливка „Дунава“, а затим креће моделовање „Саве“, истакао је др Калајџић.

За ове младе талентоване људе, који не крију узбуђење што им се указала прилика да свету покажу шта знају, изазов је управо производња пловила. Током студија смо стекли завидно теоријско знање у прорачунима и пројектовању,  али за разлику од колега у иностранству, први пут смо у прилици да то знање применимо у пракси, рекао је тим менаџер Немања Шурбатовић. Он посебно наглашава значај искуства у раду са композитним материјалима који се у свету увелико примењују у разним областима, па и у бродоградњи. Рад на пројекту је прилика да додатно унапредимо знање и вештине стечене током студија и будемо спремни да одговоримо свим професионалним изазовима који нас очекују, нагласио је Немања.

Сличног мишљења је и Ђорђе Бранковић, у тиму задужен за комуникацију. Цео пројекат је један велики процес учења у свим аспектима бродоградње. Од организације, пројектовања, до саме изградње пловила. Бродоградња је специфична дисциплина и обухвата читаву спиралу научних области од хидродинамике, хидростатике до чврстоће конструкција… Увек захтева проналажење компромиса између брзине и стабилности брода. Зато и јесте велики изазов, наглашава Ђорђе.

Лука Поповић је у тиму задужен за хидростатику и хидродинамику. Уверен је да ће тим на предстојећем такмичењу остварити висок пласман. Пратимо рад других тимова на друштвеним мрежама и могу да кажем да је наш „Дунав“, брод који спремамо за трку превоза тешког терета, веома конкурентан по свим параметрима, нагласио је Лука.

Члановима тима не мањка ни знање ни ентузијазам. Једина препрека могле би да буду финансије. За сада имају велику логистичку подршку Машинског факултета. Захвални су и фирими „Argo Navis“ главном донатору материјала за израду пловила, чији је власник, дипл. машински инжњер Душан Антић, иначе дипломац Машинског факултета у Београду. Од недавно, донатор тима је и фирма BG Plast која већ дуги низ година успешно сарађује са CIAH лабораторијом Машинског факултета. Међутим, тиму недостаје око 10 хиљада евра за транспорт половила, пут и седмодневни боравак чланова екипе у Француској. С великим оптимизмом очекују да ће надлежна министарства и велике компаније препознати значај Хидроконтест такмичења и помоћи тиму да отпутује у Француску и успешно брани боје Србије.

****************

Катедра за бродоградњу – Традиција дуга близу 70 година
Катедра за бродоградњу Машинског факултета у Београду има вишедеценијску традицију.  Од 1948. године до данас одшколовала је више од 400 бродограђевних инжењера, чија је стручност цењена у целом свету. Квалитет студијског програма Катедре за бродограду потврђен је и акредитацијом најстарије и најзначајније институције у области бродоградње – Британског краљевског друштва бродограђевних инжењера.

Последњих година расте велико интересовање младих за студије машинства, посебно за  смер бродоградња. Тај тренд је условљен великом тражњом бродограђевних инжењера не само у свету, него и код нас, мада у много мањој мери, истакао је доцент Милан Калајџић. Он, међутим, није сагласан са ставовима дела јавности да је главни разлог интересовања могућност брзог запослења у иностранству.

Та чињеница стоји, али у ери информационих технологија бродоградња је постала глобална индустрија. Брод који се испројектује у једној земљи, у једном делу света, може бити изграђен у другој држави у другом делу света. У тој тржишној утакмици, у сваком тренутку можете да аплицирате за било који међународни пројекат, било да га финансира ЕУ, нека њена чланица, или нека друга држава у свету. А то је шанса и за нови развој бродоградње у Србији.

Катедра за бродоградњу стално прати техничко-технолошка достигнућа у области бродоградње. Курсеви су осавремењени и обрађују најактеулније проблеме, поштујући традицију школе. Према речима нашег саговорника, студијски програм је фокусиран искључиво на бродоградњу, али садржи и елементе бродомашинства. Брод је целина и не може се делити на сегменте, зато наши студенти добијају знања из свих области бродоградње – од конструкције и чврстоће брода, хидростатичких и хидродинамичких прорачуна, до бродских система. Катедра за бродоградњу је једна од малобројних у свету где студенти поред електронског, изучавају и ручно цртање бродских линија.  То је веома важно јер на тај начин студенти стичу осећај за закривљене линије које су доминантне у пројектовању брода.

О квалитету студијског програма на Катедри за бродоградњу, осим акредитације Британског краљевског друштва бродограђевних инжењера (RINA) говоре и бројна међународна признања за истраживање у тој области. Најзначајнија су: Годишња награда RINA за сигурност бродова 2007, за допринос развоју нових правила о сигруности бродова базираних на ризику од наплављивања и превртања, затим, награда WAKEHAM Prize, за рад аутора млађег од 30 година који је објављен у часописима британског Краљевског друштва бродоградитеља, а 2015. године престижно признање Vice Admiral E.L. Cochrane Award. Реч је о награди коју сваке године добије најбољи стручни или научно-истраживачки рад у области бродоградње, а  додељује је Америчко удружење бродограђевних инжењера. Катедра је изузетно цењена и препозната у свету захваљући  ангажовању професора у великом броју пројекта које кроз програме FP7 i Horizon 2020 финансира Европска комисија.

(Извор: Машински факултет)

 

Bookmark the permalink.

Comments are closed