Убрзани технолошки развој и све заступљенији програм Индустрија 4.0 намећу потпуно нов приступ у образовању – првенствено инжењера. Савремени инжењерски проблеми су мултидисциплинарне природе и захтевају нови сет вештина и компетенција. Образовање које, у том смислу, не прати технолошки развој не води напретку. Да би убрзала властити развој и ухватила корак са светом и Србија мора више пажње да посвети унапеђењу квалитета у образовању, сагласили су се учесници првог у низу састанка, који је на ту тему, са директорима гимназија и средњих стручних школа у Србији, организовао Машински факултет у Београду.
Скуп је замишљен као промоција Машинског факултета с основним циљем да се потенцијалним студентима, садашњим средњошколцима приближе студије машинског инжењерства, које у контексту савремених технолошких кретања добија нову димензију.
Декан МФ, проф. др Радивоје Митровић упознао је госте са организационом структуром студија нагласивши да на Машинском факулету, чија је диплома призната свуда у свету, постоје основне, мастер и докторске студије и 21 студијски програм. Међу студијским програмима су и они који прате савремена научно-технолошка кретања, као што су МИТ – машинство и информационе технологије, биомедицинско инжењерство, заваривање и заварене конструкције, прехрамбено инжењерство, аутоматско управљање и дизајн у машинству… У току су разговори са надлежним министарством око могућности да се од ове или наредне школске године смер информационе технологије уведе и на основним академским студијама, а у плану је и организовање постдокторских студија у области биомедицинског инжењерства.
Увођењем нових предмета у студијске програме, модернизацијом лабораторија и унапређењем праксе, МФ се припрема за ново доба у којем је Индустрија 4.0 реалност. Тај програм подразумева потпуну дигитализацију процеса призводње и широку примену ХИ-тецх технологија. У том контексту, подизање квалитета студија, на које ће конкурисати искључиво најбољи кандидати, је један од главних приоритета Машинског факултета. Амбиција је да МФ да постане МИТ југоисточне Европе. Међутим, истакао је професор Митровић, тај циљ се не може достићи без добре сарадње и координације са средњим школама из којих се и регрутују будући студенти инжењерских и природно-математичких факултета.
Говорећи о квалитету студија на МФ, продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић је рекао да је наставни процес конципиран тако да студентима пружи знање, вештине и компетенције које им гарантују конкурентност на тржишту И брзо запослење. Осим стицања теоријског знања, студенти кроз лабораторијска истраживања имају прилику да развију практична знања и вештине. Као део истраживачких тимова, студенти су укључени и у пројекте који се реализују у сарадњи са привредом, али и у међународне истраживачке пројекте. Како би подигли квалитет наставе и повећали проходност студената, на Машинском факултету су од ове школске године у наставни процес увели две новине – припремну наставу из математике и физике и институцију наставника-ментора. Према првим показатељима, те активности су већ дале резултате, нагласио је, између осталог, професор Тановић.
О студентском организовању МФ говорио је студент продекан Урош Летуница. Студентско руководство, поред тога што има обавезу да води бригу о студентима, односно заступа њихове интересе и права, велику пажњу посвећује и њиховом неформалном образовању. О томе најбоље говори низ реализованих пројеката као што су Сајам пракси, курсеви страних језика, разне стручне трибине и предавања. Организовање хуманитарних акција је такође једна од важних активности студената МФ. Поред Студентског парламента и Савеза студената, на МФ делују и Спортско друштво “Машинац”, Формула Студент Тим “Друмска Стрела” као и тим студената ваздухопловства “Еуроавија”.
Учесници састанка су се сагласили да у контексту савременог технолошког развоја машинско инжењерство добија нову димензију и да је осим сагледавања реалних потреба, унапређење квалитета образовања у тој области за Србију приоритет над приоритетима. С тим у вези, учесници су указали и на неопходност тесне сарадње не само у троуглу образовно-научне институције – привреда – држава, него и између самих образовних установа и то од основног до високог образовања.
Након састанка, директори, наставници и ученици гимназија и средњих стручних школа обишли су две од укупно 80 лабораторија Машинског факултета – Аеро тунел и Центар за енергетску ефикасност.
(Извор: Машински факултет)