Професор Милиновић: Оружје никада не застарева

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

фото: Министарство одбране РФ

Руска војна помоћ Србији, једна је од тема која је крајем 2016. године привукла велику пажњу домаће јавности. Иако су медији овој теми посветили пуно простора, чини се, да је суштина овог питања остала у другом плану. У бројним анализама није поменуто да је реч о платформама које одговарају тактичко-техничким захтевима Војске Србије и чије су технологије у потпуности компатибилне домаћим војним технологијама, изјавио је за сајт МФ, један од водећих експерата за питање наоружања у Србији, професор др Момчило Милиновић са Катедре за системе наоружања Машинског факултета у Београду.

Замолили смо професора Милиновића да нам појасни шта Војска Србије тачно добија и који су ефекти руске војне помоћи за Србију. Реч је о шест авиона МИГ-29 у унапређеној верзији у односу на оне које је Србија имала до сада, 30 тенкова модернизоване верзије Т-72 С, као и 30 оклопних возила, БРДМ-2  такође новије генерације, а у току су и преговори за набавку ракетног система ПВО БУК 1 или 2. Посматрано са становишта питања одбране земље, односно политичко-безбедносног аспекта, Србија као мала земља води одбрамбену политику војне неутралности, а добија оно што у овом тренутку одговара пројектованим капацитетима и способностима Војске. Са аспекта наоружања и војних технологија, Војска Србије, као један од главних носилаца одбране земље, добија ваздухопловне и копнене борбене платформе које су јој технолошки и оперативно познате и које може, уколико се организује, даље да унапређује властитим знањем. То, према речима нашег саговорника, отвара простор за даљи развој и унапређење како одбрамбене  индустрије, тако и економије земље у целини.

фото: Куршик а.д.

Професор Милиновић не дели мишљење појединих домаћих војних аналитичара да је реч о застарелом наоружању. Оружје не може да застари, изричит је он. Једним истим оружјем може да се дејствује са мање или више савременом муницијом, било да је добијете, или још боље, сами развијете. Оружје у себи садржи једну веома важну карактеристику – тактичко-техничке захтеве, а то је скуп перформанси које војска, као корисник наоружања, тражи да јој обезбеди војна технологија у производу наоружања и/или војне опреме.

Тактичко-технички захтеви се формирају између осталог и на основу организационе структуре и основних и посебних задатака војске, њене оперативне и борбене спремности,  као и брзине реаговања, а у складу са тим шта се жели постићи и за које време, на одређеној војно ангажованој територији или неком њеном делу. Међутим, када је реч о борбеним платформама треба бити селективан. Само оружје, као технолошка целина је један ниво, а борбене платформе са сложеним борбеним системима су други,виши, ниво. Оружје је за војника и посаду платформи; њиме се изводи ватрено деловање, дакле пуца, а платформе заједно са оружјем су оно што чини укупни борбени технолошки квалитет војске једне земље. Зато је важно, што Србија добија допунски капацитет одређених сложених борбених система са интегрисаним оружјем, које јој углавном познато и које може да унапређује властитим, али и кооперативним партнерским развојем.

О ефектима руске војне помоћи

фото: Министарство одбране РФ

Према броју авиона и оклопних борбених средстава, Војска Србије се може сврстати у респектабилну војну силу на Балкану. Кад је реч о борбеном ваздухопловству, Србија је имала приличан број авиона и других војних летелица, али оне нису биле довољно  функционалне за задатке  заштите тзв. “високог неба”. Са шест авиона МИГ-29 у унапређеној верзији, који ће добити од Русије, Србија ће имати укупно 10 авиона МИГ-29 који, осим бољих ватрених могућности, боље, савршеније и модерније радарске и друге ваздухопловне опреме, могу да прате и захватају циљеве у ваздуху на већим дометима  и врше контролу неба на већим  висинама лета. То је према речима професора Милиновића и најважније, јер ће Србија, чије посаде већ имају искуства у обуци за те летелице, имати довољан број авиона за заштиту свог ваздушног простора, а самим тим и капацитете за властиту државну контролу цивилног ваздухопловног саобраћаја као услова за наплату прелета преко своје територије. Међутим, нагласио је он, о томе се мало зна.

фото: Министарство одбране РФ

Набавком 30 тенкова Т-72 модернизоване верзије, Србија као војно неутрална земља, ојачава своје копнене одбрамбене снаге. Овде не треба  заборавити, да оклопне јединице ВС већ поседују ове тенкове, и да је од тенка Т-72, по лиценци, домаћим технологијама развијен још, увек модеран, југословенски и  домаћи ЧУВЕНИ тенк М-84 са којим располаже српска војска. У том контексту, истакао је професор Милиновић, с правом се отвара питање да ли је сврсисходније уводити, неке друге, нове моделе тенкова за које треба платити посебну обуку, или  радити на даљем развоју и унапређењу онога што је технолошки  и оперативно већ познато, а при томе, истовремено развијати и производити сопствену муницију за тенковско наоружање.

фото: Војска Србије

Из Русије треба да стигне и 30 оклопних транспортера БРДМ-2, возило које је такође делимично познато Војсци Србије. Његова унапређена верзија, може да се креће брзином и до 100 km/h по терену различите конфигурације, а уколико је опремљено савременим извиђачким уређајима и уређајима везе, може у кратком времену да лоцира циљеве, наводи артиљеријска гађања  и преноси податке јединицама распоређеним у дубини територије. Према речима нашег саговорника ниједна копнена војска не може бити успешна на копну без брзе осматрачко-извиђачке платформе. Ракетна артиљерија почива на прецизном извиђању и добро је што смо добили та возила, јер су, поред осталог и добро балистички заштићена па ћемо побољшати знања из противоклопне заштите. Иначе, квалитет оклопних система почива на три најважнија елемента: заштита (квалитет оклопа), оружје и проходност самог оклопног возила на терену. Са инжењерског аспекта постоји и четврти елемент квалитета, а то је информациона и аутоматска електроника, систем комуникације, командовања као и ситем управљања ватром-гађањем (СУВ).

Фото: Министарство одбране РФ

Очекује се да до 2018. године Русија испоручи Србији и системе ПВО, конкретно ракетни систем средњег домета БУК-М1 или М2, о чему су преговори у току. Набавка тог система, према речима професора Милиновића је важан потез из два разлога. Такав систем није у основи предвиђен за гађање балистичких циљева, већ је намењен против-вазудхопловној одбрани-ПВО. С друге стране, наша ПВО је до сада почивала на територијалном систему НЕВА, као и тзв. трупном систему КУБ-М. БУК је технолошки наставак система КУБ-а са новим перформансама које практично замењују оба система али и са битно бољим оперативним и најсавременијим тактичко техничким карактеристикама. То представља континуитет у знању али и стварну модернизацију система који је Србија раније имала. Према томе, додао је он, Србија и у овој области наставља већ постојећа знања и искуства, и технолошки је опет на добитку.Важно је нагласити да нема модернизације Ваздухопловне одбране само набавком летелица, без модернизације Против Ваздухопловне Одбране. То је спрегнуто и интегрисано питање технолошке модернизације сваке војске и скоро увек се развија истовремено.

фото: Крушик а.д.

Оно што се у овој причи о руском наоружану, по мишљењу професора Милиновића, у јавности не наводи, јесте чињеница да су средстава одбране највећи покретач општег развоја и да сходно томе Србија има могућност за покретање читавног циклуса технолошко-развојних питања и то у најмање пет  категорија индустријских дисциплина – оклопна возила и тенкови, ваздухопловство, ПВО системи и ракете, борбени системи као интегрисане целине информационих технологија, а посебно индустрије  различитих типова нове муниције коју до сада српске фабрике нису производиле. Кад имате тих пет најважнијих  категорија око којих се вреднују  главна питања технологије одбране у свету, онда и сами постајете економски играч на светском тржишту. С друге стране, истакао је он, технолошки развој у војној индустрији покреће и остале сегменте друштва и, што је најважније, отвара простор за запошљавање чак и до неколико десетина  хиљада људи у разним институцијама – од индустрије и ремонтних завода до научних института и универзитета. Зато су све приче о неупотребљивости  набављеног  руског наоружања неутемељене, па помало и злонамерне, закључио је професор Милиновић.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed