Србија – земља растућег потенцијала у високом образовању

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Србија се, заједно са још шест држава, налази у групи земаља са растућим потенцијалом у високом образовању, показали су резултати истраживања лондонског магазина „Times Higher Education“. Како наводе домаћи медији, током истраживања, чији су резултати недавно објављени, анализиран је однос економског и академског стања. Најзначајнији параметри били су степен објављених истраживачких радова, процентуални број студената на факултетима и висина БДП по глави становника. Њиховом анализом дошло се до закључка да је Србија једна од земаља које би у наредних 20 година могле да постану лидери високог образовања у свету.

У групи држава у којима се, поред Србије, такође бележи убрзан раст потенцијала у области високог образовања су Тајланд, Аргентина, Чиле, Турска, Иран и Колумбија. Све ове земље карактерише БДП мањи од 15 хиљада долара по глави становника, али то, како се наводи, не спречава младе да у великом проценту уписују студије. Међутим, у односу на остале европске земље Србија се прилично разликује. Њен БДП је испод светског просека, али и поред тога 58 одсто младих се одлучује да упише неки од факултета, наводи се у студији.

С друге стране, истраживање је показало да се Србија у области високог образовања и научног истраживања суочава са доста проблема. Ти проблеми су, не само чињеница да људи после завршених студија немају где да се запосле, него и затвореност унутар научних групација на универзитету која, како се истиче, у великој мери кочи мултидисциплинарно учење и истраживање. Међутим, и поред тих показатеља, оцењено је да истраживачи у нашој земљи  често објављују нове научне радове и да је нихов рад изузетно цењен и признат у свету. Отуда и закључак да би Србија у будућности могла да буде једна од земаља-лидера у  високом образовању.

Квалитетом до самог врха 

Резултати истраживања лондонског магазина, свакако импонују, али су  нису изненађење. Да високо образовање и научно истраживање у нашој земљи, посебно када је реч о Универзитету у Београду, иду узлазном путањом, показују и различите светске листе за рангирање универзитета.

Најпрестижнија је, свакако, Шангајска листа, коју објављује Shanghai Jiaotong University. На тој листи, Универзитет у Београду је у 2016. години рангиран у вишу групу у односу на претходне године, односно налази се у групи између 201. и 300. позиције. Анализом је обухваћено више од 1200 универзитета у свету, а резултати се јавно објављују за првих пет стотина универзитета.

За бољу позицију БУ је најзаслужнији професор Машинског факултета Стојан Раденовић, чији су радови објављени у периоду 2003-2013, високо цитирани у области математике. Истовремено, повећан је и број објављених научних радова у часописима Science i Nature, док је број објављених научних радова u Web of Science (Science Citation Index i Social Science Citation Index) задржан на нивоу претходних година. Према наводима сајта www.univerziteti.rs, главни критеријуми за рангирање на Шангајској листи су алумни добитници Нобелове (и сродних дисциплинарних) награда; наставници/истраживачи добитници Нобелове (и сродних дисциплинарних) награда; број високо цитираних наставника/истраживача у областима (укупно 3,000 имена); број научних радова објављених у часописима Science i Nature; број научних радова објављених u Science Citation Index i Social Science Citation Index и академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених.

Крајем 2016. године објављени су резултати рангирања и на Универзитету у Лајдену. (Холандија). На Лајден ранг листи, која такође важи за једну од најпрестижнијих, у 2016. години нашло се само 842 универзитета. Србија на овој листи има два универзитета – Београдски универзитет на 179. месту, а по први пут се појављује и Универзитет у Новом Саду и то на 756. месту. Основни критеријум за рангирање је број радова индексираних у Web of Science. Други важан критеријум односи са на укљученост универзитета у научну сарадњу, чији су  најважнији индикатори број радова који су објављени у коауторству с ауторима с других универзитета, као и с ауторима из других земаља. Трећи критеријум је утицај универзитета у свету науке.

Webometrics Ranking of World Universities је листа која обухвата око 24 000 универзитета. Критеријуми се односе на величину wеб-а, број доступних страница, видљивост, број линкова, али и за податке добијене од Гоогле Сцхолар-а везане за број радова и цитате. На тој листи, Универзитет у Београду се налази на 536. месту. Листа заиста има много, али свакако треба поменути још две: Times Higher Education World University Rankings, на којој БУ заузима 800-ту позицију i U.S. News & World Report’s Best Global, где је рангиран на 423. месту.

Ако се зна да у свету званично постоји више од 26 хиљада универзитета, а незванично 40 хиљада, онда је јасно да се Београдски универзитет, по свим критеријумима, налази у врху најпрестижнијих универзитета у свету.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed