Уређај за точење и очување вина – проналазак који је резултат вишегодишњег истраживања чланова Иновационог центра Машинског факултета у Београду и компаније PORT-TR, од пре три недеље је и званично заштићен признањем националног патента Завода за интелектуалну својину Републике Србије. Реч је о проналаску, који омогућава точење вина на чашу, а да при томе, остатак вина у боци остаје у заштитној атмосфери инертног гаса (аргона), не мењајући квалитет. О томе како се на основу захтева тржишта идентификује и развија једна идеја у нов комерцијално атрактиван производ, разговарали смо са др Милошем Милошевићем, научним сарадником у ИЦ, који је заједно са Бојаном Лазићем власник интелектуалне својине, а са својим тимом осмислио и направио овај уређај.
На тржишту постоје различити системи за чување вина, од вакум чепова до тзв. еномата, али су многи од њих нефункционални, истакао је др Милошевић. Као пример навео је вакум чепове који су пре четири, пет година на тржишту доживели праву експанзију, али су исто тако брзо повучени јер нису могли да сачувају квалитет вина на дужи рок. С друге стране, додао је, еномати, уређаји који такође раде на принципу инертног гаса, су превеликих димензија, органиченог капацитета и прескупи. Након анализе тржишта и идентификовања недостатака постојећих система, партнер на пројекту, бизнисмен који се бави продајом угоститељских уређаја, најпре у неформалном разговору, предочио ми је реалне потребе тржишта. Тако смо ми развили и направили уређај који је малих димензија, не кошта пуно и који омогућава да се на чашу служи истовремено и до 20 флаша вина и то док се боце не испразне, навео је др Милошевић.
Уређај је 2015. године добио награду Привредне коморе Београда за најбољи проналазак, а исте године, на Такмичењу за најбољу технолошку иновацију Србије, у конкуренцији 180 тимова и иновација, освојио је пето место и ушао у финале такмичења. Ово је јос један у низу доказ да млади инжењери који заврше студије на Машинском факултету могу врло брзо да примене стечено знање и вештине и одговоре изазовима тржишта, односно конструишу и направе одређени уређај или машину, који раде и имају своју употребу.
Наш уређај је иновативан и у потпуности решава проблем чувања вина након отварања флаше. Састоји од чепа који се поставља на флашу и уређаја за дозирање инертног гаса (аргона). Новина је у томе што је могуће одвојити чеп са флашом у којој је вино, од осталих подсклопова уређаја, што остатак вина у флаши остаје у заштитној атмосфери инертног гаса, не мењајући квалитет и што гас под притиском потискује вино из флаше и избацује унапред програмирану дозу по жељи. Због својих карактеристика, додао је наш саговорник, уређај је атрактиван угоститељима, који нису више у ризику да ће имати трошак након сервирања једне чаше, али и винарима, који могу да буду сигурни да ће се њихово вино на дужи временски период служити непромењеног укуса и мириса.
Од пре три недеље уређај је признат у Заводу за заштиту интелектуалне својине РС као национални патент. Да је реч о новом уређају, не само у Србији, него и у свету, потврдио је и извештај о стању технике Светске организације за интелектуалну својину у Женеви. А колико је дуг пут од идеје до новог производа и његове заштите, говори сама процедура признавања патента не само на националном, него и на међународном плану.
Према речима др Милошевића, тим је пре две године, када је технички задатак решен и уређај направљен, започео процеудру заштите проналаска. Поднели смо патентну пријаву Заводу за интелектуалну својину РС, који је затим започео претраживање стања технике у националној и више светских патентних база. После шест месеци стигао је извештај да је пронађено пет патената који припадају истом стању технике као и наш уређај, али да се наш проналазак битно разликује и да не представља комбинацију постојећих решења. Онда је уследила суштинска претрага патента и након годину и по дана од првог извештаја, пре три недеље нам је јављено да је наш проналазак заштићен у РС и да сада имамо национални патент. У међувремену, додао је он, поднели смо патентну пријаву и Светској организацији за интелектуалну својину у Женеви, која нам је доделила PCT број. У извештају о претраживању стања технике, који смо од те организације добили пре два месеца, наш уређај је такође оцењен као нов, иновативан проналазак, који има техничку применљивост и не представља комбинацију постојећих решења у свету.
Следећи корак који логично следи јесте међународна заштита и опредељивање за тржиште на којем производ био пласиран. Међутим, према речима нашег саговорника, то је веома скуп процес. То индивидуалци који се баве науком не могу сами да изнесу, истако је др Милошевић. Одговарајући на питање да ли би држава могла да помогне у том процесу, наш саговорник каже да механизми постоје. Један од механизама је конкурс који објављује Фонд за иновациону делатност, а којим се субвенционишу проналасци и дају додатна средства за развој и међународну заштиту проналаска. Међутим, патената и патентних пријава има много. С друге стране, додао је, то је добро, јер велики број проналазака показује успех једне земље у научном истраживању. Много је извесније да наш проналазак нађе пут до неке озбиљне фирме која се бави производњом угоститељске опреме, попут компаније Бош, која би по нашој лиценци производила апарат и самим тим преузела и финансирање патентне заштите и одржавање патента, а били би задовољни уколико би ИЦ добио одређени проценат. У том смислу, за нас је интересантнији пројекат за трансфер технологија, којим Фонд за иновациону делатност истраживачима даје конкретну подршку не само у проналажењу потенцијалних купаца, него и за све услуге везане за пласирање производа на међународно тржиште, закључио је др Милош Милошевић.
(Извор: Машински факултет)