Најбољи међу најбољима

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Бити студент није лако. Испитни рокови, бројне обавезе, мањак слободног времена… Ипак, постоје они који успевају да победе све те препреке, остваре изузетно добре просеке, заврше факултет у року, нађу посао или се посвете науци. Како се постаје студент генерације, шта су највећи изазови и где себе виде даље, само су нека од питања које смо упутили Кристини, Милану, Милошу, Вањи и Александри – најбољим студентима Машинског факултета у Београду, у школској 2015/2016. години.

studenti-generacijeСтудент генерације, Кристина Ђуровић је мастер инжењер машинства на Катедри за термоенергетику. Од самог почетка је знала да ће уписати тај смер. Из породичних разлога, каже с осмехом. Иако се „ломила“ да ли да пође маминим или татиним стопама, одлучила се за друго. Тата се бавио термоенергетиком и због тога сам била најуупућенија у ту област машинства, објашњава наша саговорница. Не скрива задовољство што је студент генерације. То је заслужен успех и одраз мог рада. Мислим да ће ми овај успех помоћи приликом запослења и будућу каријеру. У будућности себе види у науци. Наука свакако, докторске студије и неки докторат у индустрији у иностранству, наводи Кристина.

На почетку студија нисам мислио да ћу бити овако успешан, каже Милан Раковић, мастер инжењер машинства на Катедри хидроенергетику,  такође студент генерације. Према његовим речима, на првој години студија било је неколико колега који су имали бољи просек од њега. Због тога нисам био оптерећен просеком и нисам то пратио. Тек сам на на крају треће године сазнао да сам студент генерације, и ево то се поновило и на мастер студијама, скроман је Милан. Кад је реч о даљим плановима и он жели да се у будућности бави научним радом па је зато уписао и докторске студије на Машинском факултету.

Милош Петрашиновић, не крије задовљство што је најбољи у генерацији на основним студијама машинства. Од почетка сам био међу најбољма. Међутим, додаје, тешко је проценити ко је заиста најбољи. Задовољан сам и поносан. Мислим да је велики успех за свког постићи тако нешто. Након основних студија Милош је уписао мастер студије на смеру ваздухопловство.То је породична традиција. Шеста сам генерација машинских инжењера, наглашава Милош и додаје да има намеру да настави школовање на докторским студијама.

Вања Хасановић, је први у генерацији студената уписаних 2011/2012. завршио студије и то са високим просеком. Да, формално сам први завршио студије у генерацији. Мало сам каснио са мастером, али сам основне студије завршио мало раније, тако да сам формално заиста први завршио студије. Задовољан је успехом, али је посебно задовољан што је на Факултету имао прилику да своје знање стечено током студија примени кроз студентски пројекат – Формула Студент тим „Друмска Стрела“.  Зато колегама саветује да се прикључе таквим пројектима, јер на тај начин имају прилику да и практично провере своје знање. Ваздухопловсту га је привукла аеродинамика, првенствено код спортских возила. Међутим, додаје, то је све присутнија грана пројектовања у инжењерству, јер је неопходно оптимизовати сваку структуру у свету. То је и једна од грана будућности, јер омогућава да дођете до решења смањена утрошка енергије како при покретању неке машине, тако и при њеном одржавању на месту, објашњава Вања.

dobitnica-todorovica2jpgАлександра Јоксимовић је носилац награде „Тодор Пантелић“ коју додељује Катедра за теорију механизама и машина. Веома сам поносна што сам баш ја добила награду која се доделује у част нашег преминулог професора Тодора Пантелића. Александра иначе завршава мастер и брани рад „Аутоматизација технологије производње нугата“. Припрема нугата је веома сложена, јер се ради са веома осетљивим компонентама – беланцима, медом и слично. Због тога нам је потребан неки вид аутоматизације, који ће тај процес убрзати, што желим да преставим својим мастер радом. Иначе, Александра је и сарадник у настави код  професора Александра Вега и већ неколико година демонстратор. За Модул прехрамбено машинство (Катедра за теорију механизама и машина) определила се највише због људи са којима сарађује. С друге стране, то је перспективан смер и може да се примени у разним аспектима машинства, подвлачи Александра.

Једно је сигруно, до успеха се не долази преко ноћи, што су потврдили и наши саговорници. Међутим, главни покретачи су љубав према машинству и науци. А наука је најбољи терен за оне који желе да померају границе – отвореним срцем и умом…

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed