Машински факултет: Истраживања у корак са светом

branislav-tomicКвалитет је глобални феномен савременог доба. Са новом технолошком револуцијом и новом индустријализацијом појам унапређења квалитета у производним системима постаје императив. Отуд и потреба да се идентификују разлози неуспеха и смањене ефикасности великог броја иницијатива унапредјења квалитета у савременим пословним подухватима. Конкретан одговор на та питања по први пут је дао мр Бранислав Томић, дипломирани инжењер машинства на Катедри за индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду, који већ дуги низ година ради у канадској компанији Bombardier Aerospace у Торонту, као високи координатор за квалитет.

У својој докторској дисертацији „Истраживање утицаја организационе културе на ефективност програма унапређења квалитета у производним предузећима“, коју је успешно одбранио средином августа у Београду, господин Томић је доказао да је утицај организационе културе на унапређење квалитета двоструко снажнији од утицаја унапређења квалитета на пословне перформансе.

Господин Томић је направио нову типологију организационе културе – културу квалитета, која до сада није постојала, а која је предуслов одрживог успеха производног предузећа и задовољства свих заинтересованих страна, изјавила је за сајт Машинског факултета, професор др Весна Спасојевић Бркић, која је уједно и ментор. Другим речима, додала је она, истраживање је јасно показало и доказало какву организациону културу квалитета предузеће треба да има да би постигло добре резултате не само на пољу квалитета, него и да би применом алата и методологија за унапређење квалитета остварило одличне перформансе на пољу тржишних, финансијских, развојних и оперативних резултата.

prof-spasojevic-brkicНесумњиво да је ово истраживање проширило постојећа знања и да представља значајан научни допринос у овој области. Између осталог, дефинисан је нов приступ развоју математичког модела који описује утицај организационе културе на ефективност програма унапређења квалитета у прозводним предузећима. С друге стране, додаје професорка Спасојевић-Бркић, резултати имају и преко потребну практичну примену. Практични допринос истраживања огледа се у користи како за истраживаче у научној области који могу даље развијати потврђени модел у датом контексту или у другим условима, тако и за стручњаке у индустрији, консултанте који раде на имплементацији система квалитета, али и за саме власнике, акционаре и производна предузећа чије перформансе могу бити унапређене на основама овог истраживања.

Посебан квалитет истраживања представља и чињеница да су подаци прикупљени у производним системима различитих демографско-организационих карактеристика па се може очекивати њихова широка примена. Кандидат је истраживањем обухватио 200 производних предузећа која послују у ланцу познате мултинационалне компаније у 32 земље широм света.

prof-karapetrovicУ Комисији за одбрану доктората, осим професора Машинског факултета, био је и један од најугледнијих светских експерата и у науци и у струци ове области професор др Станислав Карапетровић са Универзитета Алберта у Канади. Имати професора Карапетровића у Комисији подразумева поштовање јако високих критеријума који важе у институцијама које се налазе у врху светске науке, струке и образовања. Машински факултет је и на тај начин показао да иде у корак са светом, да је део тог света, наглашава на крају професорка Весна Спасојевић-Бркић.

Катедра за индустријско инжењерство на Машинском факултету постоји више од четврт века и прва је катедра тог типа која је основана на територији некадашње Југославије. Индустријско инжењерство бави се интеграцијом и оптимизацијом техничког, организационог и људског фактора, односно то је грана инжењерства која се бави развојем, унапређивањем, применом и евалуацијом система који повезују људе, знање, опрему, енергију, информације, материјале и процесе. Заснива се на принципима и методама детаљне инжењерске анализе, као и математике, физике и друштвених наука. Уз то, коришћењем инжењерског дизајна и пројектовања, служи да предвиди и процени резултате комплексних производних система. Индустријско инжењерство има циљ да елиминише губитке времена, новца, материјала, енергије и других битних ресурса и унапреди квалитет и продуктивност, што је уосталом и показао докторски рад Бранислава Томића.

(Извор: Машински факултет)

**************

О професору Станиславу Карапетровићу

Др Станислав Карапетровић предаје предмете у области Индустријског инжењерства на свим нивоима студија на  Техничком факултету Универзитета Алберте у Едмонтону, Канада. Од своје 33. године до данас је редовни професор машинства. Дипломирао је на Катедри за Индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду, а магистрирао и докторирао на Универзитету Манитобе у  Винипегу, Канада. Поље његовог истраживачког рада углавном припада области менаџмента квалитетом, са акцентом на аудит и интеграцију стандардизованих менаџмент система, у оквиру чега је објавио велики број радова високе цитираности и одржао велики број предавања по позиву. Коуредник је часописа The TQM Journal. Активно је укључен у раду на интернационалној стандардизацији из менаџмента квалитетом. Био је сазивач групе   ISO/TC176/TG – Portfolio Management. Тренутно је вођа пројекта радне групе ISO/TC176/SC3/WG18 за ревизију стандарда ISO 10001, ISO 10002, ISO 10003 i ISO 10004 и експерт у ISO/TMBG/JTCG-TF5 за ревизију приручника  „Integrated Use of Management System Standards“.

**************

Ко је Бранислав Томић

Кандидат Бранислав Томић живи и ради у Торонту у Канади. Запослен је у компанији Bombardier Aerospace, трећем по величини произвођачу у авиоиндустрији у свету, после Боинг-а и Аирбус-а. Део је руководећег тима који креира политику квалитета компаније Bombardier и редован је предавач на Bombardier Aerospace академији, интерном универзитету, на курсевима везаним за квалитет. Континуирано се бави и консултантским пословима везаним за управљање квалитетом у малим и средњим предузећима. Дипломирао је 1998. године на Машинском факултету у Београду на Катедри за индустријско инжењерство. Магистарски рад је одбранио 2009. године. После дипломирања радио је кратак период у Утви, Развој и инжењерингу и у Рафинерији нафте НИС. Од 2002. године је у Канади. Члан је Америчке асоцијације за квалитет и Канадског саветодавног комитета Савета за стандарде за Технички комитет ИСО за иновациони процес  CAC/ISO/TC279.

Bookmark the permalink.

Comments are closed.