Зашто су недостатак континуираног образовања и комерцијални рачунарски програми опасни у областима које се баве применом механике флуида нека су од питања о којима је студентима Машинског факултета у Београду, говорио професор др Станислав Пејовић, који данас живи и ради у Канади, где је овлашћени инжењер и гостујући професор на два престижна универзитета у Торонту – Ryerson University и University of Toronto.
[su_quote]На тржишту је много професионалних програма, али ако не умемо да протумачимо програм и да изанализирамо те резултате, настају велики проблеми, а одговорност сноси искључиво корисник, односно инжењер.[/su_quote]
Професор Пејовић је иначе редовни професор Машинског факултета у пензији, где је био шеф Катедре за хидироенергетику. Члан је Техничког комитета за хидроенергетику Америчког удружења машинских инжењера. Учествовао је у изради низа пројеката хидроелектрана и хидрауличких система на простору бивше СФРЈ, Ирану, Индонезији, САД, Канади, Сингапуру…
Током веома посећеног предавања, које је било својеврсна промоција механике флуида, професор Пејовић је преносећи своја искуства, указао на неопходност стручне израде савремених рачунарских програма у свим областима где има струјања и кретања флуида – хидроенергетици, медицини, ваздухопловству… Само на тај начин, истакао је он, могли би да откријемо све тешкоће које су често узрок хаварија и катастрофа ширих размера, нарочито на великим хидроенертегским постројењима.
На тржишту је много професионалних програма, али ако не умемо да протумачимо програм и да изанализирамо те резултате, настају велики проблеми, а одговорност сноси искључиво корисник, односно инжењер. Према речима професора Пејовића математичке једначине које се користе у тим програмима изведене су на базичним претпоставкама ламинарних струјања, односно веома упрошћених струјања. Инжењер великих хидроенергетских постројења зато мора вештачки да уноси коефицијенте којима би били обухваћени и други случајеви који су најчешће узрок хаварија – турбуленција, а самим тим вибрације, резонантне фреквенције, кавитација… Према томе, подвлачи професор Пејовић, не смемо априори да верујемо ниједном програму, а сваки математички модел мора детаљно да се испита и експериментално потврди.
Исти принцип рада треба применити и када је реч о коришћењу сличних програма и математичких модела у другим областима које се баве механиком флуида. Његова примена у медицини, према речима професора Пејовића, омогућила би патолозима да тачно утврде узроке прскања крвног суда. Срце је по стилу рада извор вибрација, које се преносе кроз цео систем, али патолог не може да утврди када су резонанса или хидрауличне вибрације крвних судова и на пр. бајбпаса узрок прскања крвног суда. Оно што се види јесте прскање крвног суда или згрушавање. Међутим, ако извршимо анализу вибрација крвних судова добићемо један систем различитих амплитуда, великих и ниских притисака дуж крвних судова. На основу тога можемо тачно утврдити да ли је прскање изазвао притисак изнад јачине крвног суда, или је због ниског притиска дошло до коагулације, објашњава професор Пејовић. На сличан начин, додао је, могло би да се утврди које су хидрауличне појаве изазвале хаварију и прскање водоводних цеви, нафтовода и слично.
У том контексту, наставио је, знање и искуство највишег нивоа, као и континуирано преношење знања су императив савременог друштва. То подразумева планско образовање и финансирање. То је можда скуп процес, али је добит за друштво вишеструка – уштеделе би се милијарде долара, спречиле хаварије, спасили животи, очувала животна средина, закључио је професор Станислав Пејовић.
(Извор: Машински факултет)